Nakon što su Kosovo i Makedonija uspostavili diplomatske odnose, pošto su parlamenti obe zemlje ratifikovali sporazum o demarkaciji granice, zvaničnici u Srbiji istakli su da će takva odluka Skoplja, uprkos tome što je bila očekivana, uticati na dodatno pogoršanje odnosa između Srbije i Makedonije.
Iako je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov pre izvesnog vremena rekao kao ta zemlja želi dobre odnose i sa Kosovom i sa Srbijom, nakom poslednjih poteza Skoplja, očito da se ta želja neće baš tako brzo ostvariti.
Uprkos tome što je odluka o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Prištinom i ratifikacija sporazuma o demarkaciji granica, zapravo, bila očekivana, zvanični Beograd reagovao je oštro.
Sporazumom o granici, potpisanim posle višemesečnih pregovora, utvrđena je granična linija Kosova i Makedonije u dužini od 150 kilometara.
Povodom tvrdnji opozicije da se ovim sporazumom sa Kosovom narušava sporazum o utvrđivanju granice, potpisan 2001. godine sa tadašnjom SRJ, šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski naveo je da se sporazum o ratifikaciji i obeležavanju granične linije između Makedonije i Kosova zasniva na sporazumu iz 2001. godine.
Međutim, državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je za RSE da je svako potpisivanje Sporazuma koje se tiče granice između Skoplja i Prištine besmisleno jer će Makedonija pre ili kasnije o tome morati da razgovara sa Srbijom.
“Ovaj sporazum o demarkaciji između Makedonije i privremenih institucija u Prištini je baziran na sporazumu koji je napravila Vlada Srbije 2001. godine, odnosno u to vreme Vlada SRJ. Prema tome, nema tu preterano novih stvari ili bilo čega spektakularnog. Ali, i najmanja promena će, pre ili kasnije, dovesti do toga da se to mora verifikovati sa Vladom Srbije, u ovom slučaju, jer privremene institucija na Kosovu nisu ovlašćene da zaključuju sporazum o demarkaciji”, objašnjava Ivanović.
Odluka za žaljenje
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da odluka makedonske vlade o demarkaciji granice između Makedonije i Kosova nanela udarac odnosima Beograda i Skoplja.
”Smatramo da je to odluka za žaljenje i da je to odluka koja će svakako imati posledice”, kaže Jeremić.
Ipak, potez Skoplja pozdravili su zvaničnici SAD, Evropske unije i Švedske koja predsedava Evropskom unijom.
Oni su ovaj dogovor ocenili kao hrabar i odgovoran korak Makedonije koji doprinosi miru i stabilnosti u regionu.
Iako se zvanična Srbija oštro buni, stručnjaci ističu da je ovakav potez Skoplja očekivan, posebno nakon prošlogodišnjeg priznavanja Kosova.
Biserka Matić, ambasadorka SRJ u Makedoniji u periodu nakon svrgavanja Slobodana Miloševića, kaže za RSE da je za očekivati da Srbija na ovakvu odluku reaguje, ali da odgovor mora biti racionalan.
“Makedonci su bili dosta strpljivi oko obeležavanja granice i da smo to jedno vreme radili zajedno, dok se oni nisu požurili da reše problem granica – po svaku cenu i sa nezavisnom državom Kosovo. S jedne strane čovek može da razume što oni to rade, ali s druge strane ako su priznali nezavisnost Kosova, mi smo mogli i da očekujemo da će sledeći potez biti demarkacija granice”, objašnjava Biserka Matić.
Makedonci su primorani na takve poteze
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam kaže za naš program, da je Makedonija takve poteze morala da povuče zbog dvostrukog pritiska koji trpi.
“Ona ima i pritisak iznutra, jer veliki deo njene populacije čine Albanci, a s druge strane Makedonija ima pritisak za ulazak u Evropsku uniju i NATO gde Grčka osporava pravo na ime i to se već toliko odugovlači da je očigledno da Makedonija mora da čini neke druge poteze kako bi odobrovoljila Evropsku uniju”, kaže Popov i dodaje:
“Mislim da je ovo Makedonija dosta nevoljno uradila, kao i samo priznavanje Kosova, ali prosto nije imala izbora. Naravno da će Srbija pokazati nezadovoljstvo tim činom Skoplja. Moguće nekim novim sankcijama, ali ne verujem da može doći do novog proterivanja ambasadora. Očito je da to celo stanje u regionu, prelivanje kosovske krize na region, na duže staze neće biti dobro, pa se to može i očekivati na relaciji Beograd – Skoplje.”
Odnosi između Srbije i Makedonije, počeli su polako da se popravljaju polovinom juna ove godine kada je predsednik Srbije Boris Tadić primio akreditive novopostavljenog ambasadora u Beogradu Ljubiše Georgievskog.
Makedonija od oktobra 2008. godine nije imala ambasadora u Beogradu, pošto je njen prethodni ambasador Aleksandar Vasilevski proglašen "personom non grata", zbog odluke vlade u Skoplju da prizna nezavisnost Kosova.
Predsednik Ivanov je tada rekao kako je Makedonija time narušila dobrosusedske odnose sa Srbijom, ali i da je njegova predsednička inauguracija, na koju nije pozvao predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, bila prilika da se poprave odnosi sa Srbijom. To je, s druge strane, pogoršalo odnose sa Kosovom, koji su nakon sadašnjeg uspostavljana diplomatskih odnosa, očito, ponovo popravljeni.
U tako složenim odnosima, kao što ih imaju i Makedonija i Srbija, važno je uvažavanje ključnih interesa obe zemlje, kaže Biserka Matić.
