Uz odlomke iz popularnih serija „Poletarac“ i „Neven“ i kratak film posvećen Timotiju Džonu Bajfordu porodica, brojne kolege i prijatelji oprostili su se od nedavno preminulog kultnog, režisera, scenariste i glumca, koji je svojim radom obeležio najbolje godine dečjeg televizijskog programa kako u Srbiji, tako i u bivšoj Jugoslaviji.
Englez, koji je pre 40 godina iz velikog BBC-a došao na privremeni rad u tadašnju Jugoslaviju i zauvek ostao u Beogradu, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag radeći na dečjim programima kojih se mnoge generacije i danas sećaju sa oduševljenjem i setom.
Tako najbliže kolege i prijatelji pamte Timotija Džona Bajforda nenadmašnog i svestranog autora koji je radom uspeo da iskaže svoje najveće ljubavi.
Uz kreativnost o kojoj najbolje govore serije poput „Poletarca“, „Nevena“, „Babino unuče“ i „Metla bez drške“, njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik pesnik Ljubivoje Ršumović podsetio se i discipline nesvojstvene ovom podneblju koju je Bajford doneo sa sobom iz domovine. Prvo je izazvala podsmeh, a kasnije veliko poštovanje među kolegama sa kojima je sarađivao, rekao je Ršumović.
„Da li smo mi nešto naučili od Timotija Džona Bajforda? Naravno, to je bio taj odnos prema radu. U svakom trenutku razmišljanje o onima koji će gledati to na malom ekranu. On se priključio jednoj svetskoj nameri da decu učinimo na neki način poštovanijom i da im priznamo pravi značaj koji imaju u životu uopšte, a ne samo u životu porodice.“, kaže on.
Bajford je svoj rad u Beogradu otpočeo 1971. gde je sa dramaturškinjom Milom Stanojević sarađivao na emisijama za Dečju i Školsku redakciju i Zabavni program televizije. Radio je i na televiziji Sarajevo, i tamo je bio autor „Nedeljnih novosti“, „Muzičke sveske“ i „Tragom ptice Dodo“.
Novinarka i TV kritičarka Branka Otašević uputila mu je zahvalnost pošto je medijsku scenu obogatio kvalitetnim programom, a u istoriju televizije upisao emisije neprolaznih vrednosti.
„Zato što smo svojevremno kao mame i tate, a potom kao bake i deke mogli s punim poverenjem slobodno i radosno da postavimo svoje male potomke pred ekran. Znajući da im odande, uz Bajfordove emisije, ne preti nikakva opasnost po njihovu mentalnu i emocionalnu osetljivost. Već naprotiv, da će im otud stići nešto lepo, mudro i maštovito, duševno i duhovito, veselo i vrcavo, komunikatovno i korisno, zabavno i zdravo.“, istakla je Branka Otašević.
Nedavno je povodom četrdesetogodišnjeg jubileja serije "Neven" snimljen autobiografski film „Pitam se pitam se... ko je Timoti Džon Bajford“. Jedan od autora novinar Velimir Pavlović podsetio je na manje poznate, a podjednako bitne detalje iz Bajfordovog života poput velike ljubavi prema pticama i borbe da jedna od beogradskih šuma bude zaštićena zakonom.
Govorio je i o odgovornosti koja je krasila njegov karakter, oprostivši se od Bajforda stihovima pesnika engleskog romantizma Persi Biš Šelija posvećenim ptici:
„Budimo mirni, on nije umro. On čak ni ne spava, on se samo probudio iz ovog sna koji zovemo život. Mi smo zalutali u olujnim vizijima i sa opsenama vodimo izgubljene bitke.
"Osim veselog i spontanog, upoznao sam i duboko emotivnog Timotija. Kada je u svom srpskom pasošu dobio prvu englesku turističku vizu, pitao sam ga da li je ikada glasao na izborima u Srbiji? Očekujući da će on kao i većina beogradskih intelektualaca s prezirom odbaciti svaku vezu sa politikom. Rekao mi je da jeste glasao, ali da je pre glasanja proučio čitav srpski Ustav, pa zatim celokupne programe svih političkih stranaka i tek onda glasao. Ne mogu drugačije da zamislim nego da je Timoti jedini tako uradio u Srbiji.“, uveren je Velimir Pavlović.
