Privrednici iz Bosne i Hercegovine i Srbije govorili su o unapređenju ekonomske saradnje dve zemlje u okviru primene CEFTA sporazuma.
Mahir Hadžiahmetović, predsednik Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine, istakao je da je Srbija Bosni veoma važan spoljnotrgovinski partner, ali da postoje oblasti u kojima ta saradnja može biti još bolja, navodeći kao primer metalni kompleks, namensku proizvodnju, prehrambenu industriju i turizam:
"Vidljivo je da je Srbija jedan od većih stranih investitora sa ukupno uloženih 828.28 miliona evra, međutim, naglašavam da od ovog iznosa čak 78 odsto otpada na ulaganje u jednu kompaniju, Telekom Srpske. Većina preostalih ulaganja bila su u privatizacijskim procesima, dok značajnijih grinfild investicija nije bilo, iako se i takve najavljuju. Moguća područja za zajednička ulaganja u narednom periodu jesu energetski sektor, zaštita okoliša i razvoj obnovljivih izvora energije, regionalno povezivanje tržišta kapitala, kao i druge oblasti."
O značaju bilateralne saradnje govori i podatak da je Srbija Bosni i Hercegovini u oblasti izvoza drugi, a u oblasti uvoza treći partner po važnosti.
Karakteristike spoljnotrgovinske razmene između dve zemlje, za prošlu godinu, pokazuju da je izvoz iz Bosne i Hercegovine u Srbiju porastao za 35 odsto, dok je uvoz iz Srbije porastao za 32 odsto.
Podaci pokazuju da se najveća razmena vrši u oblasti agro kompleksa. Bosna iz Srbije najviše uvozi pivo, žitarice, konditorske proizvode, mleko i mlečne proizvode, vodu i osvežavajuća pića, dok Bosna u Srbiju najviše izvozi mleko i mlečne proizvode, masti i ulja, proizvode na bazi žitarica i riblje proizvode.
"Što svakako dovoljno govori o tome da su ova dva tržišta kompatibilna i da postoji ogromna zainteresovanost privrednih subjekata za proširenje te robne razmene. Prosečna stopa rasta kretala se u proseku negde oko 20-30 odsto u toku prethodnog perioda. Negde oko 60 odsto te ukupne razmene sa Bosnom i Hercegovinom Srbija ostvaruje sa Republikom Srpskom i deficit koji postoji u razmeni je na strani Republike Srpske, dok sa Federacijom imamo uglavnom izbalansiranu razmenu."
Privrednici iz obe zemlje na izazove saradnje gledaju sa puno optimizma. Oni ističu da bi stvari u oblasti legislative morale biti još bolje i da se procedure carinjenja moraju ubrzati, pojednostaviti i pojeftiniti.
Latif Bećarević, direktor komapanije Helios iz Banovića, kaže za RSE da se saradnja između dve zemlje, uprkos teškom istorijskom nasleđu, iz godine u godinu sve više popravlja:
"Mi imamo velike dobavljače iz Republike Srbije, ali nismo zadovoljni plasmanom naših proizvoda u Republici Srbiji i došli smo, prvenstveno, da bismo ovde pronašli kupce."
RSE: Koji je vaš problem da biste stigli na tržište Srbije?
"To su svakako te necarinske barijere i zatvaranje u nacionalne privrede. Izvozimo u Evropsku uniju, a nismo zadovoljni plasmanom na srbijanskom tržištu."
Radiša Pajić iz beogradske komapnije PIRGO-R, takođe, vidi napredak. On za RSE kaže da je zadovoljan dosadašnjom saradnjom sa partnerima u Bosni i Hercegovini:
"Ja jesam zadovoljan. Postoji nezadovoljstvo u direktnim odnosima, ali je to nešto što proizilazi iz ekonomske moći ili nekih drugih situacija koje su uslovile takav odnos, kašnjenje u plaćanju i slično, ali to nije strašno."