Dramski pisac Radoslav Pavlović, poznat i kao autor "Šovinističke farse", predstave "Mala" , zatim, kao scenarista TV serije "Moj rođak sa sela",ali i kao predsednik Odbora za kulturu Srpske napredne stranke, rekao je da film "Sveti Georgije ubiva aždahu" predstavlja istorijski falsifikat. On je za RSE kao primer falsifikata naveo to što se u filmu prikazuje invalidi kao vojnici u prvim borbenim redovima:
"Film počinje tako što piše da je ova priča rađena po istinitom događaju, a sadržaj je sledeći. Uoči Cerske bitke vrhovna komanda, pošto su naše prabake bile lošeg morala i vodile ljubav sa invalidima iz prva dva balkanska rata, naređuje da se oni mobilišu i šalje ih na prve linije fronta kako bi im muževi pucali u leđa. To se nikada nije dogodilo, ta naredba ne postoji, ne postoji dopis ili neki trag, a čitava Cerska bitka stavljena je u kontekst neke vrste osvete i izmišljene preljube. Koji je interes države Srbije da finansira istorijski falsifikat?! To je bilo naše pitanje."
Film, čiji je režiser Srđan Dragojević, rađen je po drami Dušana Kovačevića. Mnoge je začudilo pokretanje pitanja verodostojnosti teksta imajući u vidu da je on napisan pre 27 godina, a pre 25 izveden u Ateljeu 212 i igran 15 godina.
Glavni glumac i jedan od producenata Laza Ristovski kaže za RSE da ovi napadi imaju za cilj da promovišu Srpsku naprednu stranku i da ih ne bi trebalo shvatiti previše ozbiljno:
"To jeste napad amatera na profesionalce. To kvalifikujem kao njihovu želju da se šlepaju uz nas i iskoriste naš uspeh za neku svoju političku kampanju. Ako bih to shvatao ozbiljnije, onda bi to bilo zaista preozbiljno, onda bi to bilo vraćanje u vreme nekih najcrnjih komunističkih vremena kada nije smelo slobodno ni da se govori ni da se piše."
Laza Ristovski ističe da istorija u filmu nije falsifikovana:
"Lično sam slušao snimak na kojem Duškov deda Cvetko govori o tome kako su iz njegovog sela odvedeni invalidi na front – to sam čuo svojim ušima. To su izgleda nečasni ljudi i nečasne radnje."
Ovo je jedan od načina da Srpska napredna stranka stvori svoj novi identitet, a film je u tom procesu samo kolateralna šteta, rekao je za RSE autor drame i pisac scenarija Dušan Kovačević:
Tvrdnje da se iza njegovih napada krije stranka, Pavlović ne osporava:
"Živimo u vremenima u kojima se mora komunicirati preko stranaka i nisam ja postavio ta pravila već sam samo pristao na njih."
Ono što Radoslav Pavlović najviše zamera filmu jeste, kako tvrdi, neistina u vezi sa mobilizacijama i učešćem invalida u I svetskom ratu.
Istoričar Ljubomir Popović, autor knjige "Nevidljivi geto", koja se bavi položajem invalida u Kraljevini Jugoslaviji, kaže za RSE da su i invalidi bili mobilisani, ali da je tek mali deo učestvovao u borbenim dejstvima:
"Svi ratni invalidi u Kraljevini Srbiji do 1918. godine, dakle, do povratka u zemlju, bili su mobilisani - vojska je stvarala odrede invalida."
U saopštenju Ministartva za kulturu stoji da je to ministarstvo 2006. godine sklopilo ugovor:
"U odluci tadašnjeg ministra kulture je, između ostalog, navedeno i obrazloženje da je reč o dramskom delu proglašenom za jedan od najvećih dramskih tekstova na srpskom jeziku u 20. veku, kao i da je film rezultat udruženog napora eminentnih autora uspešnih producentskih kuća, uz učešće najpoznatijih srpskih glumaca, u cilju revitalizacije i reafirmacije srpske kinematografije", navedeno je u tekstu iz Ministarstva.
Filmski kritičar Milana Vlajičić kaže za RSE da je film "Sveti Georgije ubiva aždahu", dobar i produkcijski ozbiljan film:
"Meni se film vrlo dopao. Ta drama je igrana 30 godina i toliko godina je bilo potrebno da se iskopa ta odbrana srpstva od Dušana Kovačevića i ovog filma, što je smešno i bedno. Međutim, koliko sam video iz tih Pavlovićevih izjava, ne vidim da on ima ijedan normalan argument, osim što se poziva na svog dedu. To je vrlo nepouzdan argument i to za ozbiljnu raspravu ne znači ništa."