Haško tužilaštvo predalo je novu, smanjenu verziju optužnice protiv Radovana Karadžića, potvrđeno je za RSE u tužilaštvu, što je izazvalo razočarenje među Majkama Srebrenice.
Podnošenjem skraćene optužnice otklonjena je i poslednja prepreka za početak suđenja Karadžiću 26. oktobra i iz tužilaštva poručuju da smanjenje optužnice neće promeniti suštinu jer glavne optužbe protiv Karadžića - genocid i etničko čišćenje - ostaju.
Na zahtev sudskog veća da se predmet smanji, tužilaštvo je smanjilo broj opština za koje će se iznositi dokazi, određeni incidenti su izbačeni i smanjen je broj svedoka, kaže za naš radio portparolka tužilaštva Olga Kavran.
“27 je broj opština za koje je planirano da se iznose dokazi i on je smanjen na 19, s tim da će se od tih 19, u dve opštine izvoditi dokazi samo za jedno mesto zločina i isto tako je iz optužnice izbačeno 20 konkretnih događaja koji su bili deo optužnice, a to više nisu. Tužilaštvo je smanjilo i broj svedoka. Taj broj je sada 409“, rekla je Kavran za RSE.
Samom Karadžiću, koji ima poprilično primedbi na rad sudskog veća, skraćivanje optužnice izgleda neće biti sporno. Njegov pravni savetnik Svetozar Vujačić, pre nego što je sa Karadžićem stigao da razgovara o izmenama, rekao nam je:
“Šta oni tu mogu da izmene kada je on po važećoj optužnici optužen za dva genocida i još devet najtežih dela po međunarodnom pravu na teritoriji cele Bosne i Hercegovine. Šta tu može da se menja?”
Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske odbio je da se izjasni o krivici u prvom pojavljivanju pred Tribunalom.
U spis je potom, u skladu sa pravilima, uvedeno da se on ne oseća krivim. Skraćivanje optužnice Karadžiću ogorčilo je Majke enklava Srebrenica i Žepa. Zumra Šehomerović iz ovog udruženja govori za naš program:
„Mi smo stvarno, stvarno strašno razočarani i ogorčeni na sve ovo što se radi u poslednje vreme. Samim tim da je Radovan Karadžić zločinac, počinio zločine na širem i cijelom području Bosne i Hercegovine – i ubio, i proterao i ponizio... Sva zla koja su se mogla na ovome svijetu zamisliti, su urađena pod njegovom naredbom i njegovom direktivom. A Haški sud se sada poigrava sa žrtvama smanjivanjem optužnice za takvog zločinca. Mi kao organizacija idemo u Hag i prisustvovaćemo početku suđenja i mi ćemo svoj protest i svoje reagovanje ispoljiti i u Hagu“, najavljuje Šehomerović.
Međutim, tužilaštvo će u tri stotine sati koliko je od pretresnog veća dobilo za izvođenje dokaza, prema rečima Kavran nastojati:
„Da vodi predmet u onom obliku u kome on pokazuje sve one vrste dela za koje se Karadžić smatra odgovornim. Tako da se tu i dalje radi o četiri grupe zločina vezano za etničko čišćenje u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, za zločine počinjene tokom opsade Sarajeva, za genocid u Srebrenici i za uzimanje osoblja UN za taoce,“ navodi Kavran.
“Koliko sam informisana radi se o jednoj racionalizaciji optužnice kako bi se skratilo vreme za izvođenje dokaza tužilaštva. Koliko je meni poznato, glavne optužbe nisu promenjene tako da ne mislim da će to promeniti suštinu pristupa tužilaštva prema suđenju Radovanu Karadžiću,” smatra Biserko.
Sam Karadžić se protivio početku procesa, ali je apelaciono veće tribunala odbilo njegovu žalbu, a najpoznatiji haški zatvorenik upozorio je Tribunal da "neće učestvovati u “suđenju-predstavi", ako mu sud ne bude dao dovoljno vremena da se pripremi. Danas njegov pravni savetnik Svetozar Vujačić kaže:
“Ne verujem da će do početka suđenja 21. doći uz Radovana Kradžića u sudnici iz prostog razloga što on nema mogućnosti i nije mu dato pravo da se pripremi. On ne može da prouči 950.000 stranica u tako kratkom roku koje mu je tužilaštvo dalo.”
Karadžić, koji se uspešno do jula prošle godine skrivao, kada je u Beogradu uhapšen gde je živeo pod lažnim imenom Dragan Dabić, slobodno se baveći alternativnom medicinom, izabrao je, poput Slobodana Miloševića i Vojslava Šešelja da se brani sam.
Do sada je, čini se, najviše energije ulagao pokušavajući da objasni da ga navodni sporazum sa nekadašnjim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom iz 1996. štiti od sudskog gonjenja. Može li se očekivati da i Karadžić krene nekim koracima Miloševića ili Šešelja u haškoj sudnici, pitamo Sonju Biserko iz Helsinškog odbora.
“Treba imati u vidu da su oni, ipak, različiti karakteri, zavisno od toga da li je on kukavica ili nije i da li će se u određenim situacijama ipak rukovoditi vlastitim ili srpskim nacionalnim interesom kako se to ovde priželjkuje. Postoje dokazi za sve tvrdnje u optužnici. Radovanu Karadžiću i njegovom timu neće biti lako da se nose sa tim. On u stvari pokušava da se osloni na stvari koje nisu relevantne za njegovo suđenje, kao što je recimo sporazum sa Holbrukom. Čak i da je on postojao, ne može da bude relevantan i ne može da izazove promene u samom suđenju," ocenjuje Biserko.
