Svetski dan hrane i sutrašnji Međunarodni dan borbe protiv gladi, u Srbiji su obeleženi nizom akcija kojima organizatori pokušavaju da skrenu pažnju na ovaj problem, koji je poslednjih godina sve izraženiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih šest meseci ove godine 9,2 odsto stanovnika Srbije, ili oko 700.000 ljudi, živi ispod granice siromaštva. Najugroženiji su stari ljudi i deca.
Višegodišnje propadanje privrede, ratovi, izolacija, loše privatizacije, neravnomerna raspodela kapitala, nezaposlenost, pohlepa, ravnodušnost, nebriga, pa konačno i ekonomska kriza, učinili su da, u ovom trenutku, skoro 700 hiljada ljudi u Srbiji gladuje.
Najugroženiji su stariji od 65 godina i deca. Oko 155 hiljada mališana nema elemnetarne uslove za život.
Paradoksalno je, da u takvim okolnostima, u zemlji postoji samo jedno svratište za najmlađe.
“Svetski dan hrane i borbe protiv gladi”, jedan od retkih trenutaka kada države posvete malo više pažnje ovom problemu. U Srbiji je tim povodom održano niz humanitarnih i edukativnih akcija.
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede bili su u svratištu, u Krfskoj 7, gde su ostavili dve tone hrane, obuću i odeću za mališane.
Za ministra Sašu Dragina i nekolicinu prijatelja, problem siromaštva bio je izazov i pre dolaska na funkciju. Pomoć ovom svratištu je, po njemu, najdirektniji način da se pomogne deci koja žive na ulici.
“Iz tog razloga pozivam i sve građane Beograda koji znaju gde je Krfska, da sada, u ovim prelaznim danima kada počinje zima, donesu ne samo hranu, već i toplu garderobu koja im ne treba i eventualno koji aspirin i čaj za kašalj, pošto je inače sezona gripa. Da pomognemo ovoj deci koja zaista nemaju nijedno drugo mesto gde bi pojeli topli obrok, obuku se i odmore, prespavaju”, apelovao je Dragin.
Glumac Zoran Cvijanović često posećuje Krfsku 7. “Kad možemo dođemo, da pomognemo koliko možemo. I eto - sve ukupno se čovek nekako bolje oseća”, objašnjava Cvijanović.
Pored pomoći deci, ovakva okupljanja po Zoranu Cvijanoviću bude i jedan, skoro zaboravljen, osećaj.
“A to je da se u tim malim slučajevima emituje neka energija solidarnosti koja po meni nedostaje u svakodnevnom životu u Srbiji. Nekako smo se otuđili, uhvatili se te neke navike da nas drugi ne zanimaju i svako gleda svoja posla. Na neki način stiče se utisak da se to čak i kreira kao neki ambijent u kome živimo”, objašnjava on.
Akciju protiv siromaštva, u centru Beograda, organizovala je i grupa socijalno-humanitarnih organizacija sa jasnom porukom vlastima.
Nadežda Satarić: “Želimo da im kažemo da na prvom mestu, njihova borba u ovom momentu treba da bude usmerena na smanjenje siromaštva i izvlačenja iz bede onih naših građana koji žive ispod svakog dostojanstva. Da poštuju ljudska prava, a osnovno ljudsko pravo je da svako ima pravo na minimum ljudskog dostojanstva i minimum ličnih primanja.”
U Srbiji trenutno radi 55 narodnih kuhinja, dok potrebe za besplatnim obrokom ima više od 30.000 njenih građana.
“Ima đuveč, krompir, pasulj, pirinač, neki put čorba. Meni znači jako. Evo već 13 godina ja i dete dolazimo. Samohrana sam majka i da mi nije toga – ništa ne bih mogla”, kaže jedna od mnogobrojnih sugrađanki koja se hrani u narodnim kuhinjama.
Koliko daleko dopire glas očajnika? To, bezuspešno, već godinama, pokušavaju da utvrde i pojedini predstavnici ovdašnje rok scene.
Feđa Dimović iz benda “Beogradski sindikat” kaže:
“Političari, tajkuni, kriminalci moraju jednom da prestanu da misle samo na sebe i počnu da misle na ljude koji ih biraju, glasaju za njih i od kojih se bogate. Užasno je kada na Dedinju svaki dan niče neka nova vila, a da drugi spavaju ispod mosta i nemaju šta da jedu.”
