Nakon što je Savet ministara EU dao podršku Evropskoj komisiji da pokrene proceduru za ukidanje viza zemljama Zapadnog Balkana koje su ispunile potrebne uslove, u Briselu je najavljeno da će se krajem ove nedelje ponovo razgovarati o Srbiji. Da li to znači da se očekuje i odluka o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma?
Prelazni trgovinski sporazum zamrznut je zbog nepotpune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, a nadu za njegovo odmrzavanje, pored evropskog konsenzusa o viznoj liberalizaciji, probudio je i ublažen stav Holandije. Uprkos toj činjenici, predstavnici vlasti u Beogradu nisu spremni da ulože preveliki optimizam u pogledu rezultata zasedanja Evropskog saveta 18. i 19. juna, ali, ipak, ne kriju zadovoljstvo učinjenim pomakom. Milica Delević, šefica Vladine kancelarije za Evropsku uniju:
“Mislim da je izuzetno važno da mi više ne raspravljamo o tome, ima li napretka, ili nema napretka, već, kako, kada i na koji način da kapitalizujemo, vrednujemo taj napredak!”
Holandija, koja se najsnažnije protivila ideji o odmrzavanju Trgovinskog sporazuma, posle najnovijeg izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, spremna je na određene kompromise. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za evropske integracije:
“Po prvi put je Holandija pokazala želju da razmotri mogućnost promene pozicije u domenu carinskog sporazuma, tj. Prelaznog trgovinskog sporazuma. Predloženo je da se određeni delovi tog sporazuma odmrznu, međutim, 25 zemalja članica nije htelo da prihvati takav predlog, nego je htelo da se celokupni Prelazni sporazum odmrzne u istom momentu.”
Da li to znači, da bi na sastanku u četvrtak, Holandija, ipak, mogla da pristane na odmrzavanje celokupnog trgovinskog sporazuma? Tanja Miščević, docent Fakulteta političkih nauka:
“ Ne mogu da tvrdim da će oni doneti bilo kakvu odluku, ali da se stvari pomeraju, to je ono što vidim. Da li deo sporazuma, ili ceo sprazum, a ima i drugih vrsta nagoveštaja šta bi mogla biti tema, za mene je vrlo važno da se na tako visokom političkom nivou razgovara u pozitivnom smislu, o pozitivnom razvoju događaja u Srbiji. To je jako važno, jer do takve rasprave, evo već pola godine, nije došlo ni na Savetu ministara, niti na sastancima Evropskog saveta.”
Kaže Tanja Miščević, bivša šefica Vladine kancelarije za evropske integracije. A kakva su očekivanja aktuelne šefice? Milica Delević:
“Kada će taj pomak doći ostaje da vidimo, ali sam sigurna, ako se radi kod kuće, da pomak sigurno dolazi.”
Odmrzavanje trgovinskog sporazuma, uz viznu liberalizaciju, svakako, bi osnažilo pozicije proevropskih snaga u Srbiji, ali kako primećuje Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije, doprinelo bi i sveukupnom procesu evropeizacije zemlje. “To bi bio”, kaže ona, “ prvi ugovorni odnos koji obavezuje Srbiju na neka pravila ponašanja, a ne samo Evropsku uniju”:
“Mislim da bi promena stava Holandije u tom smislu, zaista dobro došla.”
“Bilo bi još bolje”, napominje Jelena Milić, “da je srpska elita uspela da nekim gestovima pokaže da je svesna razmera problema Srebrenice i činjenice da Mladić nije Hagu”:
“Da nekim gestovima pokaže da razume problem, da razume pritisak. Ako, već, ne može da locira i uhapsi Mladica, da bar nekim drugim gestom otopi srca holandskih vlasti i građana, na kraju krajeva. Mnogo se manje energije uložilo u to, nego što se uložilo u sprečavanje kojekakvih masovnih priznanja Kosova. Recimo, ovu diplomatsku inicijativu koju gledamo poslednjih dana. To je neodgovorno. Takvu inicijativu, prema Holandiji i Evropskoj uniji, Srbija je trebalo da ima sve vreme, paralelno sa inicijativom prema nesvrstanima, organizacijama južnoameričkih država i slično, u vezi sa Kosovom.”
