Sunovratu Demokratske stranke izgleda da nema kraja. Ta partija ne samo da nije uspela da se oporavi od loših rezultata na izborima 2012. nego je na nedavnim prošla još gore. Istovremeno je Boris Tadić, počasni predsednik napustio stranku i odveo deo članstva. Na stranačkim izborima u maju će, kako stvari stoje, koplja u borbi za mesto lidera stranke ukrstiti dosadašnji predsednik Dragan Đilas, koji nije uspeo da povrati rejting stranke i njegov zamenik Bojan Pajtić, koji misli da su neophodne mnoge promene.
Draganu Đilasu se dešava isto što i Borisu Tadiću pre dve godine. Kao što je Đilas posle parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine, na kojima su građani kaznili demokrate zbog lošeg učinka na vlasti, tražio Tadićevu smenu sa čela stranke sada Bojan Pajtić, potpredsednik DS-a misli da zbog nedavnih loših izbornih rezultata stranka mora da pretrpi ozbiljne unutarstranačke reforme, pa i na samom čelu, te najavljuje kandidaturu protiv Đilasa.
U Demokratskoj stranci, kaže Vladimir Milutinović, filozof i urednik portala Dvogled, nisu svesni kolika je širina potrebna da bi se bilo politički relevantan, koliko je tema potrebno obuhvatiti.
„Đilas ne vidi dovoljno široko, čini mi se, političku scenu i političke probleme. Problem je što u Demokratskoj stranci, po meni, retko ko ima te sposobnosti trenutno. Na primer, Đilas se hvali time što se on brine za članove DS-a koji su progonjeni pred sudom i tako dalje. Ali to nije dovoljno, naravno da takva aktivnost nije dovoljna za jednu stranku, za pozicioniranje jedne stranke. Problem sa Pajtićem je to što je Pajtić takođe lider koji ima vrlo uopšten program, nešto što je skoro na nivou... Tadić je primer za sličnu stvar“, kaže Milutinović.
Đilas je i došao na čelo Demokratske stranke kako bi partiju oporavio od izbornog poraza iz 2012. godine. No, ta partija je još daleko od oporavka. Mnogi članovi su je u međuvremenu napustili zaključno sa počasnim predsednikom Borisom Tadićem. Od osvojenih 67 mandata u republičkom parlamentu pre dve godine, na nedavnim izborima dobila je samo 19 dok je grupacija koju je predvodio Tadić osvojila 18 mandata.
„Budući da je on bio jak predsednik stranke, nosio i državne funkcije i ponašao se kao snažan čovek u toj stranci, ostavljao je utisak da u toj stranci može da učini šta god želi. Ne znam da li je odista bilo tako, ali takav utisak je ostavljao. I kad god jedna takva ličnost koja je bila snažna, imala snažan uticaj na stranački život ode, to je jedan potres i sve ovo što se sada dešava u DS-u meni izgleda kao oni mali potresi koji naiđu posle nekog odlučujećeg zemljotresa. To mesto treba popuniti“, ocenjuje Rakić – Vodinelić.
Danas će jedan od najbližih Đilasovih ljudi u jednom intervjuu u njegovu odbranu reći da je bio pod najvećim udarom režima i režimskih medija dok istovremeno tvdi da bi njegova pobeda na strančkim izborima garantovala nastavak snažnog opozicionog delovanja. Iz Pajtićevog bloka navode da će se on zalagati za formiranje velikog demokratskog bloka i vlade u senci.
Filozof Vladimir Milutnović kaže da DS, a pogotovo demokratska scena, nekadašnja demokratska opozicija, imaju ideološki problem što ne mogu da se odluče da li će biti socijalno demokratske stranke ili će biti liberalne stranke.
„Primer za to je savez Nove stranke i DS-a na prošlim izborima. Znači, jedna neoliberalna ili ultraliberalna stranka - Nova stranka i jedna stranka koja se trudi da bude manje liberalna ili da bude socijaldemokratska, oni ulaze u savez kao da to nije nikakav problem, a u stvari to jeste problem. Sličan problem će imati i Pajtić. Znači, nikakvo okupljanje dok tebi nije jasno oko kojih stvari se okupljaš, a da to nisu ovi najuopšteniji stavovi, tipa treba da kritikujemo SNS ili ne znam šta, ne može biti uspešno“, kaže Milutinović.
Nasuprot sve jačim vladajućim naprednjacima Demokratska stranka nije uspela da se postavi kao snažna opozicija. To sad prosto nije realno, kaže politički analitičar Vladimir Goati.
„To su sad različite veličine, David i Golijat. Imamo jedan potpuno asimetričan parlament sastavljen od vladajućih stranaka i minorne, slabe i plus razjedinjene opozicije. I to je nešto što će sačekati sledeće izbore“, ocenjuje Goati.
