Bramercov izveštaj Srbiji otvara vrata za dva sporazuma

Nakon pozitivnog izveštaja haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije i iz Holandije stižu pozitivni signali u vezi početka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom i ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju.

Henk Jan Ormel, predsednik Spoljnopolitičkog odbora parlamenta Holandije, rekao je za RSE da bi Holandija mogla da u junu da zeleno svetlo i za i bez izručenja optuženika za ratne zločine Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Ministar spoljnih poslova Holandije Maksim Ferhagen, čije se “da” deblokadi Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom već dugo iščekuje, ne samo u Beogradu nego i Briselu, je rekao samo da pozitivna ocena glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Srbije "snažno utiče" na stav Holandije o daljoj integraciji Srbije u Evropsku uniju.

Beogradski zvaničnici na sugestiju predsednika Borisa Tadića ne žele da špekulišu ishodom holandske odluke ni datumima.

Ormel, pak, kaže:

“Mi smo već tokom vikenda u holandskom parlamentu rekli da smo zadovoljni napretkom Srbije u saradnji sa Haškim tribunalom i pozitivnim Bramercovim izveštajem, i našem ministru inostranih poslova sugerisali smo da ako u razgovoru sa Bramercom u ponedeljak dobije pozitivnu ocenu saradnje Srbije sa Hagom kakvu je tužilac izneo u svom izveštaju, može da glasa za početak primene Prelaznog sporazuma sa Srbijom.”

I ne samo to, nego Ormel sugeriše da bi moglo doći i do holandskog da za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju u junu mesecu:

“Takođe smo rekli da saradnja Srbije sa Haškim tribunalom mora biti kontinuirana i da, ako sledeći Bramercov izveštaj u junu 2010. godine bude dobar kao ovaj, da ćemo biti spremni da ratifikujemo i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.”


JOŠ JEDAN DOKAZ

Ormel je rekao da hapšenje Mladića i Hadžića nije preduslov:

“Mi verujemo da Srbija čini sve što je u njenoj moći - a baš to kaže Bramerc – da uhapsi dvojicu odbeglih optuženika za ratne zločine. Razume se, mi se nadamo da će se Mladić I Hadžić veoma brzo naći pred licem pravde u Hagu, ali, ne možemo kažnjavati Srbiju ako ona čini sve što može da ih uhapsi, a to je ono što nam Bramerc govori.”

I Ferhagen je u pisanoj izjavi objavljenoj na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova napisao da “pritisak na Srbiju da nastavi saradnju s Haškim tribunalom mora biti zadržan". Da Srbija od traganja za dvojicom preostalih haških begunaca neće odustati potvrdio je i premijer Mirko Cvetković:

“Želim da kažem da smo mi potpuno posvećeni saradnji sa Hagom,“ rekao je Cvetković ne želeći da spekuliše oko toga šta će se desiti, pogotovo ne da postavlja rokove. “Ali mislim da ćemo mi sa naše strane učiniti sve da i u tom delu napravimo dodatni korak ka evropskim integracijama“, zaključio je srpski premijer.

I međunarodni zvaničnici Bramercov izveštaj ocenjuju kao pozitivan signal. To za naš program kaže :

“Ja mislim da je to sve samo još jedan dokaz da Srbija može bolje i više kada tako odluči. Ja sam veoma zadovoljan da je Bramerc dao tako pozitivan izveštaj ali svima u Srbiji mora biti jasno da on traži ne samo punu saradnju nego i završetak te saradnje, znači treba pronaći, privesti i isporučiti (haške optuženika za ratne zločine Ratka) Mladića i (Gorana) Hadžića, i to bi bio poslednji dokaz na tom putu. Ali u svakom slučaju to je svakako pozitivan signal svim zemljama članicama EU i svim evropskim institucijama,” rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin za RSE.

Primetno je da su srpski zvaničnici poslednjih dana prilično uzdržani u davanju procena holandske odluke.

PRELAŽENJE MOSTA

Mediji su spekulisali da im je tako nešto sugerisao sam Tadić “kako se ne bi iritirali Holanđani”.

Tako nešto je potvrdio i sam Tadić.

„Holandija će glasati onako kako odluče holandski parlament i holandska vlada i mi se ne mešamo u glasanje Holandije“, rekao je Tadić i apelovao i na predstavnike medija i na političare da u ovome trenutku budu suzdržani.

Ovakva promena nije samo oko deblokade Prelaznog trgovinskog sporazuma nego i kandidature Srbije za članstvo u EU.