Na oproštaju od Timotija Džona Bajforda u Skupštini grada nije bilo predstavnika gradskih vlasti. Bajford je sahranjen na Novom groblju u Beogradu.
Englez, koji je pre 40 godina iz velikog BBC-a došao na privremeni rad u tadašnju Jugoslaviju i zauvek ostao u Beogradu, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag radeći na dečjim programima kojih se mnoge generacije i danas sećaju sa oduševljenjem i setom.
Tako najbliže kolege i prijatelji pamte Timotija Džona Bajforda nenadmašnog i svestranog autora koji je radom uspeo da iskaže svoje najveće ljubavi.
Uz kreativnost o kojoj najbolje govore serije poput „Poletarca“, „Nevena“, „Babino unuče“ i „Metla bez drške“, njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik pesnik Ljubivoje Ršumović podsetio se i discipline nesvojstvene ovom podneblju koju je Bajford doneo sa sobom iz domovine. Prvo je izazvala podsmeh, a kasnije veliko poštovanje među kolegama sa kojima je sarađivao, rekao je Ršumović.
„Da li smo mi nešto naučili od Timotija Džona Bajforda? Naravno, to je bio taj odnos prema radu. U svakom trenutku razmišljanje o onima koji će gledati to na malom ekranu. On se priključio jednoj svetskoj nameri da decu učinimo na neki način poštovanijom i da im priznamo pravi značaj koji imaju u životu uopšte, a ne samo u životu porodice.“, kaže on.
Bajford je svoj rad u Beogradu otpočeo 1971. gde je sa dramaturškinjom Milom Stanojević sarađivao na emisijama za Dečju i Školsku redakciju i Zabavni program televizije. Radio je i na televiziji Sarajevo, i tamo je bio autor „Nedeljnih novosti“, „Muzičke sveske“ i „Tragom ptice Dodo“.
Novinarka i TV kritičarka Branka Otašević uputila mu je zahvalnost pošto je medijsku scenu obogatio kvalitetnim programom, a u istoriju televizije upisao emisije neprolaznih vrednosti.
„Zato što smo svojevremno kao mame i tate, a potom kao bake i deke mogli s punim poverenjem slobodno i radosno da postavimo svoje male potomke pred ekran. Znajući da im odande, uz Bajfordove emisije, ne preti nikakva opasnost po njihovu mentalnu i emocionalnu osetljivost. Već naprotiv, da će im otud stići nešto lepo, mudro i maštovito, duševno i duhovito, veselo i vrcavo, komunikatovno i korisno, zabavno i zdravo.“, istakla je Branka Otašević.
Nedavno je povodom četrdesetogodišnjeg jubileja serije "Neven" snimljen autobiografski film „Pitam se pitam se... ko je Timoti Džon Bajford“. Jedan od autora novinar Velimir Pavlović podsetio je na manje poznate, a podjednako bitne detalje iz Bajfordovog života poput velike ljubavi prema pticama i borbe da jedna od beogradskih šuma bude zaštićena zakonom.
Govorio je i o odgovornosti koja je krasila njegov karakter, oprostivši se od Bajforda stihovima pesnika engleskog romantizma Persi Biš Šelija posvećenim ptici:
„Budimo mirni, on nije umro. On čak ni ne spava, on se samo probudio iz ovog sna koji zovemo život. Mi smo zalutali u olujnim vizijima i sa opsenama vodimo izgubljene bitke.
"Osim veselog i spontanog, upoznao sam i duboko emotivnog Timotija. Kada je u svom srpskom pasošu dobio prvu englesku turističku vizu, pitao sam ga da li je ikada glasao na izborima u Srbiji? Očekujući da će on kao i većina beogradskih intelektualaca s prezirom odbaciti svaku vezu sa politikom. Rekao mi je da jeste glasao, ali da je pre glasanja proučio čitav srpski Ustav, pa zatim celokupne programe svih političkih stranaka i tek onda glasao. Ne mogu drugačije da zamislim nego da je Timoti jedini tako uradio u Srbiji.“, uveren je Velimir Pavlović.
Na oproštaju od Timotija Džona Bajforda u Skupštini grada nije bilo predstavnika gradskih vlasti. Bajford je sahranjen na Novom groblju u Beogradu.