“Makedonija zaista mora da vodi računa o srpskim interesima, kao i mi o njihovim i Srbija mora da nađe način kako će da odgovori, a da to bude racionalno, da ne bude ljutnje, da ne liči na neku osvetu i tome slično“, smatra Matić.
Iako je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov pre izvesnog vremena rekao kao ta zemlja želi dobre odnose i sa Kosovom i sa Srbijom, nakom poslednjih poteza Skoplja, očito da se ta želja neće baš tako brzo ostvariti.
Uprkos tome što je odluka o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Prištinom i ratifikacija sporazuma o demarkaciji granica, zapravo, bila očekivana, zvanični Beograd reagovao je oštro.
Sporazumom o granici, potpisanim posle višemesečnih pregovora, utvrđena je granična linija Kosova i Makedonije u dužini od 150 kilometara.
Povodom tvrdnji opozicije da se ovim sporazumom sa Kosovom narušava sporazum o utvrđivanju granice, potpisan 2001. godine sa tadašnjom SRJ, šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski naveo je da se sporazum o ratifikaciji i obeležavanju granične linije između Makedonije i Kosova zasniva na sporazumu iz 2001. godine.
Međutim, državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je za RSE da je svako potpisivanje Sporazuma koje se tiče granice između Skoplja i Prištine besmisleno jer će Makedonija pre ili kasnije o tome morati da razgovara sa Srbijom.
“Ovaj sporazum o demarkaciji između Makedonije i privremenih institucija u Prištini je baziran na sporazumu koji je napravila Vlada Srbije 2001. godine, odnosno u to vreme Vlada SRJ. Prema tome, nema tu preterano novih stvari ili bilo čega spektakularnog. Ali, i najmanja promena će, pre ili kasnije, dovesti do toga da se to mora verifikovati sa Vladom Srbije, u ovom slučaju, jer privremene institucija na Kosovu nisu ovlašćene da zaključuju sporazum o demarkaciji”, objašnjava Ivanović.
Odluka za žaljenje
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da odluka makedonske vlade o demarkaciji granice između Makedonije i Kosova nanela udarac odnosima Beograda i Skoplja.
”Smatramo da je to odluka za žaljenje i da je to odluka koja će svakako imati posledice”, kaže Jeremić.
Ipak, potez Skoplja pozdravili su zvaničnici SAD, Evropske unije i Švedske koja predsedava Evropskom unijom.
Oni su ovaj dogovor ocenili kao hrabar i odgovoran korak Makedonije koji doprinosi miru i stabilnosti u regionu.
Iako se zvanična Srbija oštro buni, stručnjaci ističu da je ovakav potez Skoplja očekivan, posebno nakon prošlogodišnjeg priznavanja Kosova.
Biserka Matić, ambasadorka SRJ u Makedoniji u periodu nakon svrgavanja Slobodana Miloševića, kaže za RSE da je za očekivati da Srbija na ovakvu odluku reaguje, ali da odgovor mora biti racionalan.
“Makedonci su bili dosta strpljivi oko obeležavanja granice i da smo to jedno vreme radili zajedno, dok se oni nisu požurili da reše problem granica – po svaku cenu i sa nezavisnom državom Kosovo. S jedne strane čovek može da razume što oni to rade, ali s druge strane ako su priznali nezavisnost Kosova, mi smo mogli i da očekujemo da će sledeći potez biti demarkacija granice”, objašnjava Biserka Matić.
Makedonci su primorani na takve poteze
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam kaže za naš program, da je Makedonija takve poteze morala da povuče zbog dvostrukog pritiska koji trpi.
“Ona ima i pritisak iznutra, jer veliki deo njene populacije čine Albanci, a s druge strane Makedonija ima pritisak za ulazak u Evropsku uniju i NATO gde Grčka osporava pravo na ime i to se već toliko odugovlači da je očigledno da Makedonija mora da čini neke druge poteze kako bi odobrovoljila Evropsku uniju”, kaže Popov i dodaje:
“Mislim da je ovo Makedonija dosta nevoljno uradila, kao i samo priznavanje Kosova, ali prosto nije imala izbora. Naravno da će Srbija pokazati nezadovoljstvo tim činom Skoplja. Moguće nekim novim sankcijama, ali ne verujem da može doći do novog proterivanja ambasadora. Očito je da to celo stanje u regionu, prelivanje kosovske krize na region, na duže staze neće biti dobro, pa se to može i očekivati na relaciji Beograd – Skoplje.”
Odnosi između Srbije i Makedonije, počeli su polako da se popravljaju polovinom juna ove godine kada je predsednik Srbije Boris Tadić primio akreditive novopostavljenog ambasadora u Beogradu Ljubiše Georgievskog.
Makedonija od oktobra 2008. godine nije imala ambasadora u Beogradu, pošto je njen prethodni ambasador Aleksandar Vasilevski proglašen "personom non grata", zbog odluke vlade u Skoplju da prizna nezavisnost Kosova.
Predsednik Ivanov je tada rekao kako je Makedonija time narušila dobrosusedske odnose sa Srbijom, ali i da je njegova predsednička inauguracija, na koju nije pozvao predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, bila prilika da se poprave odnosi sa Srbijom. To je, s druge strane, pogoršalo odnose sa Kosovom, koji su nakon sadašnjeg uspostavljana diplomatskih odnosa, očito, ponovo popravljeni.
U tako složenim odnosima, kao što ih imaju i Makedonija i Srbija, važno je uvažavanje ključnih interesa obe zemlje, kaže Biserka Matić.
“Makedonija zaista mora da vodi računa o srpskim interesima, kao i mi o njihovim i Srbija mora da nađe način kako će da odgovori, a da to bude racionalno, da ne bude ljutnje, da ne liči na neku osvetu i tome slično“, smatra Matić.