Krađa spomen-ploče ubijenom je poruka da imamo “valjajuću desnicu na ulicama”, smatra Branka Prpa, istoričar i nevenčana supruga Ćuruvije
Spomen-ploča novinaru Slavku Ćuruviji, koji je ubijen 11. aprila 1999. godine, nestala je pod još nerazjašnjenim okolnostima iz pasaža u centru Beograda, gde je Nezavisno udruženje novinara Srbije to obeležje postavilo 2000. godine. NUNS traži da se kradljivci spomen-ploče hitno uhapse i kazne.
Na adresi Svetogorska 35, Slavko Ćuruvija živeo je zajedno sa svojom nevenčanom suprugom Brankom Prpom, koja je i bila svedok njegovog ubistva.
Primetivši juče oko 15 časova da mesingane ploče nema, Prpa, koja i danas živi na toj adresi, prijavila je to NUNS-u i policiji, čiji inspektori su odmah izašli na uviđaj.
Branka Prpa smatra da krađa ploče „nije nedelo individualnog manijaka”, već da je to jasan simbolički i politički akt.
“Nije niko prošao tuda i skinuo, jer mu je za nešto zatrebalo. Svi imaju pijetet prema spomen obeležju žrtvi. Prema tome bilo kakve spekulacije u vezi sa takvom vrstom varvarskog čina, mislim da nije na mestu. To je politička poruka da mi imamo valjajuću desnicu po ulici. Mi nemamo minhenske krčme, ali imamo minhenske ulice”, ocenjuje Branka Prpa i upozorava:
“Mislim da se nalazimo na ozbiljnom političkom raskršću gde neke stvari više ne mogu da se rešavaju na način na koji su se do sada rešavale. Državni organi ne mogu da glume NGO sektor, nego moraju da preuzmu odgovornost za ono što se događa na ulicama Beograda.”
Vlasnik spomen-ploče je NUNS, koji je 2000. godine i postavio na mesto zločina. Ploča je za zid bila pričvršćena šrafovima koji su, prilikom krađe, samo odvijeni, a ploča skinuta.
Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a, rekla je RSE da je to udruženje podnelo krivičnu prijavu protiv NN lica:
„Ne treba da podsećam da je ta ploča nekih pola godine stajala i u vreme režima Slobodana Miloševića. Nezavisno udruženje novinara potpuno otvoreno i direktno to dovodi u vezu sa 5.oktobrom, odnosno sa proslavom devet godina promene vlasti u Srbiji. Očigledno je da su se toliko osilili oni koji su bili spremni da prolivaju krv na ulicama da baš 5. oktobra skidaju ploču. To je verovatno njihov znak da se oni smatraju ponovo jakim“, kaže Gaće i poručuje:
„Država mora da reaguje veoma brzo koliko je to moguće. Nezavisno udruženje je podnelo krivičnu prijavu iz prostog razloga jer je NUNS i vlasnik te ploče.“
Beograđani sa kojima smo razgovarali u Svetogorskoj 35, ispred haustora u kojem je ubijen Slavko Ćuruvija, ovako komentarišu krađu spomen-ploče sa mesta zločina:
Branka Prpa, krađu spomen-ploče otvoreno povezuje sa narastajućim nasiljem u Beogradu i nekom sakrivenom podrškom koja, kako kaže, stoji iza tog organizovanog nasilja.
”Čim su razni neonacistički pokreti postali politički faktor na ulicama Beograda, čim bez kazne rade to što rade. Čim ne mogu da se nađu pojedini vinovnici javnih i političkih događaja – potpuno je jasno da neko stoji iza njih, da ih štiti”, kaže Branka Prpa i ujedno pita:
“Kakve su to službe? Da li su to paraslužbe, Šešeljeve službe? Jedna stvar je sigurna, a to je da postoji jedan para-institucionalni okvir iza kojeg je moguće ovo što nam se danas dešava. Ta kvazi-nemoć, odnosno navodna nemoć koju država pokazuje prema njima je vrlo upitna za građane, jer država je po ustavu dužna da štiti imovinu građana. Sada se postavlja pitanje da li država i njeni organi obavljaju svoju funkciju.”