Dok je ranije pompezno najavljivano da će Srbija podneti kandidaturu pre kraja ove godine, i pored upozorenja iz pojedinih centara EU da to nije redosled koraka, sada su mnogo umereniji tonovi. Tako da sada Tadić kaže:

“Taj most ćemo prelaziti kad do njega stignemo. Hajde da pažljivo planiramo i radimo i da stalno komuniciramo i usaglašavamo se sa našim evropskim partnerima.“

Na pitanje hoće li ponedeljak biti jedan od značajnih datuma za Srbiju, odnosno hoće li se tada glasati o deblokadi Prelaznog trgovinskog sporazuma ni Kacin ne želi da kaže. On kaže da ako bude najave da bi moglo doći do promene onda bi se o tome glasalo.

Ekskluzivno Jan Ormel: Spremni da ratifikujemo SSP

Ekskluzivno Jan Ormel: Spremni da ratifikujemo SSP

Razgovarala: Branka Trivić

RFE: Bićete spremni da ratifikujete Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ako Bramercov izveštaj za pola godine bude pozitivan, čak iako Mladić i Hadžić ne budu isporučeni Hagu?
“Mi verujemo da Srbija čini sve što je u njenoj moći - a baš to kaže gospodin Brammertz – da uhapsi dvojicu odbeglih optuženika za ratne zločine. Ako se i tada potvrdi da Srbija ulaže maksimum napora, onda je ne možemo kriviti ako se ta dvojica begunaca kriju možda negde van Srbije. Razume se, mi se nadamo da će se Mladić i Hadžić veoma brzo naći pred licem pravde u Hagu, ali, kao što rekoh, ne možemo kažnjavati Srbiju ako ona čini sve što može da ih uhapsi, a to je upravo ono što nam Brammertz govori.”

RFE: Gospodine Ormel, da li je stav Vaše partije dominantan u holandskom parlamentu?
“Većina u parlamentu podržava stav moje političke partije (Hrišćanski demokrati, najjača parlamentarna stranka). Ima, razume se, i onih koji smatraju da ne treba odmrzavati proces srpskih evrointegracija pre nego što se Mladić i Hadžić nađu u Hagu, ali većina u holandskom parlametnu će podržati našu vladu ako napravi pozitivan pomak u odnosu na Srbiju.”

RFE: Šta mislite o čestim najavama zvaničnika u Srbiji da će podneti zahtev za status kandidata pre ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju? Kakav redosled poteza biste im vi savetovali?
“Pa, znate, ja nisam savetnik srpske vlade, ja sam holandski političar. Mi u Holandiji smo načinili pozitivan pomak, ali smatram da bi bilo prebrzo ako bi se odmah podneo zahtev za kandidaturu. Ja bih savetovao sledeći redosled: prvo, odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma, drugo, ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, a tek onda podnošenje zahteva za kandidaturu u EU. Mi svi želimo da Srbija u jednom trenutku u budućnosti postane punopravna članica Evropske unije; ne radi se, dakle, o tome da se mi tome protivimo već o tome da smatramo da se mora poštovati utvrđeni redosled koraka.”

RFE: Moje poslednje pitanje je da li ste informisani o veoma negativnim reakcijama u Bosni i Hercegovini na Brammertzov izveštaj o Srbiji i spremnosti holandske vlade da pospeši proces evrointegracije Srbije. Srž tih reakcija je da Beograd nije isporučio Mladića i Hadžića Haskom tribunalu i da se, u tom smislu, ne vidi nikakav značajan napredak Beograda u saradnji sa Sudom.
“Ono što mi želimo jeste puna saradnja Srbije sa Međunarodnim tribunalom. Gospodin Brammertz ne može da upotrebi sintagmu “puna saradnja” jer je to politička ocena. Mi smo našem šefu diplomatije rekli da ako Brammertzova ocena bude da je Srbija postigla veoma značajan napredak, da zemlja čini sve što može da završi tu saradnju, onda naša politička ocena treba da glasi da Srbija ostvaruje punu saradnju uprkos tome što nije uhapsila Mladića i Hadžića. Još jednom – mi zaista želimo da te begunce od pravde vidimo u Hagu, ali ako se oni kriju negde van Srbije, onda ne možemo kriviti Srbiju što ih nije uhapsila. Ko zna, možda se kriju negde u Bosni.”

RFE: Da li to sugerišete da imate neke indicije da se oni kriju van Srbije?
“Nemam bilo kakvu indiciju te vrste, ali, znate, ako ste begunac koji je prinuđen da se da krije jer zna da ga love, onda tražite ona skrovišta gde se najbolje možete kriti. Možda su ona u Srbiji, a možda su i van Srbije, ja ne znam jer nisam policajac nego političar. Ono što želim jeste da se svi optuženici za ratne zločine suoče sa sudom pravde, a znam i da većina ljudi u Srbiji to isto želi. A upravo je to ono što je važno – da postoji raspoloženje da se okonča ta deonica istorije, da se okrene nova stranica i krene u budućnost. Preduslov za to, razume se, jeste da se u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine i da se procesuiraju svi optuženici za ratne zločine, ali takođe je važno shvatiti da se ne može jedna cela zemlja držati kao talac dvojice begunaca.