Hoće li Srbija u kojoj se, povodom najnovijih nasilja i ubistava na ulicama grada, digla velika prašina, nesto ozbiljnije učiniti na suzbijanju nasilja ili će se sve završiti na malo jačim rečima, par protesta radi drugačije slike Srbije koju treba poslati u svet, nekoliko stotina sveća i ruža na mestu ubistva...
Po tome šta smo zapazili, kakve se poruke sa nadležnih mesta šalju samo u jednom danu, pitanje je kad će se lice Srbije promeniti.
Sedmi oktobar, dan nakon sahrane Brisa Tatona, do smrti pretučenog Francuza u centru Beograda. Na naše pitanje hoće li u Beogradu jedna ulica dobiti ime po mladom Francuzu, predsednik Komisije za nazive ulica Petar Đorđević dao nam je, u najmanju ruku, čudnu izjavu.
Ako ništa drugo, nedovoljno jasnu poruku onom delu Srbije koji je ogrezao u netoleranciji, ksenofobiji:
“Moj lični stav je i smatram da treba na neki način da obeležimo. S druge strane on je katolik, ja sam pravoslavac - mi imamo neke običaje o postavljanju spomenika, a ne tako pet dana posle nečije smrti. Mislim da je možda malo preuranjeno. Aman – zaman! Nije prošlo ni 40 dana.”
Nismo sasvim razumeli kakve veze ima ko je katolik, a ko pravoslavac, koliko dana je prošlo od ubistva...
Drugi primer 7. oktobra, dan posle sahrane Brisa Tatona.
Sud je za pretnju smrću poslaniku Žarku Koraću i novinaru Milošu Vasiću, dosudio Siniši Vučiniću, vođi četničkog pokreta, kaznu od šest meseci zavora, uslovno dve godine.
Pa zašto onda Vučinić ne bi po izlasku iz sudnice ovako pojasnio svoje izvinjenje oštećenima:
“Ukoliko se gospodin Vasić toliko uplašio, ja ću da mu se izvinim. I neke lekove za smirenje da mu kupim ako nije finansijski dobar. Mogu da se uzajmim negde ili da mu ja kupim Bensedin, da se smiri. Izvinjavam se ako sam ga prepao.”
Žarko Korać: „Presuda je skandalozna, jer je upravo poslata poruka svim siledžijama u Srbiji da pretnja smrću nije bog zna šta, da to ima karakter nekakvog prekršaja.“
Francuz, doduše, a mogao je biti i Norvežanin i Maltežanin.
7. oktobar, primer četvrti. Na vest o krađi spomen ploče ubijenom novinaru Slavku Ćuruviji, neko iz policije hladno izjavljuje da je možda u pitanju lopov koji bi da skupo preporoda metal koji je cenjen na crnom tržištu.
7. oktobar, Narodna skupština Srbije. Nakon podužeg međusobnog čašćavanja poslanika Velje Ilića i ministra Dragana Šutanovca, predsednica Skupštine je u jednom trenutku intervenisala opomenom Iliću:
Slavica Đukić Dejanović: “Molim vas gospodine Iliću, koristite prikladne termine. Nemojte tu reč – žvalavljnje i tome slično!”
Skupštinu direktno prenosi javni servis.
Još smo u 7. oktobru. Čitamo vest iz Subotice gde se održavaju Darvinovi dani, da su preko plakata ispisane poruke - Hriste, oprosti im. Prisećamo da teorija evolucije, koja nema poklonike među crkvenim autoritetima, zamalo da bude izbačena svojevremeno iz školskih udzbenika, na predlog Koštuničine ministarke prosvete. Srećom, Darvin je ostao, a ministarka izletela iz Vlade.
Ovo su primeri javnih poruka, ako izuzmemo ovu poslednju uzetu iz arhive, sve su zabeležene u jednom danu - nesposredno pošto su čelnici države najavili obračun sa nasiljem.
“Mislim da je javni govor deo nasilja”, kaže pisac Marko Vidojković i dodaje:
“Ne možemo da kukamo na kretene koji lupetaju sve i svašta, jer je očigledno takva konkurencija da i nema normalnijih ljudi koji će da se izbore da se njihova reč čuje. Jer, reč je reč.”
“Pa molim vas njemu se kao olakšavajuća okolnost uzima da je porodičan čovek, a drugo da je samo jednom osuđivan?!? Pa to je otežavajuća okolnost, on je osuđivan! Da ne spominjem njegove javne izjave od ranije. Hvalio se koliko je ubio Hrvata, Muslimana u nekom intervjuu u Špiglu. I sada umesto da mu se uzme otežavajuća okolnost to što je osuđivan, oni kažu osuđivan je samo jedanput. A vi sad možete da pitate - dobro da li bi i dva puta bila isto olakšavajuća okolnost ili tri puta?
Srđa Popović kaže da je realna pojava masovnijeg oblika fašizma i objašnjava:
“Postoje ljudi u ovoj zemlji koji su još pre tri četiri godine govorili o raznoraznim fašističkim pojavama, a odgovor je uvek bio – kakav fašizam, to je preterivanje, nema tu nikakvog fašizma. Radikali i Koštuničini su znali da kažu – to su neka deca…Nema reči o tome ko stvara tu atmosferu mržnje u ovom društvu, a zna se tačno ko je to!”
Po tome šta smo zapazili, kakve se poruke sa nadležnih mesta šalju samo u jednom danu, pitanje je kad će se lice Srbije promeniti.
