Ukupno 1.200 srpskih biometrijskih pasoša izdato je Albancima sa Kosova i juga Srbije, preneo je dnevni list „Danas“ pozivajući se na policijske izvore. Pitanje pasoša za kosovske Albance postalo je posebno intrigantno nakon što je iz Kabineta predsednika Borisa Tadića prošle sedmice odbijeno pitanje jednog inostranog novinara na tu temu.
Istovremeno, iz najdesnijih partija poput Šešeljevih radikala stigla je podrška vlasti uz ocenu da bi se pasošima za Albance potvrdio suverenitet Srbije nad Kosovom, ali pod uslovom da oni koji dobiju srpski nemaju istovremeno i kosovski pasoš.
Novinar albanske televizije „Top chanel“ Idro Seferi rođen je u Peći na Kosovu. On poseduje srpski pasoš a nedavno je dobio i novi biometrijski dokument. Za naš program iznosi saznanja po kojima kosovski Albanci nekada odlučuju da plate i po 300 evra kako bi dobili sve dokumente neophodne za izdavanje pasoša:
„Potrebni su svi dokumenti koji trebaju i Srbima, sem što je potrebno da imaš stari dokument (raniji pasoš) koji Albanci uglavnom nemaju, takođe ako dokument vadiš prvi put onda je potrebno da tvoji roditelji imaju važeće dokumente. Sve to je zapravo nemoguće sakupiti, jer je nemoguće imati sve te dokumente koji jednostavno ne postoje na Kosovu. Tada tražiš neku vezu. Da ti daju izvod iz matične knjige rođenih, preko te veze, platiš na primer 50 evra.“
Nije poznato da li postoje zvanične istrage o dilerima odnosno onima koji profitiraju na nerešenom pasoškom problemu. Narodna poslanica vladajuće koalicije u Skupštini Srbije i to iz Zvečana na Kosovu Slobodanka Petković kaže kako nema precizna saznanja ali poziva na istragu onih koji stiču ličnu korist po pitanju izdavanja dokumenata Albancima:
„Da se sprovedu mere istraživanja i da se ljudi koji to rade kazne.“
Kada je prošle sedmice austrijski novinar Kristijan Veršić u Kabinetu predsednika Borisa Tadića zatražio komentar na pitanje o pasošima za Albance, dobio je ovakav odgovor:
„Kako je moguće da postavljam predsedniku pitanje vezano za biometrijske pasoše.“
Možda pitanje pasoša i nije u nadležnosti predsednika Srbije, ali u vlasti nema onoga ko bi mogao da umanji neprilike kroz koje prolaze Albanci sa Juga Srbije upravo zbog pasoškog problema. U izjavi za naš program predsednik Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa napominje da Albanci iz te opštine često nisu u mogućnosti da se bez problema i komplikacija susretnu sa svojim bližnjima sa teritorije Kosova:
„Svakodnevno možete uočiti gomilu vozila koja se parkiraju na graničnom prelazu prema Preševu, odnosno Bujanovcu, sa kosovske strane. Tu ostavljaju kola (jer u Srbiju ne smeju sa kosovskim tablicama) pa oni koji imaju stare dokumente pređu. Oni sa novim dokumentima Republike Kosovo ne mogu ulaziti. To su ozbiljni problemi. Ima porodica koji zbog toga već deset godina ne mogu videti svoje.“
Ragmi Mustafa ne raspolaže preciznim podacima o tome koliko je Albanaca iz Preševa zatražilo novi pasoš. Poput njega i novinar, dopisnik iz Beograda, Idro Seferi ukazuje da je složena administracija problem sa kojim se mnogi suočavaju kada se nađu na, po mišljenju Prištine granici, a po stavu Beograda administrativnom prelazu, između Srbije i Kosova:
„Policajac ti kaže, morate da imate srpski dokument kako bi ste prešli granicu. Vi ga pitate gde to da nabavite, a on vam na primer kaže, za Peć idite u Kragujevac. Vi mu kažete ali Kragujevac je na suprotnoj strani, on vam jednostavno odgovori da ne možete da pređete.“
