Srbija ima rok do marta 2010. da odgovori na tužbu Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde zbog navodnog genocida nad nesrbima u toj državi od 1991-95. godine.
Beograd će, iako je kontratužba spremna, to vreme, prema najavama predsednika države, iskoristiti za dodatno razmišljanje.
Stručnjaci navode brojne razloge zbog kojih kontratužbu ne treba podnositi.
Vojin Dimitrijević, profesor medjunarodnog prava kaže za naš program da je to deo jednog vrzinog kola u koje države često udju nemajući kud, kao u nekoj običnoj svadji izmedju privatnih ljudi.
“Ja pouzdano znam da najbolji hrvatski pravnici savetuju hrvatskim političarima da odustanu od ranije tužbe, jer posle odluke u slučaju Bosne i Hercegovine oni vide da u Hrvatskoj nije bilo nijednog slučaja koji bi mogao da bude i blizu Srebrenici. Prema tome nema načina da se utvrdi da je tamo bilo genocida što i u obrnutom pravcu postoji kao smetnja”, kaže Dimitrijević.
Tvrdnje da je hrvatska vlast odgovorna za genocid Beograd će, prema medijskim navodima, potkrepiti pozivanjem na haške optužnice, kao i na procese koji su protiv optuženih za ratne zločine vođeni i u Hrvatskoj.
TUŽBA POMINJE I JASENOVAC
Medjutim, na osnovu onoga što je Haški tribunal utvrdio, zločini koje Beograd navodi u svojoj kontratužbi protiv Hrvatske su strašni zločini protiv čovečnosti, i ono što se dogadjalo u Gospiću, i u Sisku i u Pakračkoj poljani, Medačkom džepu, kaže nam Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo ali da nema nijedne presude osim za Srebrenicu da je Haški tribunal utvrdio da je došlo do izvršenja genocida.
“Kada se sada mimo utvrdjenih presuda vrši jedna ponovna pravna kvalifikacija nekih krivičnih dela to onda ne deluje ozbiljno, to deluje revanšistički I pre svega politički. Mislim da danas više tužba na tužbu nije odgovor, pogotovo kada je primetno da ti odnosi izmedju Hrvatske I Srbije na političkom nivou ponovo imaju neku čudnu dimenziju netrpeljivosti”, kaže Kandićeva.
Iako je bilo spekulacija da bi dve zemlje mogle da se dogovore izvan sudnice, do toga nije došlo.
Ipak, predsednik Srbije Boris Tadić, koji je poručio da će Beograd "još malo sačekati" pre nego što kontratužbu protiv Hrvatske za genocid uputi Međunarodnom sudu pravde, nije isključio mogućnost da bi do dogovora moglo da dodje:
“Ja sam u razgovorima sa hrvatskim predstavnicima i nadam se da možemo da poboljšamo odnose, videćemo kakav će krajnji rezultat tih razgovora biti, možda i možemo da izbegnemo ovakve solucije”, najavio je Tadić.
SVE PREKO GLAVA SRBA U HRVATSKOJ
“I posebno se mogu lomiti preko glava Srba u Hrvatskoj kojih se to najviše tiče. Te tužbe takodje mogu biti štetne zato što Hrvatska ulazi u završnu fazu pregovora sa EU a Srbija očekuje da postane kandidat i započne pripreme za potpisivanje sporazuma”, smatra Pupovac.
U kontekstu uticaja tužbi na srpsko-hrvatske odnose Vojin Dimitrijević, profesor medjunarodnog prava upozorava na još jedan momenat, hrvatske predsedničke izbore:
“Na putu je da za predsednika Hrvatske bude izabran jedan vrlo umeren, ugledan čovek, I uz to dobar pravnik. Ivo Josipović će možda promeniti taj stav koji je do sada postojao, ali ga ne bi trebalo dirati uoči te kampanje, jer se može desiti da dodje tamo neko mnogo zadrtiji, mnogo veći demagog, koji bi mogao tim tužbama manipulisati", poručuje Dimitrijević.
Vlada Srbije, u novembru 2008. godine, pošto je Medjunarodni sud pravde u Hagu prihvatio nadležnost u slučaju hrvatske tužbe protiv Srbije, donela je odluku da odgovor na hrvatsku tužbu bude protivtužba.
Hrvatska je neposredno posle bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Međunarodnom sudu pravde podnela tužbu u kojoj traži da Srbiju proglasi krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži Beogradu da kazni sve počinioce zločina, da Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu.
Sud je odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje jer u vreme podnošenja tužbe Srbija, odnosno bivša SRJ, nije bila članica UN-a, a potom odredio i rok do 22. marta 2010. da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe.