Nedavnu najavu gradonačelnika Beograda i Ljubljane o bratimljenju gradova Beograđani sa kojima smo razgovarali pozdravljaju:
"Mislim da ideja nije loša, svako bratimljenje, pogotovo sa Slovencima sa kojima nikada nismo imali neka otvorena pitanja i dugove, je dobro."
"Uvek smo bili dobri, oni nas stalno posećuju, a najviše turisti za Novu godinu."
"Mislim da je bolje tako nego da se bijemo, dosta nam je rata."
Potpisivanje ugovora o bratimljenju najavljeno je u sklopu unapređenja saradnje. Tako nešto može samo da nam donese benefite, kaže nam Željko Ožegović, član Gradskog veća Skupštine grada Beograda:
"Ekonomska saradnja između samih gradova, zatim kulturna saradnja i saradnja na nivou administracija, što mislim da je veoma bitno u procesu pristupanja Srbije u Evropsku uniju. Šezdeset odsto budućih propisa sprovodiće se, faktički, na nivou lokalnih samouprava – ta njihova iskustva su nam dragocena. Saradnja i podsticanje saradnje je nešto što je u podržano od strane Saveta Evrope i kongresa lokalnih i regionalnih vlasti."
Koliko privredna saradnja dva grada može biti bolja ukoliko su ti gradovi tzv. pobratimi, odnosno da li takvi ugovori imaju i ekonomskog efekta osim prijateljstva. Ekonomista Aleksandar Stevanović misli da su to više lepi gestovi kojima se podiže nivo razumevanja između naroda i država:
Iako ovakva praksa postoji i u svetu, bratimljenje gradova na prostoru Balkana vezuje se za period socijalizma i bratstva i jedinstva, bilo je praćeno i estradnim momentima, a jedan od simbola tog perioda bili su i vozovi bratstva – jedinstva.
Poslednji je 1989. stigao iz Slovenije u Srbiju kada je vođa puta Jože Smole odigrao tango sa Radmilom Anđelković, predsednicom Socijalističkog saveza Srbije. Kasnije, početkom raspada SFRJ, što je započelo odlaskom Slovenije iz zajedničke države, Anđelkovićeva je u Beogradu često bila na meti raznoraznih kritika zbog tog tanga. Međutim, sociolog kulture Ratko Božović kaže da iako forma bratimljenja gradova jeste ona koja je već bila, da suština nije. U uspostavljanju ovakvih odnosa sadržana je vrednost komunikacije, kaže Božović:
"Meni se čini da je uspostavljanje prekinutih veza iz bivše Jugoslavije, ako se uspostave na pravi način, dobar znak. Drugo, morate znati da Beograd nije isto što i Srbija, da Beograd nije bio bez dobrih vibracija i razumevanja za druge. Zaboravlja se da se, kada je bila ona opšta mobilizacija za rat, svega sedam odsto ljudi iz Beograda prijavilo da učestvuje u ratu - to je činjenica koja govori da je Beograd nešto drugo. Prema tome, možemo to kao i do sada nazivati bratimljenjem, ali mislim da je ono dobro i da ima smisla. Po meni, svi vidovi komunikacije koji nam omogućavaju novo uspostavljanje veza dobra su okolnost."