Seferi još napominje:
„Meni će sada biti samo zanimljivo i zabavno da vidim kako srpski političari odavde brane Albance i da se zalažu da im se daju pasoši.“
Kada je o političarima reč, kao retko kada, proevropska vlast dobija podršku od desničara skoncetrisanih u partiji Vojislava Šešelja. Visoki funkcioner te stranke Zoran Krasić kaže kako bi izdavanje pasoša Albancima bio najjednostavniji način za priznavanje srpskog suvereniteta nad Kosovom:
„To naravno podrazumeva da taj građanin koji ima pasoš Republike Srbije nema pasoš samozvane Republike Kosovo.“
Slobodanka Petković iz vladajuće koalicije smatra da je pasoško pitanje prevashodno političko te da se zanemaruje to što Albanci većinom ne žele srpske dokumente:
„Pravo da vam kažem mislim da se to pitanje prevashodno politizuje. Mislim da Albanci čak i ne žele naše pasoše jer prosto time bi se identifikovali kao neko ko hoće da prihvati Srbiju kao svoju zemlju a oni su se toga davno odrekli.“
Izdavanje biometrijskih pasoša jedan je od uslova za ulazak Srbije na belu šengensku listu, tojest za putovanje bez viza. Za Srbiju takav korak je od izuzetne važnosti, ocenio je iz Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić, ali i upozorio:
„Uslov je da taj biometrijski pasoš bude izdat onim osobama na koje se prostire jurisdikcija ili vršenje vlasti jedne države. Na primer, ako osoba koja ima pasoš napravi krivično delo pa pobegne iz te zemlje u kojoj je to uradila, Srbija bi bila obavezna da tu osobu po readmisiji vrati nazad, tamo gde je učinila krivično delo. Dakle očigledno je da Srbija ne može to da uradi na primer na teritoriji Kosova.“
Po mišljenju nekih analitičara, pa i Dušana Janjića, problem je mogao biti rešen izdavanjem neke vrste regionalnog dokumenta za Kosovare. To bi međutim podrazumevalo saglasnost Beograda i Prištine, ali s obzirom na apsolutno nepostojanje komunikacije između ta dva centra, čini se da je takva mogućnost potpuno isključena.
Novinar albanske televizije „Top chanel“ Idro Seferi rođen je u Peći na Kosovu. On poseduje srpski pasoš a nedavno je dobio i novi biometrijski dokument. Za naš program iznosi saznanja po kojima kosovski Albanci nekada odlučuju da plate i po 300 evra kako bi dobili sve dokumente neophodne za izdavanje pasoša:
„Potrebni su svi dokumenti koji trebaju i Srbima, sem što je potrebno da imaš stari dokument (raniji pasoš) koji Albanci uglavnom nemaju, takođe ako dokument vadiš prvi put onda je potrebno da tvoji roditelji imaju važeće dokumente. Sve to je zapravo nemoguće sakupiti, jer je nemoguće imati sve te dokumente koji jednostavno ne postoje na Kosovu. Tada tražiš neku vezu. Da ti daju izvod iz matične knjige rođenih, preko te veze, platiš na primer 50 evra.“
Nije poznato da li postoje zvanične istrage o dilerima odnosno onima koji profitiraju na nerešenom pasoškom problemu. Narodna poslanica vladajuće koalicije u Skupštini Srbije i to iz Zvečana na Kosovu Slobodanka Petković kaže kako nema precizna saznanja ali poziva na istragu onih koji stiču ličnu korist po pitanju izdavanja dokumenata Albancima:
„Da se sprovedu mere istraživanja i da se ljudi koji to rade kazne.“
Kada je prošle sedmice austrijski novinar Kristijan Veršić u Kabinetu predsednika Borisa Tadića zatražio komentar na pitanje o pasošima za Albance, dobio je ovakav odgovor:
„Kako je moguće da postavljam predsedniku pitanje vezano za biometrijske pasoše.“