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih šest meseci ove godine 9,2 odsto stanovnika Srbije, ili oko 700.000 ljudi, živi ispod granice siromaštva. Najugroženiji su stari ljudi i deca.
Višegodišnje propadanje privrede, ratovi, izolacija, loše privatizacije, neravnomerna raspodela kapitala, nezaposlenost, pohlepa, ravnodušnost, nebriga, pa konačno i ekonomska kriza, učinili su da, u ovom trenutku, skoro 700 hiljada ljudi u Srbiji gladuje.
Najugroženiji su stariji od 65 godina i deca. Oko 155 hiljada mališana nema elemnetarne uslove za život.
Paradoksalno je, da u takvim okolnostima, u zemlji postoji samo jedno svratište za najmlađe.
“Svetski dan hrane i borbe protiv gladi”, jedan od retkih trenutaka kada države posvete malo više pažnje ovom problemu. U Srbiji je tim povodom održano niz humanitarnih i edukativnih akcija.
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede bili su u svratištu, u Krfskoj 7, gde su ostavili dve tone hrane, obuću i odeću za mališane.
Za ministra Sašu Dragina i nekolicinu prijatelja, problem siromaštva bio je izazov i pre dolaska na funkciju. Pomoć ovom svratištu je, po njemu, najdirektniji način da se pomogne deci koja žive na ulici.
“Iz tog razloga pozivam i sve građane Beograda koji znaju gde je Krfska, da sada, u ovim prelaznim danima kada počinje zima, donesu ne samo hranu, već i toplu garderobu koja im ne treba i eventualno koji aspirin i čaj za kašalj, pošto je inače sezona gripa. Da pomognemo ovoj deci koja zaista nemaju nijedno drugo mesto gde bi pojeli topli obrok, obuku se i odmore, prespavaju”, apelovao je Dragin.
Glumac Zoran Cvijanović često posećuje Krfsku 7. “Kad možemo dođemo, da pomognemo koliko možemo. I eto - sve ukupno se čovek nekako bolje oseća”, objašnjava Cvijanović.
Pored pomoći deci, ovakva okupljanja po Zoranu Cvijanoviću bude i jedan, skoro zaboravljen, osećaj.
“A to je da se u tim malim slučajevima emituje neka energija solidarnosti koja po meni nedostaje u svakodnevnom životu u Srbiji. Nekako smo se otuđili, uhvatili se te neke navike da nas drugi ne zanimaju i svako gleda svoja posla. Na neki način stiče se utisak da se to čak i kreira kao neki ambijent u kome živimo”, objašnjava on.
Akciju protiv siromaštva, u centru Beograda, organizovala je i grupa socijalno-humanitarnih organizacija sa jasnom porukom vlastima.
Nadežda Satarić: “Želimo da im kažemo da na prvom mestu, njihova borba u ovom momentu treba da bude usmerena na smanjenje siromaštva i izvlačenja iz bede onih naših građana koji žive ispod svakog dostojanstva. Da poštuju ljudska prava, a osnovno ljudsko pravo je da svako ima pravo na minimum ljudskog dostojanstva i minimum ličnih primanja.”
U Srbiji trenutno radi 55 narodnih kuhinja, dok potrebe za besplatnim obrokom ima više od 30.000 njenih građana.
“Ima đuveč, krompir, pasulj, pirinač, neki put čorba. Meni znači jako. Evo već 13 godina ja i dete dolazimo. Samohrana sam majka i da mi nije toga – ništa ne bih mogla”, kaže jedna od mnogobrojnih sugrađanki koja se hrani u narodnim kuhinjama.
Koliko daleko dopire glas očajnika? To, bezuspešno, već godinama, pokušavaju da utvrde i pojedini predstavnici ovdašnje rok scene.
Feđa Dimović iz benda “Beogradski sindikat” kaže:
“Političari, tajkuni, kriminalci moraju jednom da prestanu da misle samo na sebe i počnu da misle na ljude koji ih biraju, glasaju za njih i od kojih se bogate. Užasno je kada na Dedinju svaki dan niče neka nova vila, a da drugi spavaju ispod mosta i nemaju šta da jedu.”