BiH – lideri izvan realnosti
Iz Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH upozoravaju da se Bosna i Hercegovina u procesu osvajanja demokratije nije pomakla od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Izvršni direktor komiteta Muhamed Džemidžić naglašava da je primjena ustavnih odredjenja bila prepuštena liderima nacionalnih stranaka.
“Ova godina počela je s jednom vrstom “Bosanskog proljeća”. Ljudi su izašli na ulicu, ali je to onda iskorišteno u političke svrhe. Konačno su i stranci shvatili da ovdašnji politički lideri nemaju nikakvu potrebu da se dogovore. Oni žive izvan realnosti u kojoj je ostalih 90 posto gradjana BiH”, naglašava Džemidžić.
Srbija – građani očekuju boljitak
Milan Antonijević iz beogradskog Komiteta pravnika za ljudska prava kao pozitivan podvlači napredak Srbije u pregovorima sa Kosovom, na što ukazuje i Freedom House. Ali, dodaje pred Srbijom su sada jošozbiljniji izazovi izgradnje demokratskih institucija koje neće
biti narušavane sa svakom promjenom vlasti.
„Ocena koja joj je data je prelazna, dakle ne radi se o autoritarnom režimu, ali su date ozbiljne zamerke na unutrašnje funkcionisanje zemlje. Ova Vlada će sigurno biti pod pritiskom da na svim ovim pitanjima detaljnije radi. Po poslednjim pokazateljima koji se tiču slobode izražavanja, vidimo da će tu biti dosta problema. Još uvek se ne shvata da je imperativ Srbije ukoliko želi da napreduje, ne samo ka Evropskoj uniji, već da njeni građani osete boljitak, da se radi na konkretnim stvarima.“
Kosovo poput autoritarnih režima
Kosovo je u izveštaju Freedom Housa u istoj grupi sa Armenijom i Kirgistanom. Što se tiče korupcije, Kosovo je samo za jednu ocjenu više od one najgore, u ovoj kategoriji ima 6. Politolog Behlul Beqaj navodi se da je napredak izostao tamo gdje ga se očekivao.
„Zatajili smo u borbi protiv korupcije. Vjerojatno je tome uzrok jedan oblik klijentelizma. Gradjani jednostavno nemaju povjerenje u institucije sistema“ .
Koji su razlozi “pada” Makedonije?
U Makedoniji je registrovan pad demokratije, i zemlja je svrstana u niže kategorije država sa tranzicionim vladama i hibridnim režimima.
Dva su dogadjaja doprinela smanjivanju ocene za Makedoniju. Jedan od njih su zbivanja u parlamentu 24. decembra 2012 godine, kada su poslanici opozicije bili izbačeni iz parlamentarne sale, a odmah zatim i novinari koji su pratili rad Sobranja. Druga primedba je sve jače ograničavanje medijskih sloboda, uz posebno notiranje zatvaranja novinara Tomislava Kežarovskog i donošenje kontroverznog zakona o medijima, javlja Blagoja Kuzmanovski.
Džabir Derala, direktor nevladine organizacije “Civil- centar za slobodu” kaže da su ove ocene bile očekivane. “Stanje je gore nego što ocenjuje Freedom House, a zemlja koja ima političke zatvorenike, koja ne može sprovesti fer i demokratske izbore, zemlja u kojoj su medjuetnički odnosi u lošem stanju, isto tako u mediji, ne može se smestiti u red demokratskih država”, ističe Derala.
Crna Gora – bez promjene, ali..
Crna Gora je zadržala istu poziciju kao i prije dvije godine i u grupi je zemalja „polukonsolidovane demokratije”.
Boris Marić iz Centra za građansko obrazovanje smatra da ista pozicija ukazuje na naglašeni nedostatak demokratije u zemlji koja se ogleda kroz “vrlo sporan legitimitet izbornog procesa, što se ne mijenja godinama, a potom, u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije gdje do sada nema ni jedne pravosnažne presude, posebno za one takozvane “krupne ribe”. Nemamo političku volju za promjenama, ni u vladajućoj strukturi , ali ni u opoziciji nema snage koja bi trebala dovesti do demokratskih iskoraka. Civilni sektor je onaj koji daje nadu u to da će crnogorsko društvu i društvo u regionu biti spremno učiniti nužan demokratski iskorak”.
Marić dodaje da je proces evropskih intergacija “možda najveći motivišući faktor za uspostavljenje odredjenih demokratskih standard, ali to nije dovoljno”.