Možda pitanje pasoša i nije u nadležnosti predsednika Srbije, ali u vlasti nema onoga ko bi mogao da umanji neprilike kroz koje prolaze Albanci sa Juga Srbije upravo zbog pasoškog problema. U izjavi za naš program predsednik Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa napominje da Albanci iz te opštine često nisu u mogućnosti da se bez problema i komplikacija susretnu sa svojim bližnjima sa teritorije Kosova:
„Svakodnevno možete uočiti gomilu vozila koja se parkiraju na graničnom prelazu prema Preševu, odnosno Bujanovcu, sa kosovske strane. Tu ostavljaju kola (jer u Srbiju ne smeju sa kosovskim tablicama) pa oni koji imaju stare dokumente pređu. Oni sa novim dokumentima Republike Kosovo ne mogu ulaziti. To su ozbiljni problemi. Ima porodica koji zbog toga već deset godina ne mogu videti svoje.“
Ragmi Mustafa ne raspolaže preciznim podacima o tome koliko je Albanaca iz Preševa zatražilo novi pasoš. Poput njega i novinar, dopisnik iz Beograda, Idro Seferi ukazuje da je složena administracija problem sa kojim se mnogi suočavaju kada se nađu na, po mišljenju Prištine granici, a po stavu Beograda administrativnom prelazu, između Srbije i Kosova:
„Policajac ti kaže, morate da imate srpski dokument kako bi ste prešli granicu. Vi ga pitate gde to da nabavite, a on vam na primer kaže, za Peć idite u Kragujevac. Vi mu kažete ali Kragujevac je na suprotnoj strani, on vam jednostavno odgovori da ne možete da pređete.“
Seferi još napominje:
„Meni će sada biti samo zanimljivo i zabavno da vidim kako srpski političari odavde brane Albance i da se zalažu da im se daju pasoši.“
Kada je o političarima reč, kao retko kada, proevropska vlast dobija podršku od desničara skoncetrisanih u partiji Vojislava Šešelja. Visoki funkcioner te stranke Zoran Krasić kaže kako bi izdavanje pasoša Albancima bio najjednostavniji način za priznavanje srpskog suvereniteta nad Kosovom:
„To naravno podrazumeva da taj građanin koji ima pasoš Republike Srbije nema pasoš samozvane Republike Kosovo.“
Slobodanka Petković iz vladajuće koalicije smatra da je pasoško pitanje prevashodno političko te da se zanemaruje to što Albanci većinom ne žele srpske dokumente:
„Pravo da vam kažem mislim da se to pitanje prevashodno politizuje. Mislim da Albanci čak i ne žele naše pasoše jer prosto time bi se identifikovali kao neko ko hoće da prihvati Srbiju kao svoju zemlju a oni su se toga davno odrekli.“
Izdavanje biometrijskih pasoša jedan je od uslova za ulazak Srbije na belu šengensku listu, tojest za putovanje bez viza. Za Srbiju takav korak je od izuzetne važnosti, ocenio je iz Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić, ali i upozorio:
„Uslov je da taj biometrijski pasoš bude izdat onim osobama na koje se prostire jurisdikcija ili vršenje vlasti jedne države. Na primer, ako osoba koja ima pasoš napravi krivično delo pa pobegne iz te zemlje u kojoj je to uradila, Srbija bi bila obavezna da tu osobu po readmisiji vrati nazad, tamo gde je učinila krivično delo. Dakle očigledno je da Srbija ne može to da uradi na primer na teritoriji Kosova.“
Po mišljenju nekih analitičara, pa i Dušana Janjića, problem je mogao biti rešen izdavanjem neke vrste regionalnog dokumenta za Kosovare. To bi međutim podrazumevalo saglasnost Beograda i Prištine, ali s obzirom na apsolutno nepostojanje komunikacije između ta dva centra, čini se da je takva mogućnost potpuno isključena.