U Prijepolju, Novoj Varoši, Novom Pazaru,Tutinu,Sjenici i Priboju nakon sedam godina rada zatvorene su vakufske kuhinje u kojima je oko 2.600 porodica svakodnevno dobijalo topli obrok.
Vekna hleba i porcija kuvane hrane radnim danom bili su za 2.600 korisnika vakufskih kuhinja u Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši, Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru, jedini obrok tokom dana. Nemaština je u ovim opštinama učinila svoje, bez posla je oko 40 hiljada gradjana a to je kao cela jedna opština veličine Prijepolja. Bez osnovnih sredstava za život, često bolesni, stari, bez posla, korisnici vakufskih kuhinja na ovaj način prehranjivali su porodicu.
„Imam četvoro dece, ja i suprug ne radimo .Da ima bar sezonskih poslova bilo bi nam lakše .Ali i toga je sve manje .Čistim i kuće, ne stidim se nikakvog poštenog posla. Dok je radila Vakufska kuhinja nismo se plašili da ćemo ostati bez ručka“, priča Melita Tumbul Uzunović.
Za Jasminu Preljević koja živi sa dva odrasla sina koji su bez posla to je bio jedan obrok koji je bio zagarantovan, a za doručak i večeru kako kaže nekako su se snalazili.
Pre sedam godina, sedam vakufskih kuhinja otvorila je Islamska zajednica Srbije Muftijstvo sandžačko putem Centra za humanitarni rad“Hajrat“. Ekonomska kriza uticala je i na donatore, ali na zatvaranje kuhinja uticali su i drugi faktori, jer su donatori bili stalno pod inspekcijskin nadzorom, ističe glavni imam Islamske zajednice u Priboju efendija Enes Svraka.
Verica Radović sekretarka Crvenog krsta u Priboju za RSE je potvrdila da kuhinje Crvenog krsta trenutno nemaju mogućnost da prime nove korisnike jer samo u Priboju pomoć za svakodnevno preživljavanje u ovoj kuhinji koristi oko 350 meštana .
„Crveni krst sada ne može povećati broj korisnika jer program narodne kuhinje traje devet meseci. Kraj aprila je mesec kada se svode računi što se tiče humaniratne pomoći i rada narodne kuhinje.“
Dok se ne povećaju sredstva za rad kuhinja ili obezbede donatori za vakufske kuhinje, svako se snalazi da preživi kako zna i ume. Život ljudi koje su razne okolnosti primorale da se hrane u narodnim kuhinjama svodi se na preživljavanje, jer nikad ne znaš da li ćeš sutra biti gladan ili sit, objašnjava jedan od korisnika.
„Vežemo dan za danom. Jedan dan imamo dva obroka, drugi dan možda jedan. I sve tako. Dan za danom.“
Vekna hleba i porcija kuvane hrane radnim danom bili su za 2.600 korisnika vakufskih kuhinja u Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši, Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru, jedini obrok tokom dana. Nemaština je u ovim opštinama učinila svoje, bez posla je oko 40 hiljada gradjana a to je kao cela jedna opština veličine Prijepolja. Bez osnovnih sredstava za život, često bolesni, stari, bez posla, korisnici vakufskih kuhinja na ovaj način prehranjivali su porodicu.
„Imam četvoro dece, ja i suprug ne radimo .Da ima bar sezonskih poslova bilo bi nam lakše .Ali i toga je sve manje .Čistim i kuće, ne stidim se nikakvog poštenog posla. Dok je radila Vakufska kuhinja nismo se plašili da ćemo ostati bez ručka“, priča Melita Tumbul Uzunović.
Za Jasminu Preljević koja živi sa dva odrasla sina koji su bez posla to je bio jedan obrok koji je bio zagarantovan, a za doručak i večeru kako kaže nekako su se snalazili.
Pre sedam godina, sedam vakufskih kuhinja otvorila je Islamska zajednica Srbije Muftijstvo sandžačko putem Centra za humanitarni rad“Hajrat“. Ekonomska kriza uticala je i na donatore, ali na zatvaranje kuhinja uticali su i drugi faktori, jer su donatori bili stalno pod inspekcijskin nadzorom, ističe glavni imam Islamske zajednice u Priboju efendija Enes Svraka.
Enes Svraka
„Broj donatora se polako ovih godina smanjivao, a drugi razlog je i vršenje odredjenih pritisaka na donatore putem učestalih finansijskih inspekcija od strane nadležnih državnih organa. Nimalo nije bilo jednostavno svakodnevno za blizu 3.000 korisnika u ovim opštinama , odnosno 300 korisnika u Priboju obezbediti kvalitetan topli obrok. Nismo gledali ko je koje vere. Samo u Priboju od 300 korisnika bilo je oko 70 Srba i Roma, a tako je bilo i ostalim opštinama .Svi koji su imali potrebu mogli su doći, i bili su naši korisnici.“Verica Radović sekretarka Crvenog krsta u Priboju za RSE je potvrdila da kuhinje Crvenog krsta trenutno nemaju mogućnost da prime nove korisnike jer samo u Priboju pomoć za svakodnevno preživljavanje u ovoj kuhinji koristi oko 350 meštana .
„Crveni krst sada ne može povećati broj korisnika jer program narodne kuhinje traje devet meseci. Kraj aprila je mesec kada se svode računi što se tiče humaniratne pomoći i rada narodne kuhinje.“
Dok se ne povećaju sredstva za rad kuhinja ili obezbede donatori za vakufske kuhinje, svako se snalazi da preživi kako zna i ume. Život ljudi koje su razne okolnosti primorale da se hrane u narodnim kuhinjama svodi se na preživljavanje, jer nikad ne znaš da li ćeš sutra biti gladan ili sit, objašnjava jedan od korisnika.
„Vežemo dan za danom. Jedan dan imamo dva obroka, drugi dan možda jedan. I sve tako. Dan za danom.“