Iz Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH upozoravaju da se Bosna i Hercegovina u procesu osvajanja demokratije nije pomakla od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Izvršni direktor komiteta Muhamed Džemidžić naglašava da je primjena ustavnih odredjenja bila prepuštena liderima nacionalnih stranaka.
“Ova godina počela je s jednom vrstom “Bosanskog proljeća”. Ljudi su izašli na ulicu, ali je to onda iskorišteno u političke svrhe. Konačno su i stranci shvatili da ovdašnji politički lideri nemaju nikakvu potrebu da se dogovore. Oni žive izvan realnosti u kojoj je ostalih 90 posto gradjana BiH”, naglašava Džemidžić.
Srbija – građani očekuju boljitak
Milan Antonijević iz beogradskog Komiteta pravnika za ljudska prava kao pozitivan podvlači napredak Srbije u pregovorima sa Kosovom, na što ukazuje i Freedom House. Ali, dodaje pred Srbijom su sada jošozbiljniji izazovi izgradnje demokratskih institucija koje neće
biti narušavane sa svakom promjenom vlasti.
„Ocena koja joj je data je prelazna, dakle ne radi se o autoritarnom režimu, ali su date ozbiljne zamerke na unutrašnje funkcionisanje zemlje. Ova Vlada će sigurno biti pod pritiskom da na svim ovim pitanjima detaljnije radi. Po poslednjim pokazateljima koji se tiču slobode izražavanja, vidimo da će tu biti dosta problema. Još uvek se ne shvata da je imperativ Srbije ukoliko želi da napreduje, ne samo ka Evropskoj uniji, već da njeni građani osete boljitak, da se radi na konkretnim stvarima.“
Kosovo poput autoritarnih režima
Kosovo je u izveštaju Freedom Housa u istoj grupi sa Armenijom i Kirgistanom. Što se tiče korupcije, Kosovo je samo za jednu ocjenu više od one najgore, u ovoj kategoriji ima 6. Politolog Behlul Beqaj navodi se da je napredak izostao tamo gdje ga se očekivao.
„Zatajili smo u borbi protiv korupcije. Vjerojatno je tome uzrok jedan oblik klijentelizma. Gradjani jednostavno nemaju povjerenje u institucije sistema“ .
Koji su razlozi “pada” Makedonije?
U Makedoniji je registrovan pad demokratije, i zemlja je svrstana u niže kategorije država sa tranzicionim vladama i hibridnim režimima.
Dva su dogadjaja doprinela smanjivanju ocene za Makedoniju. Jedan od njih su zbivanja u parlamentu 24. decembra 2012 godine, kada su poslanici opozicije bili izbačeni iz parlamentarne sale, a odmah zatim i novinari koji su pratili rad Sobranja. Druga primedba je sve jače ograničavanje medijskih sloboda, uz posebno notiranje zatvaranja novinara Tomislava Kežarovskog i donošenje kontroverznog zakona o medijima, javlja Blagoja Kuzmanovski.
Džabir Derala, direktor nevladine organizacije “Civil- centar za slobodu” kaže da su ove ocene bile očekivane. “Stanje je gore nego što ocenjuje Freedom House, a zemlja koja ima političke zatvorenike, koja ne može sprovesti fer i demokratske izbore, zemlja u kojoj su medjuetnički odnosi u lošem stanju, isto tako u mediji, ne može se smestiti u red demokratskih država”, ističe Derala.
Crna Gora – bez promjene, ali..
Crna Gora je zadržala istu poziciju kao i prije dvije godine i u grupi je zemalja „polukonsolidovane demokratije”.
Boris Marić iz Centra za građansko obrazovanje smatra da ista pozicija ukazuje na naglašeni nedostatak demokratije u zemlji koja se ogleda kroz “vrlo sporan legitimitet izbornog procesa, što se ne mijenja godinama, a potom, u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije gdje do sada nema ni jedne pravosnažne presude, posebno za one takozvane “krupne ribe”. Nemamo političku volju za promjenama, ni u vladajućoj strukturi , ali ni u opoziciji nema snage koja bi trebala dovesti do demokratskih iskoraka. Civilni sektor je onaj koji daje nadu u to da će crnogorsko društvu i društvo u regionu biti spremno učiniti nužan demokratski iskorak”.
Marić dodaje da je proces evropskih intergacija “možda najveći motivišući faktor za uspostavljenje odredjenih demokratskih standard, ali to nije dovoljno”.