U Novom Sadu je u četvrtak počelo novo suđenje vođi Nacionalnog stroja Goranu Davidoviću kojeg je tužio novinar Dinko Gruhonjić zbog stavova iznetih u knjizi „Slučaj Nacionalni stroj“.
Pred sudijom Opštinskog suda u Novom Sadu pojavio se samo Vladimir Beljanski, pravni zastupnik tužitelja kojem je, prema prethodnoj poništenoj sudskoj presudi, davidović trebalo da plati 500.000 dinara zbog povrede časti i ugleda.
Otac čelnika Nacionalnog stroja odbio je, naime, da potpiše prijem poziva za novo suđenje, a advokat Beljanski očekuje da će ponovljeni sudski postupak biti samo formalnost.
"Ostajem kod svog mišljenja da je bilo nepotrebno ukidati prvostepenu presudu, da upotreba latinice u toku postupka, na način na koji je to rađeno, ne predstavlja povredu postupka i da je suština ta da je jezik i pismo koje se koristi u postupku razumljiv strankama u postupku. To je smisao zakonskih odredbi, a ne insistiranje na tome da li će biti korišćeno jedno ili drugo pismo,“ rekao je Beljanski.
Gruhonjić za naš program kaže da očekuje isti ishod kao i u slučaju poništenog postupka.
"Nadam se da će ovaj put sud reagovati puno brže nego u prvom slučaju kada im je trebalo dve godine i dva meseca da izmisle razlog da ponište presudu. Meni ti novci, ako ih ikada dobijem, ne trebaju i uplatiću ih u Fond za porodice žrtava srebreničkog genocida,“ rekao je GRuhonjić.
Slučaj ovog sudskog postupka je, međutim, i pitanje njegovog budućeg uticaja na sve druge sudske postupke. Novosadski opštinski sud je inače, obrazlažući ranije odluku o poništenju, saopštio i da je na sastanku predsednika Suda sa predsednicima odeljenja i zamenicima dat usmeni nalog i preporuka da se ćirilično pismo u postupku upotrebljava u skladu sa važećim zakonskim propisima, podzakonskim aktima i Ustavom.
Advokat Beljanski, međutim, iznosi: "Dve hiljade i sedme godine, kada je doneta prvostepena presuda u ovom predmetu, u sudu je bila u upotrebi, ja bih rekao, skoro isključivo latinica. Kompjuteri su bili podešeni tako da radi latinica. Dakle, nisu bili prebačeni na ćirilične fontove. Tek u oktobru 2008. godine, predsednik Suda je sazvao sastanak i tražio od sudija da počne primena ćirilice u pisanju. Međutim, i dalje bih rekao da je oko 50 odsto rešenja i sudskih akata pisano latinicom.“
Prema rečima Beljanskog postavlja se i pitanje presedana. „Dokumenti koji se koriste u sudskom postupku nisu samo dokumenti koje sud izradi, nego su to i dokumenti koji se koriste kao dokazi. Pitanje je šta će se sa tim dokumentima raditi ako su napisani latinicom, da li će se oni zaista prekucavati i raditi prepisi tih dokumenata na ćirilici. To bi drastično usporilo sve, ionako spore postupke, u našim sudovima.“
I dok povodom ovog sudskog spora traju rasprave o upotrebi ćirilice kao službenog pisma u sudovima, u javnosti se paralelno postavlja i pitanje narušavanju prava o upotrebi latinice.
Tako je i Vladimir Ilić, direktor Centra za razvoj civilnog društva uputio predstavku zaštitniku građana grada Zrenjanina, pozivajući ga da inicira izmenu člana statuta kojim bi u slučaju srpskog jezika bila predviđena službena upotreba latiničnog uz ćirilično pismo.
Ilić, koji se izjašnjava kao pripadnik jugoslovenske manjine, kako se deklarisalo 50.000 ljudi u Vojvodini, smatra da su mu narušena prava i da je diskriminisan isključivom upotrebom ćiriličnog pisma u slučaju srpskog jezika u službenoj upotrebi.
