Beograd optimističan oko Bramercovog izveštaja

Bramerc i saradnik na sastanku sa premijerom Cvetkovićem

Glavni haški tužilac Serž Bramerc je završio dvodnevnu posetu Beogradu uoči podnošenja svog decembarskog izveštaja Savetu bezbednosti o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.

Formulacija „puna saradnja“ je uslov za zeleno svetlo za primenu Prelaznog sporazuma EU sa Srbijom.

Sve članice Evropske unije su za to da se odblokira Srbiji evropski put, osim Holandije koja pod ’punom saradnjom’ podrazumeva isporučivanje Hagu poslednja dva begunca - Ratka Mladića optuženog za najteže ratne zločine u BIH i Gorana Hadzića, optuženog za ratne zločine u Hrvatskoj.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je danas iz Brisela poručio da će Srbija podneti kandidaturu za članstvo u EU do kraja godine. Da li je taj optimizam posledica uverenja da će Holandija popustiti, ili saznanja da će Beograd uskoro uhvatiti begunce, nije potpuno jasno ni domaćoj javnosti.

Pošto, dosledan svom maniru, Glavni haški tužilac ne daje izjave tokom svoje radne posete Beogradu, javnosti ostaje da se oslanja na zvanična saopštenja, na domaće izjave i stručne procene ishoda razgovora.

U kratkom saopštenju iz Kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića nakon razgovoora sa Bramercom piše da je Tadić istakao da je jasno da državni organi u potpunosti sarađuju sa Tribunalom za ratne zločine i da čine sve da se pronađu preostali haški begunci.

Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom je, nakon susreta sa gostom iz Haga, rekao:

"Mi očekujemo pozitivan izveštaj, ali ne možemo da tvrdmo sa sigurnošću da će biti upotrebljen izraz ’puna saradnja’ upravo zbog toga što se Mladić i Hadžić nalaze na slobodi.“

ISKORAK

Glavni tužilac Serž Bramerc je rekao je da je zadovoljan saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom i pohvalio efikasnost svih nadležnih organa - saopštila je Vlada nakon razgovora Bramerc - premijer Cvetković.

A u Srbiji se danima spekuliše hoće li Bramerc napisati u izveštaju UN ili usmeno reći Savetu ministara u Briselu, da je ubedjen da bi Beograd juče, danas ili već sutra uhapsio Ratka Mladića optuženog za najteže ratne zločine u BIH, da samo može. Mada, i tada ostaje otvoreno pitanje da li bi Holandija odustala od blokade bez Mladića i hadzića iza haških rešetaka.

Dušan Ignjatović, šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom koji je dočekao gosta iz Haga na beogradskom aerodromu, izjavio je za domaće medije, nakon prvog dana Bramercove posete:

"Ja, iskren da budem, ne očekujem da bude formulcija ’puna saradnja’ u Bramercovom pisanomizveštaju UN . Ali, očekujem da to kaže u Briselu Savetu ministara."

Brammertz na sastanku sa predsednikom Tadićem

Upadljivo prijateljski su se i gost iz Haga i njegovi domaćini ova dva dana smešili, toplo rukovali i tapšali po ramenu, ne bi li pokazali da je sve daleko od onog vremena kada je Karla Del Ponte ljutito dolazila i još ljutitije odlazila praznih ruku iz Beograda.

Nema više te atmosfere, ne zato što je naslednik opasne Švajcarkinje drugačiji, već zato što su se okolnosti promenile.

A da jesu, uveravaju nas i neki domaći, do juče, oštri kritičari vlasti - sasvim u Karlinom stilu, ako je ona mera haške strogoće.

Sonja Biserko, jedna od tih kritičarki iz nevladinog sektora, za naš program kaže:

"Čini se da će se Srbija,ipak, najzad odlučiti na takav iskorak, odnosno, da Ratko Mladić vrlo brzo može da bude u Hagu."

PRVO MLADIĆ, PA BIN LADEN

Jedna od izjava koju predsednica Helsinškog odbora smatra dokazom da su se stvari promenile, jeste i nedavni intervju predsednika Borisa Tadića italijanskoj agenciji Ansa:

"On je rekao izričito da će Mladić biti u Hagu. Prvi put je ta izjava data bez ikakvog uslovljavanja ’ako ga nadjemo... ako je u Srbiji...’. I još je rekao da ’svako odugovlačenje sa njegovim hapšenjem najviše šteti samoj Srbiji’."

Bivši diplomati Živorad Kovačević i Vatroslav Vekarić, sada pažljivi analitičari koji prepoznaju ezopovski jezik političara, takodje veruju da je vlast u Beogradu politički prelomila i da ozbiljno goni preostale Haške begunce. Živorad Kovačević.

"Prvi put verujem da stvarno to žele. Da je to njima takav teret, takav rizik, da ne dolazi u obzir da propuste da to urade.Od toga zavisi da li će opstati na vlasti."

Na naše pitanje da li će se sve završiti hapšenjem Mladića ili smekšavanjem stava Holandije, njenim eventualnim uzrdžavanjem od glasanja o primeni Prelaznog sporazuma, Vatroslav Vekarić kaže:

"Prema izjavi naših zvaničnika (da će Mldić biti u Hagu do kraja godine) , to vreme se primiče i mislim da šanse rastu da se sve okonča njegovim hapšenjem. I onda je problem rešen. Medjutim, ako ne bude tako rešen, a ukoliko bi , zaista, Bramerc podneo izvesštaj da Srbija radi sve i da se suočaba sa objektivnim teškoćama u lociranju i hvatanju, ili samo hvatanju Mladića, onda bi moglo doći do nekog obrta. U smislu da se traži neka kombinatorika u procesu odblokiranja Prelaznog sporazuma. Možda uzrdžavanjem Holandije od glasanja."

Pošto se novinari teško mire samo sa šturim saopštenjima , kada su tako atraktivne posete, kakva je Bramercova, u pitanju, onda se uvek pojavi neka poslastica plasirana kao „provaljeni detalj.“

Takav jedan se našao u domaćoj štampi. Navodno, Bramerca su u Tužilstavu dočekali doskočicom o Bil Ladenu za kojim Amerika traga od 2001., a Bramerc je na to, navodno, zapadnjački hladno odgovorio: ’Ajmo mi prvo o Mladiću , pa potom o Bin Ladenu'."

Za Bin Ladena se zna kakvu ima logistiku, a šta je sa Mladićem? Kako je moguće da ne može biti pronadjen? Na to naše spontano pitanje, Kovačević, nediplomatski iskreno, je odgovorio:

"A, pa to ja ne umem da vam kažem. U svakom slučaju, kad je on bio tu, oni nisu hteli, sada verujem da hoće, ali da ne mogu. ...To je moje mišljenje koje ne mora mnogo da znači."