Da li visoki zvaničnici iz Srbije svoje posete Banjaluci koriste da bi smirili ili podsticali Dodikov radikalizam?
Samo dan pre odluke narodne Supštine RS da će se u slučaju nametanja odluka Kancelarije visokog predstavnika (OHR), svi predstavnici RS u zajedničkim institucijama povući iz rada tih organa, premijera RS Milorada Dodika posetio je ministra spoljnjih poslova Srbije Vuk Jeremić.
Stiče se utisak da se u svakoj krizi na relaciji Banjaluka – Sarajevo pojavi i neko iz Beograda. Ali, ostaje nejasno da li visoki zvaničnici iz Srbije svoje posete Banjaluci koriste da bi smirili ili podsticali Dodikov radikalizam?
Vatroslav Vekarić, spoljnopolitički analitičar i član Foruma ze međunarodne odnose Srbije, kaže za RSE da učestalost tih poseta može sugeristi na nešto neobično.
„Prosto kvantitativno učestalost tih susreta u situaciji u Bosni i Hercegovini koja je veoma rovita može da ostavi i utisak o nekom delovanju Beograda koje ne doprinosi stabilizaciji Bosne i Hercegovine“, objašnjava Vekarić.
„Sve dokle god srpski zvaničnici insistiraju na tome da oni poštuju teritorijalni integritet BiH, meni se čini da taj njihov doprinos može isključivo da se oceni kao konstruktivan i pozitivan.“
„Jer potezi koje vuče i signali koje šalje su krajnje zbunjujući. S jedne strane, podržava se celovitost i privrženost teritorijalnoj celovitosti Bosne i Hercegovine, a sa druge strane se vuku neki potezi, daju izjave i čine gestovi koji šalju neku drugačiju poruku. Srbija bi kao, faktički, najveća zemlja u regionu bi svojim konzistentnim odnosom mogla doprineti da se stabilizuje stvar i da ona bude stub stabilnosti u regionu, a ne da gradi neka tri, četiri stuba svoje spoljne politike. Srbija mora da ima konzistentniji stav, a ne da deluje čas ovako, čas onako. Jer ona zbunjuje onda javno mnenje i ne doprinosi baš stabilizaciji BiH“, tvrdi Popov.
"Prirodna bliskost"
Odnosi između Srbije i Bosne i Hercegovine, u najmanju ruku su složeni. Poslednji događaju kao što su presuda u Beogradu bosanskom državljaninu Iliji Jurišiću na 12 godina u slučaju Tuzlanska kolona ili odlazak predsednika Srbije Borisa Tadića na Pale gde je otvorio školu pod nazivom „Srbija“, te odnose dodatno opterećuju.
Na pitanje kakva je uloga Srbije u poslednjoj bosanskoj krizi, Vatroslav Vekarić, kaže da je to teško reći, ali da je politika koju vodi predsednik Boris Tadić, uprkos svemu, veoma korektna:
„Mislim da on nema u vidu nikakvu kombinatoriku ili manipulacije koje bi za račun nekakvih sitnih dobitaka i poena dovele do ozbiljnije destabilizacije u Bosni. Na kraju krajeva nije nenormalno podržavati vladajuću garnituru u Republici Srpskoj. Ukoliko je ona i po političkim pogledima relativno bliska sadašnjoj garnituri u Beogradu, onda je to nešto sasvim prirodno“, ocenjuje Vekarić i dodaje:
„Naravno, u svakodnevnoj političkoj komunikaciji ako tome dodamo i ulogu medija, može se steći utisak o možda neumerenim potezima koji dolaze odavde. O potezima koji sami po sebi možda ne bi bili ništa loše, ali se oni, u optici te jedne fragilne Bosne, uvek pojavljuju kao problem. Uzmite primer otvaranje one škole, njenog naziva i tako dalje. Dakle, tu se mogu stvoriti utisci o delovanju Srbije koje možda nije dovoljno promišljeno.“
Stručnjaci naglašavaju da se sadašnji odnos Beograda i Sarajeva preko Banjaluke, može opisati kao vruće-hladno i da bi promena te politike bila daleko korisnija. Aleksandar Popov:
„Imala bi veće koristi od toga nego sa ovakvim nekonzistentnim ponašanjem.“
Stiče se utisak da se u svakoj krizi na relaciji Banjaluka – Sarajevo pojavi i neko iz Beograda. Ali, ostaje nejasno da li visoki zvaničnici iz Srbije svoje posete Banjaluci koriste da bi smirili ili podsticali Dodikov radikalizam?
