Miroslav Nenadić, koji je 1995. godine bio direktor bivšeg užičkog transportnog preduzeća Raketa, u ekskluzivnom razgovoru za RSE je po prvi put potvrdio da su Raketini autobusi prevozili Bošnjake iz Srebrenice i Žepe nakon zauzimanja ove dve enklave od strane Vojske Republike Srpske u julu 1995. godine.
Uprkos tome što se neki od svedoka srebreničkog genocida nad Bošnjacima govorili o autobusima iz Srbije koji su učestvovali u raseljavanju bosnjačkog stanovništva iz Srebrenice, da su prevozili Bošnjake na mesta gde su masovno ubijani, u Srbiji o tome niko do sada nije javno progovorio niti istraživao za šta su oni upotrebljavani i po čijem nalogu.
Pročitajte i poslušajte transkript ekskluzivnog intervjua sa Nenadićem:
RSE: Jesu li Raketini autobusi išli u Srebrenicu u julu 1995?
"Znate šta, mene su zvali iz Republike, ne znam tačno ko. I molili da li mogu da dam pet autobusa da se iseli stanovništvo iz Srebrenice i iz Žepe pred napad na Srebrenicu. Oni su mi tražili da predam pet autobusa sa vozačima u Dobruni kraj Priboja, rekli su da će tamo čekati neki komandant Republike Srpske, neko vojno lice", rekao je Nenadić na početku ekskluzivnog razgovora za RSE.
"Pošto je to bilo ratno stanje, nisu hteli ljudi da idu, onda sam ja otišao sa njima. Predao ih nekom oficiru i oni su otišli. Mislim da su bili pet ili šest dana..."
RSE: Da li ste razgovarali sa vozačima šta se tamo događalo?
Nenadić: Oni su vozili iz Žepe i Srebrenice tamo gde je narod hteo. Ima nekih, iz Žepe, na primer, koji nisu hteli da idu. Ali su oni razvozili jedno dva-tri dana i vratili se živi i zdravi. I svaki je mogao da ode sa tog terena jer je bilo dovoljno autobusa. Oni su se vratili dan pre nego što se posle to dogodilo u Srebrenici.
RSE: Da li se toga dobro sećate?
Nenadić: Odlično se sećam.
RSE: A kad ste čuli šta se dogodilo?
Nenadić: Pa šta sam ja tu mogao?
RSE: Da li ste razmišljali o tome da su ti ljudi prisilno iseljavani?
Nenadić: Nama su rekli da pošaljemo autobuse jer ti ljudi hoće da se sele. Pazite, nismo mi samo slali autobuse u Srebrenicu. Mi smo i iz Goražda i ostalih mesta 91. i 92. godine vozili. Mi smo iz Goražda doterali 10 autobusa. Mi smo raselili, zajedno sa Lekarima bez granica, hendikepiranu decu iz Foče i Goražda i ostalih mesta....Mi smo sve to radili jer je to bio naš posao.
RSE: Po čijoj naredbi je to urađeno?
Nenadić: Naredba? Kakva naredba? Ne može niko da vam naredi, nego traže autobuse i kažu: Vlada ili neko je rekao, pošaljite to tamo da se vozi narod... Drugo, mi smo tada uvek bili u dobrim odnosima sa ovima iz Republike Srpske. Oni su ovde držali kod nas i naftu i ostalo...eto tako.
Za naš program, između ostalog, govore svedokinja iz Srebrenice Munira Subašić, koja navodi imena transposrtnih preduzeća iz Srbije koja su tamo bila i koja tvrdi da su u Srebrenici bila i preduzeća iz Crne Gore, publicista Zoran Janić i direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Uprkos tome što se neki od svedoka srebreničkog genocida nad Bošnjacima govorili o autobusima iz Srbije koji su učestvovali u raseljavanju bosnjačkog stanovništva iz Srebrenice, da su prevozili Bošnjake na mesta gde su masovno ubijani, u Srbiji o tome niko do sada nije javno progovorio niti istraživao za šta su oni upotrebljavani i po čijem nalogu.
Pročitajte i poslušajte transkript ekskluzivnog intervjua sa Nenadićem:
RSE: Jesu li Raketini autobusi išli u Srebrenicu u julu 1995?
"Znate šta, mene su zvali iz Republike, ne znam tačno ko. I molili da li mogu da dam pet autobusa da se iseli stanovništvo iz Srebrenice i iz Žepe pred napad na Srebrenicu. Oni su mi tražili da predam pet autobusa sa vozačima u Dobruni kraj Priboja, rekli su da će tamo čekati neki komandant Republike Srpske, neko vojno lice", rekao je Nenadić na početku ekskluzivnog razgovora za RSE."Pošto je to bilo ratno stanje, nisu hteli ljudi da idu, onda sam ja otišao sa njima. Predao ih nekom oficiru i oni su otišli. Mislim da su bili pet ili šest dana..."
RSE: Da li ste razgovarali sa vozačima šta se tamo događalo?
Nenadić: Oni su vozili iz Žepe i Srebrenice tamo gde je narod hteo. Ima nekih, iz Žepe, na primer, koji nisu hteli da idu. Ali su oni razvozili jedno dva-tri dana i vratili se živi i zdravi. I svaki je mogao da ode sa tog terena jer je bilo dovoljno autobusa. Oni su se vratili dan pre nego što se posle to dogodilo u Srebrenici.RSE: Da li se toga dobro sećate?
Nenadić: Odlično se sećam.RSE: A kad ste čuli šta se dogodilo?
Nenadić: Pa šta sam ja tu mogao?RSE: Da li ste razmišljali o tome da su ti ljudi prisilno iseljavani?
Nenadić: Nama su rekli da pošaljemo autobuse jer ti ljudi hoće da se sele. Pazite, nismo mi samo slali autobuse u Srebrenicu. Mi smo i iz Goražda i ostalih mesta 91. i 92. godine vozili. Mi smo iz Goražda doterali 10 autobusa. Mi smo raselili, zajedno sa Lekarima bez granica, hendikepiranu decu iz Foče i Goražda i ostalih mesta....Mi smo sve to radili jer je to bio naš posao.RSE: Po čijoj naredbi je to urađeno?
Nenadić: Naredba? Kakva naredba? Ne može niko da vam naredi, nego traže autobuse i kažu: Vlada ili neko je rekao, pošaljite to tamo da se vozi narod... Drugo, mi smo tada uvek bili u dobrim odnosima sa ovima iz Republike Srpske. Oni su ovde držali kod nas i naftu i ostalo...eto tako.Upotreba preduzeća iz Srbije u ratu
RSE za petak, 11. decembra, pripremama širi članak o upotrebi javnih preduzeća i drugih institucija u Srbiji u ratnim devedestim godinama.Za naš program, između ostalog, govore svedokinja iz Srebrenice Munira Subašić, koja navodi imena transposrtnih preduzeća iz Srbije koja su tamo bila i koja tvrdi da su u Srebrenici bila i preduzeća iz Crne Gore, publicista Zoran Janić i direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.