Tanja Miščević, koja je među prvima u ovdašnjoj javnosti uočila nagoveštaj promene holandskog stava, takođe, smatra da bi odmrzavanje Trgovinskog sporazuma bio važan podstrek za srpsko društvo:
“Ne sumnjam da bi to dalo veliki, veliki polet svima onima koji u Srbiji koji se bavi procesom evropske integracije, pre svega na nivou države, ali i u civilnom društvu, da se ubrzaju svi dalji koraci u tom pravcu.”
“Mislim da je izuzetno važno da mi više ne raspravljamo o tome, ima li napretka, ili nema napretka, već, kako, kada i na koji način da kapitalizujemo, vrednujemo taj napredak!”
Holandija, koja se najsnažnije protivila ideji o odmrzavanju Trgovinskog sporazuma, posle najnovijeg izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, spremna je na određene kompromise. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za evropske integracije:
“Po prvi put je Holandija pokazala želju da razmotri mogućnost promene pozicije u domenu carinskog sporazuma, tj. Prelaznog trgovinskog sporazuma. Predloženo je da se određeni delovi tog sporazuma odmrznu, međutim, 25 zemalja članica nije htelo da prihvati takav predlog, nego je htelo da se celokupni Prelazni sporazum odmrzne u istom momentu.”
Da li to znači, da bi na sastanku u četvrtak, Holandija, ipak, mogla da pristane na odmrzavanje celokupnog trgovinskog sporazuma? Tanja Miščević, docent Fakulteta političkih nauka:
“ Ne mogu da tvrdim da će oni doneti bilo kakvu odluku, ali da se stvari pomeraju, to je ono što vidim. Da li deo sporazuma, ili ceo sprazum, a ima i drugih vrsta nagoveštaja šta bi mogla biti tema, za mene je vrlo važno da se na tako visokom političkom nivou razgovara u pozitivnom smislu, o pozitivnom razvoju događaja u Srbiji. To je jako važno, jer do takve rasprave, evo već pola godine, nije došlo ni na Savetu ministara, niti na sastancima Evropskog saveta.”
Kaže Tanja Miščević, bivša šefica Vladine kancelarije za evropske integracije. A kakva su očekivanja aktuelne šefice? Milica Delević:
“Kada će taj pomak doći ostaje da vidimo, ali sam sigurna, ako se radi kod kuće, da pomak sigurno dolazi.”
Odmrzavanje trgovinskog sporazuma, uz viznu liberalizaciju, svakako, bi osnažilo pozicije proevropskih snaga u Srbiji, ali kako primećuje Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije, doprinelo bi i sveukupnom procesu evropeizacije zemlje. “To bi bio”, kaže ona, “ prvi ugovorni odnos koji obavezuje Srbiju na neka pravila ponašanja, a ne samo Evropsku uniju”:
“Mislim da bi promena stava Holandije u tom smislu, zaista dobro došla.”
“Bilo bi još bolje”, napominje Jelena Milić, “da je srpska elita uspela da nekim gestovima pokaže da je svesna razmera problema Srebrenice i činjenice da Mladić nije Hagu”:
“Da nekim gestovima pokaže da razume problem, da razume pritisak. Ako, već, ne može da locira i uhapsi Mladica, da bar nekim drugim gestom otopi srca holandskih vlasti i građana, na kraju krajeva. Mnogo se manje energije uložilo u to, nego što se uložilo u sprečavanje kojekakvih masovnih priznanja Kosova. Recimo, ovu diplomatsku inicijativu koju gledamo poslednjih dana. To je neodgovorno. Takvu inicijativu, prema Holandiji i Evropskoj uniji, Srbija je trebalo da ima sve vreme, paralelno sa inicijativom prema nesvrstanima, organizacijama južnoameričkih država i slično, u vezi sa Kosovom.”
Tanja Miščević, koja je među prvima u ovdašnjoj javnosti uočila nagoveštaj promene holandskog stava, takođe, smatra da bi odmrzavanje Trgovinskog sporazuma bio važan podstrek za srpsko društvo:
“Ne sumnjam da bi to dalo veliki, veliki polet svima onima koji u Srbiji koji se bavi procesom evropske integracije, pre svega na nivou države, ali i u civilnom društvu, da se ubrzaju svi dalji koraci u tom pravcu.”