„Prema našem ustavu, Član 75., stav 2, pripadnici nacionalnih manjina mogu neposredno da učestvuju u odlučivanju ili da sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma. Prema tome, iskoristio sam svoje zakonsko pravo," objašnjava Ilić.
Pred sudijom Opštinskog suda u Novom Sadu pojavio se samo Vladimir Beljanski, pravni zastupnik tužitelja kojem je, prema prethodnoj poništenoj sudskoj presudi, davidović trebalo da plati 500.000 dinara zbog povrede časti i ugleda.
Otac čelnika Nacionalnog stroja odbio je, naime, da potpiše prijem poziva za novo suđenje, a advokat Beljanski očekuje da će ponovljeni sudski postupak biti samo formalnost.
"Ostajem kod svog mišljenja da je bilo nepotrebno ukidati prvostepenu presudu, da upotreba latinice u toku postupka, na način na koji je to rađeno, ne predstavlja povredu postupka i da je suština ta da je jezik i pismo koje se koristi u postupku razumljiv strankama u postupku. To je smisao zakonskih odredbi, a ne insistiranje na tome da li će biti korišćeno jedno ili drugo pismo,“ rekao je Beljanski.
Gruhonjić za naš program kaže da očekuje isti ishod kao i u slučaju poništenog postupka.
"Nadam se da će ovaj put sud reagovati puno brže nego u prvom slučaju kada im je trebalo dve godine i dva meseca da izmisle razlog da ponište presudu. Meni ti novci, ako ih ikada dobijem, ne trebaju i uplatiću ih u Fond za porodice žrtava srebreničkog genocida,“ rekao je GRuhonjić.
Slučaj ovog sudskog postupka je, međutim, i pitanje njegovog budućeg uticaja na sve druge sudske postupke. Novosadski opštinski sud je inače, obrazlažući ranije odluku o poništenju, saopštio i da je na sastanku predsednika Suda sa predsednicima odeljenja i zamenicima dat usmeni nalog i preporuka da se ćirilično pismo u postupku upotrebljava u skladu sa važećim zakonskim propisima, podzakonskim aktima i Ustavom.
Advokat Beljanski, međutim, iznosi: "Dve hiljade i sedme godine, kada je doneta prvostepena presuda u ovom predmetu, u sudu je bila u upotrebi, ja bih rekao, skoro isključivo latinica. Kompjuteri su bili podešeni tako da radi latinica. Dakle, nisu bili prebačeni na ćirilične fontove. Tek u oktobru 2008. godine, predsednik Suda je sazvao sastanak i tražio od sudija da počne primena ćirilice u pisanju. Međutim, i dalje bih rekao da je oko 50 odsto rešenja i sudskih akata pisano latinicom.“
Prema rečima Beljanskog postavlja se i pitanje presedana. „Dokumenti koji se koriste u sudskom postupku nisu samo dokumenti koje sud izradi, nego su to i dokumenti koji se koriste kao dokazi. Pitanje je šta će se sa tim dokumentima raditi ako su napisani latinicom, da li će se oni zaista prekucavati i raditi prepisi tih dokumenata na ćirilici. To bi drastično usporilo sve, ionako spore postupke, u našim sudovima.“
I dok povodom ovog sudskog spora traju rasprave o upotrebi ćirilice kao službenog pisma u sudovima, u javnosti se paralelno postavlja i pitanje narušavanju prava o upotrebi latinice.
Tako je i Vladimir Ilić, direktor Centra za razvoj civilnog društva uputio predstavku zaštitniku građana grada Zrenjanina, pozivajući ga da inicira izmenu člana statuta kojim bi u slučaju srpskog jezika bila predviđena službena upotreba latiničnog uz ćirilično pismo.
Ilić, koji se izjašnjava kao pripadnik jugoslovenske manjine, kako se deklarisalo 50.000 ljudi u Vojvodini, smatra da su mu narušena prava i da je diskriminisan isključivom upotrebom ćiriličnog pisma u slučaju srpskog jezika u službenoj upotrebi.
„Prema našem ustavu, Član 75., stav 2, pripadnici nacionalnih manjina mogu neposredno da učestvuju u odlučivanju ili da sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma. Prema tome, iskoristio sam svoje zakonsko pravo," objašnjava Ilić.