Podnošenjem skraćene optužnice otklonjena je i poslednja prepreka za početak suđenja Karadžiću 26. oktobra i iz tužilaštva poručuju da smanjenje optužnice neće promeniti suštinu jer glavne optužbe protiv Karadžića - genocid i etničko čišćenje - ostaju.
Na zahtev sudskog veća da se predmet smanji, tužilaštvo je smanjilo broj opština za koje će se iznositi dokazi, određeni incidenti su izbačeni i smanjen je broj svedoka, kaže za naš radio portparolka tužilaštva Olga Kavran.
“27 je broj opština za koje je planirano da se iznose dokazi i on je smanjen na 19, s tim da će se od tih 19, u dve opštine izvoditi dokazi samo za jedno mesto zločina i isto tako je iz optužnice izbačeno 20 konkretnih događaja koji su bili deo optužnice, a to više nisu. Tužilaštvo je smanjilo i broj svedoka. Taj broj je sada 409“, rekla je Kavran za RSE.
Samom Karadžiću, koji ima poprilično primedbi na rad sudskog veća, skraćivanje optužnice izgleda neće biti sporno. Njegov pravni savetnik Svetozar Vujačić, pre nego što je sa Karadžićem stigao da razgovara o izmenama, rekao nam je:
“Šta oni tu mogu da izmene kada je on po važećoj optužnici optužen za dva genocida i još devet najtežih dela po međunarodnom pravu na teritoriji cele Bosne i Hercegovine. Šta tu može da se menja?”
Žrtve Srebrenice razočarane
Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske odbio je da se izjasni o krivici u prvom pojavljivanju pred Tribunalom.
U spis je potom, u skladu sa pravilima, uvedeno da se on ne oseća krivim. Skraćivanje optužnice Karadžiću ogorčilo je Majke enklava Srebrenica i Žepa. Zumra Šehomerović iz ovog udruženja govori za naš program:
„Mi smo stvarno, stvarno strašno razočarani i ogorčeni na sve ovo što se radi u poslednje vreme. Samim tim da je Radovan Karadžić zločinac, počinio zločine na širem i cijelom području Bosne i Hercegovine – i ubio, i proterao i ponizio... Sva zla koja su se mogla na ovome svijetu zamisliti, su urađena pod njegovom naredbom i njegovom direktivom. A Haški sud se sada poigrava sa žrtvama smanjivanjem optužnice za takvog zločinca. Mi kao organizacija idemo u Hag i prisustvovaćemo početku suđenja i mi ćemo svoj protest i svoje reagovanje ispoljiti i u Hagu“, najavljuje Šehomerović.
Međutim, tužilaštvo će u tri stotine sati koliko je od pretresnog veća dobilo za izvođenje dokaza, prema rečima Kavran nastojati:
„Da vodi predmet u onom obliku u kome on pokazuje sve one vrste dela za koje se Karadžić smatra odgovornim. Tako da se tu i dalje radi o četiri grupe zločina vezano za etničko čišćenje u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, za zločine počinjene tokom opsade Sarajeva, za genocid u Srebrenici i za uzimanje osoblja UN za taoce,“ navodi Kavran.
"Nema suštinskih promena"
Upravo činjenica što su ove glavne tačke ostale u optužnici važna je za Sonju Biserko, predsednicu Helšinskog odbora za ljudska prava u Srbiji.
“Koliko sam informisana radi se o jednoj racionalizaciji optužnice kako bi se skratilo vreme za izvođenje dokaza tužilaštva. Koliko je meni poznato, glavne optužbe nisu promenjene tako da ne mislim da će to promeniti suštinu pristupa tužilaštva prema suđenju Radovanu Karadžiću,” smatra Biserko.
Sam Karadžić se protivio početku procesa, ali je apelaciono veće tribunala odbilo njegovu žalbu, a najpoznatiji haški zatvorenik upozorio je Tribunal da "neće učestvovati u “suđenju-predstavi", ako mu sud ne bude dao dovoljno vremena da se pripremi. Danas njegov pravni savetnik Svetozar Vujačić kaže:
“Ne verujem da će do početka suđenja 21. doći uz Radovana Kradžića u sudnici iz prostog razloga što on nema mogućnosti i nije mu dato pravo da se pripremi. On ne može da prouči 950.000 stranica u tako kratkom roku koje mu je tužilaštvo dalo.”
Karadžić, koji se uspešno do jula prošle godine skrivao, kada je u Beogradu uhapšen gde je živeo pod lažnim imenom Dragan Dabić, slobodno se baveći alternativnom medicinom, izabrao je, poput Slobodana Miloševića i Vojslava Šešelja da se brani sam.
Do sada je, čini se, najviše energije ulagao pokušavajući da objasni da ga navodni sporazum sa nekadašnjim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom iz 1996. štiti od sudskog gonjenja. Može li se očekivati da i Karadžić krene nekim koracima Miloševića ili Šešelja u haškoj sudnici, pitamo Sonju Biserko iz Helsinškog odbora.
“Treba imati u vidu da su oni, ipak, različiti karakteri, zavisno od toga da li je on kukavica ili nije i da li će se u određenim situacijama ipak rukovoditi vlastitim ili srpskim nacionalnim interesom kako se to ovde priželjkuje. Postoje dokazi za sve tvrdnje u optužnici. Radovanu Karadžiću i njegovom timu neće biti lako da se nose sa tim. On u stvari pokušava da se osloni na stvari koje nisu relevantne za njegovo suđenje, kao što je recimo sporazum sa Holbrukom. Čak i da je on postojao, ne može da bude relevantan i ne može da izazove promene u samom suđenju," ocenjuje Biserko.