Sedmi oktobar, dan nakon sahrane Brisa Tatona, do smrti pretučenog Francuza u centru Beograda. Na naše pitanje hoće li u Beogradu jedna ulica dobiti ime po mladom Francuzu, predsednik Komisije za nazive ulica Petar Đorđević dao nam je, u najmanju ruku, čudnu izjavu.
Ako ništa drugo, nedovoljno jasnu poruku onom delu Srbije koji je ogrezao u netoleranciji, ksenofobiji:
“Moj lični stav je i smatram da treba na neki način da obeležimo. S druge strane on je katolik, ja sam pravoslavac - mi imamo neke običaje o postavljanju spomenika, a ne tako pet dana posle nečije smrti. Mislim da je možda malo preuranjeno. Aman – zaman! Nije prošlo ni 40 dana.”
Nismo sasvim razumeli kakve veze ima ko je katolik, a ko pravoslavac, koliko dana je prošlo od ubistva...
Drugi primer 7. oktobra, dan posle sahrane Brisa Tatona.
Sud je za pretnju smrću poslaniku Žarku Koraću i novinaru Milošu Vasiću, dosudio Siniši Vučiniću, vođi četničkog pokreta, kaznu od šest meseci zavora, uslovno dve godine.
“Pamet u glavu!” - "presuda" za prestupnike?
Obrazlažući presudu, sudija Aleksandar Stepanović je rekao da je uzeo u obzir činjenice da je Vučinić porodičan čovek, pa ga je uslovno osudio na šest meseci zatvora.
Sudija Stepanović kratko je poručio Vučiniću: “Pamet u glavu!”
Pa zašto onda Vučinić ne bi po izlasku iz sudnice ovako pojasnio svoje izvinjenje oštećenima:
“Ukoliko se gospodin Vasić toliko uplašio, ja ću da mu se izvinim. I neke lekove za smirenje da mu kupim ako nije finansijski dobar. Mogu da se uzajmim negde ili da mu ja kupim Bensedin, da se smiri. Izvinjavam se ako sam ga prepao.”
Žarko Korać: „Presuda je skandalozna, jer je upravo poslata poruka svim siledžijama u Srbiji da pretnja smrću nije bog zna šta, da to ima karakter nekakvog prekršaja.“
Skupština – cirkus i nevaspitanje?
7. oktobar, dan nakon sahrane Brisa Tatona. Primer treći.
Francuz, doduše, a mogao je biti i Norvežanin i Maltežanin.
7. oktobar, primer četvrti. Na vest o krađi spomen ploče ubijenom novinaru Slavku Ćuruviji, neko iz policije hladno izjavljuje da je možda u pitanju lopov koji bi da skupo preporoda metal koji je cenjen na crnom tržištu.
7. oktobar, Narodna skupština Srbije. Nakon podužeg međusobnog čašćavanja poslanika Velje Ilića i ministra Dragana Šutanovca, predsednica Skupštine je u jednom trenutku intervenisala opomenom Iliću:
Slavica Đukić Dejanović: “Molim vas gospodine Iliću, koristite prikladne termine. Nemojte tu reč – žvalavljnje i tome slično!”
Skupštinu direktno prenosi javni servis.
Još smo u 7. oktobru. Čitamo vest iz Subotice gde se održavaju Darvinovi dani, da su preko plakata ispisane poruke - Hriste, oprosti im. Prisećamo da teorija evolucije, koja nema poklonike među crkvenim autoritetima, zamalo da bude izbačena svojevremeno iz školskih udzbenika, na predlog Koštuničine ministarke prosvete. Srećom, Darvin je ostao, a ministarka izletela iz Vlade.
Ovo su primeri javnih poruka, ako izuzmemo ovu poslednju uzetu iz arhive, sve su zabeležene u jednom danu - nesposredno pošto su čelnici države najavili obračun sa nasiljem.
“Mislim da je javni govor deo nasilja”, kaže pisac Marko Vidojković i dodaje:
“Ne možemo da kukamo na kretene koji lupetaju sve i svašta, jer je očigledno takva konkurencija da i nema normalnijih ljudi koji će da se izbore da se njihova reč čuje. Jer, reč je reč.”
Apsurdi u pravosuđu
Advokat Srđa Popović je zgrožen presudom i obrazloženjem presude Siniši Vučiniću:
“Pa molim vas njemu se kao olakšavajuća okolnost uzima da je porodičan čovek, a drugo da je samo jednom osuđivan?!? Pa to je otežavajuća okolnost, on je osuđivan! Da ne spominjem njegove javne izjave od ranije. Hvalio se koliko je ubio Hrvata, Muslimana u nekom intervjuu u Špiglu. I sada umesto da mu se uzme otežavajuća okolnost to što je osuđivan, oni kažu osuđivan je samo jedanput. A vi sad možete da pitate - dobro da li bi i dva puta bila isto olakšavajuća okolnost ili tri puta?
Srđa Popović kaže da je realna pojava masovnijeg oblika fašizma i objašnjava:
“Postoje ljudi u ovoj zemlji koji su još pre tri četiri godine govorili o raznoraznim fašističkim pojavama, a odgovor je uvek bio – kakav fašizam, to je preterivanje, nema tu nikakvog fašizma. Radikali i Koštuničini su znali da kažu – to su neka deca…Nema reči o tome ko stvara tu atmosferu mržnje u ovom društvu, a zna se tačno ko je to!”