Vatroslav Vekarić, spoljnopolitički analitičar i član Foruma ze međunarodne odnose Srbije, kaže za RSE da učestalost tih poseta može sugeristi na nešto neobično.
„Prosto kvantitativno učestalost tih susreta u situaciji u Bosni i Hercegovini koja je veoma rovita može da ostavi i utisak o nekom delovanju Beograda koje ne doprinosi stabilizaciji Bosne i Hercegovine“, objašnjava Vekarić.
Dok se poštuje intergitet, srpska politika nije zlonamerna
Ali, predsednik spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Sonja Liht, naglašava u izjavi za RSE da srbijanski političari, sudeći po potezima koje su povlačili poslenjih nedelja, čvrsto stoje iza stava da Bosna i Hercegovina mora biti celovita i da, kako kaže, imaju nameru da u tim procesima budu konstruktivni.
Zajednički nastup Dosdika i Tadića na Palama, uz asistenciju predsednika Republike Srpske Rajka Kuzmanovića
„Meni se čini da je generalni pristup Srbije bio do sada mnogo više u pravcu stišavanja situacije iako je situacija vrlo komplikovana. Čini mi se da u ovom trenutku dosta negativne energije vitla prostorom Bosne i Hercegovine. Naravno, postoje specijalne veze“, kaže Liht, ali napominje: 
„Sve dokle god srpski zvaničnici insistiraju na tome da oni poštuju teritorijalni integritet BiH, meni se čini da taj njihov doprinos može isključivo da se oceni kao konstruktivan i pozitivan.“
Da bi se analizirala trenutna situacija moralo bi se videti šta je kontinuirana politika Srbije prema Republici Srpskoj ili prema BiH, ali pošto ona takvu politiku nema teško je tačno utvrdisti sadašnji nivo i sadržaj odnosa na relaciji Beograd – Banjaluka, kaže Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam.
„Jer potezi koje vuče i signali koje šalje su krajnje zbunjujući. S jedne strane, podržava se celovitost i privrženost teritorijalnoj celovitosti Bosne i Hercegovine, a sa druge strane se vuku neki potezi, daju izjave i čine gestovi koji šalju neku drugačiju poruku. Srbija bi kao, faktički, najveća zemlja u regionu bi svojim konzistentnim odnosom mogla doprineti da se stabilizuje stvar i da ona bude stub stabilnosti u regionu, a ne da gradi neka tri, četiri stuba svoje spoljne politike. Srbija mora da ima konzistentniji stav, a ne da deluje čas ovako, čas onako. Jer ona zbunjuje onda javno mnenje i ne doprinosi baš stabilizaciji BiH“, tvrdi Popov.
"Prirodna bliskost"
Odnosi između Srbije i Bosne i Hercegovine, u najmanju ruku su složeni. Poslednji događaju kao što su presuda u Beogradu bosanskom državljaninu Iliji Jurišiću na 12 godina u slučaju Tuzlanska kolona ili odlazak predsednika Srbije Borisa Tadića na Pale gde je otvorio školu pod nazivom „Srbija“, te odnose dodatno opterećuju.
Na pitanje kakva je uloga Srbije u poslednjoj bosanskoj krizi, Vatroslav Vekarić, kaže da je to teško reći, ali da je politika koju vodi predsednik Boris Tadić, uprkos svemu, veoma korektna:
„Mislim da on nema u vidu nikakvu kombinatoriku ili manipulacije koje bi za račun nekakvih sitnih dobitaka i poena dovele do ozbiljnije destabilizacije u Bosni. Na kraju krajeva nije nenormalno podržavati vladajuću garnituru u Republici Srpskoj. Ukoliko je ona i po političkim pogledima relativno bliska sadašnjoj garnituri u Beogradu, onda je to nešto sasvim prirodno“, ocenjuje Vekarić i dodaje:
„Naravno, u svakodnevnoj političkoj komunikaciji ako tome dodamo i ulogu medija, može se steći utisak o možda neumerenim potezima koji dolaze odavde. O potezima koji sami po sebi možda ne bi bili ništa loše, ali se oni, u optici te jedne fragilne Bosne, uvek pojavljuju kao problem. Uzmite primer otvaranje one škole, njenog naziva i tako dalje. Dakle, tu se mogu stvoriti utisci o delovanju Srbije koje možda nije dovoljno promišljeno.“
Stručnjaci naglašavaju da se sadašnji odnos Beograda i Sarajeva preko Banjaluke, može opisati kao vruće-hladno i da bi promena te politike bila daleko korisnija. Aleksandar Popov:
„Imala bi veće koristi od toga nego sa ovakvim nekonzistentnim ponašanjem.“