Na regionalnom energetskom forumu, koji je danas okončan u Sarajevu, iz Evropske banke za obnovu i razvoj najavljeno je da su pokrenuta dva programa u vrijednosti od 110 miliona eura za finansiranje projekata energetske efikasnosti u kompanijama više zemalja Zapadnog Balkana. Obnovljivi izvori energije imali su, također, zapaženo mjesto jer je, između ostalog, rečeno da regija troši mnogo više energije od evropskog prosjeka.
U Evropskoj banci za obnovu i razvoj nastoje kroz nove projekte na Zapadnom Balkanu prije svega da promovišu energetsku efikasnost, te da otvore nove obnovljive izvore energije u cijeloj regiji. Naime, prosječna potrošnja energije u regiji je čak dva i po puta veća od evropskog prosjeka, te se obnovljivim izvorima želi postići smanjenje potrošnje.
Evropska banka je predvidjela, ukoliko BiH aplicira, da obezbijedi oko 30 miliona eura za projekte u BiH. Amer Jerlagić, generalni direktor Elektroprivrede BiH, kaže da su pregovori već u toku:
„Elektroprivreda već polako kroz ove projekte obnovljive energije vezano za male elektrane, za vjetar, čak i za ove protočene elektrane kakve su Vranduk i donekle Ustikolina, počinje pregovore sa par velikih evropskih banaka oko dolaska do kreditnih sredstava za obnovljive izvore. To su znači neki mali projekti, za male projekte, za male elektrane i za domaćinstva. Mi imamo razgovore sa IBRD-om vezano za jedan kredit od 15 miliona eura za distributivnu mrežu. I to bi bio prvi kredit koji bi bio napravljen bez suverene garancije države.“
BiH još uvijek nema državnu energetsku strategiju razvoja, sve je na nivou entiteta. Situacija kada je riječ o saradnji na nivou regija bolja je, kaže Mubera Bičakčić iz Ministarstva vanjske trgovine BiH:
„Kroz ugovor, kao što je ugovor o osnivanju energetske zajednice, BiH je partner s ostalim iz regije i iz EU, tako da EU na sreću prepoznaje samo BiH kao partnera u tim procesima regionalne saradnje, evropskih integracija. To je saradnja u smislu da BiH mora da ispuni neke obaveze iz tog ugovora, a to su u prvom redu direktive EU o nekim zajedničkim pravilima u tržištu gasa i električne energije.“
Direktor Elektroprivrede BiH Amer Jerlagić napominje i da postoje neki zajednički projekti sa Crnom Gorom:
„Kada je u pitanju prodaja električne energije, znamo da je Crna Gora deficitarna, a s druge strane znamo da je Albanija još više deficitarna i da se na neki način mogu tu praviti partnerski odnosi oko prodaje električne enregije preko Crne Gore direktno za Albaniju.“
Saradnja sa Elektroprivredom Srbije ide malo teže, dodaje Jerlagić:
„Ako bih radio neku komparaciju kad je u pitanju hrvatska Elektroprivreda koja godinama od nas kupuje struju, privatne ili državne kompanije u Sloveniji, Elektroprivreda Crne Gore, da je možda najlošija saradnja Elektroprivrede BiH i Elektroprivrede Srbije. Ne javljaju se na naše tendere za prodaju električne energije, komunikacija je na nivou nekih konferencija itd.“
Pak, Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike Srbije, ističe da postoji mogućnost saradnje dvije države u oblasti obnovljivih izvora energije, kao što je to biomasa, šumska i poljoprivredna:
„Ona se koristi sada i kao ogrevno drvo i za proizvodnju briketa. Međutim, ono što se pokazalo - glavni problem je da su cene u regionu užasno različite. Razgovarali smo i sa kolegama iz BiH i planiramo da realizujemo i zajednički projekat upravo da bismo kroz taj projekat promovisali veću upotrebu biomase i time korišćenje obnovljivih izvora energije, a i da bismo doprineli sniženju cena ovih proizvoda u čitavom regionu - jer je i jedan od ciljeva EU veća upotreba obnovljivih izvora, a i verujemo da ćemo na taj način i građanima pomoći.“
Evropska banka je predvidjela, ukoliko BiH aplicira, da obezbijedi oko 30 miliona eura za projekte u BiH. Amer Jerlagić, generalni direktor Elektroprivrede BiH, kaže da su pregovori već u toku:
„Elektroprivreda već polako kroz ove projekte obnovljive energije vezano za male elektrane, za vjetar, čak i za ove protočene elektrane kakve su Vranduk i donekle Ustikolina, počinje pregovore sa par velikih evropskih banaka oko dolaska do kreditnih sredstava za obnovljive izvore. To su znači neki mali projekti, za male projekte, za male elektrane i za domaćinstva. Mi imamo razgovore sa IBRD-om vezano za jedan kredit od 15 miliona eura za distributivnu mrežu. I to bi bio prvi kredit koji bi bio napravljen bez suverene garancije države.“
BiH još uvijek nema državnu energetsku strategiju razvoja, sve je na nivou entiteta. Situacija kada je riječ o saradnji na nivou regija bolja je, kaže Mubera Bičakčić iz Ministarstva vanjske trgovine BiH:
„Kroz ugovor, kao što je ugovor o osnivanju energetske zajednice, BiH je partner s ostalim iz regije i iz EU, tako da EU na sreću prepoznaje samo BiH kao partnera u tim procesima regionalne saradnje, evropskih integracija. To je saradnja u smislu da BiH mora da ispuni neke obaveze iz tog ugovora, a to su u prvom redu direktive EU o nekim zajedničkim pravilima u tržištu gasa i električne energije.“
Direktor Elektroprivrede BiH Amer Jerlagić napominje i da postoje neki zajednički projekti sa Crnom Gorom:
„Kada je u pitanju prodaja električne energije, znamo da je Crna Gora deficitarna, a s druge strane znamo da je Albanija još više deficitarna i da se na neki način mogu tu praviti partnerski odnosi oko prodaje električne enregije preko Crne Gore direktno za Albaniju.“
Saradnja sa Elektroprivredom Srbije ide malo teže, dodaje Jerlagić:
„Ako bih radio neku komparaciju kad je u pitanju hrvatska Elektroprivreda koja godinama od nas kupuje struju, privatne ili državne kompanije u Sloveniji, Elektroprivreda Crne Gore, da je možda najlošija saradnja Elektroprivrede BiH i Elektroprivrede Srbije. Ne javljaju se na naše tendere za prodaju električne energije, komunikacija je na nivou nekih konferencija itd.“
Pak, Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike Srbije, ističe da postoji mogućnost saradnje dvije države u oblasti obnovljivih izvora energije, kao što je to biomasa, šumska i poljoprivredna:
„Ona se koristi sada i kao ogrevno drvo i za proizvodnju briketa. Međutim, ono što se pokazalo - glavni problem je da su cene u regionu užasno različite. Razgovarali smo i sa kolegama iz BiH i planiramo da realizujemo i zajednički projekat upravo da bismo kroz taj projekat promovisali veću upotrebu biomase i time korišćenje obnovljivih izvora energije, a i da bismo doprineli sniženju cena ovih proizvoda u čitavom regionu - jer je i jedan od ciljeva EU veća upotreba obnovljivih izvora, a i verujemo da ćemo na taj način i građanima pomoći.“