Stranački izbori u Demokratskoj stranci biće održani 31. maja.
Draganu Đilasu se dešava isto što i Borisu Tadiću pre dve godine. Kao što je Đilas posle parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine, na kojima su građani kaznili demokrate zbog lošeg učinka na vlasti, tražio Tadićevu smenu sa čela stranke sada Bojan Pajtić, potpredsednik DS-a misli da zbog nedavnih loših izbornih rezultata stranka mora da pretrpi ozbiljne unutarstranačke reforme, pa i na samom čelu, te najavljuje kandidaturu protiv Đilasa.
U Demokratskoj stranci, kaže Vladimir Milutinović, filozof i urednik portala Dvogled, nisu svesni kolika je širina potrebna da bi se bilo politički relevantan, koliko je tema potrebno obuhvatiti.
„Đilas ne vidi dovoljno široko, čini mi se, političku scenu i političke probleme. Problem je što u Demokratskoj stranci, po meni, retko ko ima te sposobnosti trenutno. Na primer, Đilas se hvali time što se on brine za članove DS-a koji su progonjeni pred sudom i tako dalje. Ali to nije dovoljno, naravno da takva aktivnost nije dovoljna za jednu stranku, za pozicioniranje jedne stranke. Problem sa Pajtićem je to što je Pajtić takođe lider koji ima vrlo uopšten program, nešto što je skoro na nivou... Tadić je primer za sličnu stvar“, kaže Milutinović.
Đilas je i došao na čelo Demokratske stranke kako bi partiju oporavio od izbornog poraza iz 2012. godine. No, ta partija je još daleko od oporavka. Mnogi članovi su je u međuvremenu napustili zaključno sa počasnim predsednikom Borisom Tadićem. Od osvojenih 67 mandata u republičkom parlamentu pre dve godine, na nedavnim izborima dobila je samo 19 dok je grupacija koju je predvodio Tadić osvojila 18 mandata.
Vesna Rakić Vodinelić
Profesorka prava Vesna Rakić – Vodinelić ocenjuje da je posle Tadićevog odlaska iz DS-a ostalo jedno veliko prazno mesto.„Budući da je on bio jak predsednik stranke, nosio i državne funkcije i ponašao se kao snažan čovek u toj stranci, ostavljao je utisak da u toj stranci može da učini šta god želi. Ne znam da li je odista bilo tako, ali takav utisak je ostavljao. I kad god jedna takva ličnost koja je bila snažna, imala snažan uticaj na stranački život ode, to je jedan potres i sve ovo što se sada dešava u DS-u meni izgleda kao oni mali potresi koji naiđu posle nekog odlučujećeg zemljotresa. To mesto treba popuniti“, ocenjuje Rakić – Vodinelić.
Danas će jedan od najbližih Đilasovih ljudi u jednom intervjuu u njegovu odbranu reći da je bio pod najvećim udarom režima i režimskih medija dok istovremeno tvdi da bi njegova pobeda na strančkim izborima garantovala nastavak snažnog opozicionog delovanja. Iz Pajtićevog bloka navode da će se on zalagati za formiranje velikog demokratskog bloka i vlade u senci.
Filozof Vladimir Milutnović kaže da DS, a pogotovo demokratska scena, nekadašnja demokratska opozicija, imaju ideološki problem što ne mogu da se odluče da li će biti socijalno demokratske stranke ili će biti liberalne stranke.
„Primer za to je savez Nove stranke i DS-a na prošlim izborima. Znači, jedna neoliberalna ili ultraliberalna stranka - Nova stranka i jedna stranka koja se trudi da bude manje liberalna ili da bude socijaldemokratska, oni ulaze u savez kao da to nije nikakav problem, a u stvari to jeste problem. Sličan problem će imati i Pajtić. Znači, nikakvo okupljanje dok tebi nije jasno oko kojih stvari se okupljaš, a da to nisu ovi najuopšteniji stavovi, tipa treba da kritikujemo SNS ili ne znam šta, ne može biti uspešno“, kaže Milutinović.
Nasuprot sve jačim vladajućim naprednjacima Demokratska stranka nije uspela da se postavi kao snažna opozicija. To sad prosto nije realno, kaže politički analitičar Vladimir Goati.
„To su sad različite veličine, David i Golijat. Imamo jedan potpuno asimetričan parlament sastavljen od vladajućih stranaka i minorne, slabe i plus razjedinjene opozicije. I to je nešto što će sačekati sledeće izbore“, ocenjuje Goati.
Stranački izbori u Demokratskoj stranci biće održani 31. maja.