Na mestu zloglasnog nacističkog logora Staro Sajmište u Beogradu održana je centralna komemorativna svečanost posvećena Danu sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Spomen na proboj grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu.
„Ja sam Milinko Čekić, predsednik udruženja logoraša Jasenovca iz Beograda. Imao sam pet i po godina kada sam bio u logoru Jasenovac. Kompozicija je od Beograda do Jasenovca putovala pet dana, u zatvorenim vagonima, bez hrane, vode, bez bilo čega... Kada su otvorili vagone u Jasenovcu, preko 70 odsto je bilo mrtvih. Što se moje porodice tiče, moje uže porodice koja je brojala 19 članova, preživeli smo samo moja majka, stric i ja“, seća se Čekić
Spomenu na proboj grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu - Donja Gradina, u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 22. aprila 1942. godine, koji je upriličen na Starom Sajmištu u Beogradu, mestu najozloglašenijeg nacističkog logora na teritoriji okupirane Srbije, prisustvovala je i Jelena Radojčić. Kao devojčica, bila je zatočena u logoru Stara Gradiška. Ni njena sećanja ne blede, iako je prošlo već gotovo sedam decenija.
U Srbiji je 22. april ustanovljen kao Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Taj dan posvećen je sećanju na sve Srbe, Jevreje i Rome stradale u masovnim i nečovečnim usmrćivanjima tokom Drugog svetskog rata.
Predsednik tehničke vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbija i danas, kao neodvojivi deo svog postojanja, gaji antifašističku tradiciju, ocenivši da su brojne žrtve tog rata posledica ideologija nertolerancije i mržnja, istovremeno i opomena.
„Naš je zadatak i obaveza da tu opomenu u potpunosti usvojimo i preduzmemo sve kako se slični tragični događaji ne bi dešavali i u našem veku. Savremeni integracioni procesi, ideja unije evropskih država, nastala kao logičan i istorijski opravdan rezultata pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu jeste najznačajniji mirovni projekat u istoriji našeg kontinenta. Republika Srbija čini odlučne korake u pravcu punog uključivanja u evropske integracione procese“, rekao je Dačić
Ceremoniji na mestu logora Staro Sajmište, prisustvovali su i predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i Saveta romske nacionalne manjine.
„Ja sam Milinko Čekić, predsednik udruženja logoraša Jasenovca iz Beograda. Imao sam pet i po godina kada sam bio u logoru Jasenovac. Kompozicija je od Beograda do Jasenovca putovala pet dana, u zatvorenim vagonima, bez hrane, vode, bez bilo čega... Kada su otvorili vagone u Jasenovcu, preko 70 odsto je bilo mrtvih. Što se moje porodice tiče, moje uže porodice koja je brojala 19 članova, preživeli smo samo moja majka, stric i ja“, seća se Čekić
Spomenu na proboj grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu - Donja Gradina, u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 22. aprila 1942. godine, koji je upriličen na Starom Sajmištu u Beogradu, mestu najozloglašenijeg nacističkog logora na teritoriji okupirane Srbije, prisustvovala je i Jelena Radojčić. Kao devojčica, bila je zatočena u logoru Stara Gradiška. Ni njena sećanja ne blede, iako je prošlo već gotovo sedam decenija.
Dan sećanja na žrtve holokausta, Staro sajmiste, 22. april 2104.
„Sećam se da nismo mogli ni da uđemo u logor, pošto je trebalo osloboditi jedan deo... Kada smo ušli, davali smo zlato, novac, sve... Ja sam bila sa majkom, bratom od dve godine i bratom od devet meseci i nismo imali nikakve životne uslove... Imali smo jedan obrok dnevno, doručak i ručak nismo imali, nismo imali higijenske uslove“, priča Jelena Radojčić.U Srbiji je 22. april ustanovljen kao Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Taj dan posvećen je sećanju na sve Srbe, Jevreje i Rome stradale u masovnim i nečovečnim usmrćivanjima tokom Drugog svetskog rata.
Predsednik tehničke vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbija i danas, kao neodvojivi deo svog postojanja, gaji antifašističku tradiciju, ocenivši da su brojne žrtve tog rata posledica ideologija nertolerancije i mržnja, istovremeno i opomena.
„Naš je zadatak i obaveza da tu opomenu u potpunosti usvojimo i preduzmemo sve kako se slični tragični događaji ne bi dešavali i u našem veku. Savremeni integracioni procesi, ideja unije evropskih država, nastala kao logičan i istorijski opravdan rezultata pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu jeste najznačajniji mirovni projekat u istoriji našeg kontinenta. Republika Srbija čini odlučne korake u pravcu punog uključivanja u evropske integracione procese“, rekao je Dačić
Ceremoniji na mestu logora Staro Sajmište, prisustvovali su i predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i Saveta romske nacionalne manjine.