Na adresi Svetogorska 35, Slavko Ćuruvija živeo je zajedno sa svojom nevenčanom suprugom Brankom Prpom, koja je i bila svedok njegovog ubistva.
Primetivši juče oko 15 časova da mesingane ploče nema, Prpa, koja i danas živi na toj adresi, prijavila je to NUNS-u i policiji, čiji inspektori su odmah izašli na uviđaj.
Branka Prpa smatra da krađa ploče „nije nedelo individualnog manijaka”, već da je to jasan simbolički i politički akt.
“Nije niko prošao tuda i skinuo, jer mu je za nešto zatrebalo. Svi imaju pijetet prema spomen obeležju žrtvi. Prema tome bilo kakve spekulacije u vezi sa takvom vrstom varvarskog čina, mislim da nije na mestu. To je politička poruka da mi imamo valjajuću desnicu po ulici. Mi nemamo minhenske krčme, ali imamo minhenske ulice”, ocenjuje Branka Prpa i upozorava:
“Mislim da se nalazimo na ozbiljnom političkom raskršću gde neke stvari više ne mogu da se rešavaju na način na koji su se do sada rešavale. Državni organi ne mogu da glume NGO sektor, nego moraju da preuzmu odgovornost za ono što se događa na ulicama Beograda.”
Vlasnik spomen-ploče je NUNS, koji je 2000. godine i postavio na mesto zločina. Ploča je za zid bila pričvršćena šrafovima koji su, prilikom krađe, samo odvijeni, a ploča skinuta.
NUNS: Znak da se ponovo osećaju jakim
Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a, rekla je RSE da je to udruženje podnelo krivičnu prijavu protiv NN lica:
„Ne treba da podsećam da je ta ploča nekih pola godine stajala i u vreme režima Slobodana Miloševića. Nezavisno udruženje novinara potpuno otvoreno i direktno to dovodi u vezu sa 5.oktobrom, odnosno sa proslavom devet godina promene vlasti u Srbiji. Očigledno je da su se toliko osilili oni koji su bili spremni da prolivaju krv na ulicama da baš 5. oktobra skidaju ploču. To je verovatno njihov znak da se oni smatraju ponovo jakim“, kaže Gaće i poručuje:
„Država mora da reaguje veoma brzo koliko je to moguće. Nezavisno udruženje je podnelo krivičnu prijavu iz prostog razloga jer je NUNS i vlasnik te ploče.“
Beograđani sa kojima smo razgovarali u Svetogorskoj 35, ispred haustora u kojem je ubijen Slavko Ćuruvija, ovako komentarišu krađu spomen-ploče sa mesta zločina:
Da li je država sposobna da čuva građane i njihovu imovinu?
Branka Prpa, krađu spomen-ploče otvoreno povezuje sa narastajućim nasiljem u Beogradu i nekom sakrivenom podrškom koja, kako kaže, stoji iza tog organizovanog nasilja.
”Čim su razni neonacistički pokreti postali politički faktor na ulicama Beograda, čim bez kazne rade to što rade. Čim ne mogu da se nađu pojedini vinovnici javnih i političkih događaja – potpuno je jasno da neko stoji iza njih, da ih štiti”, kaže Branka Prpa i ujedno pita:
“Kakve su to službe? Da li su to paraslužbe, Šešeljeve službe? Jedna stvar je sigurna, a to je da postoji jedan para-institucionalni okvir iza kojeg je moguće ovo što nam se danas dešava. Ta kvazi-nemoć, odnosno navodna nemoć koju država pokazuje prema njima je vrlo upitna za građane, jer država je po ustavu dužna da štiti imovinu građana. Sada se postavlja pitanje da li država i njeni organi obavljaju svoju funkciju.”