Bivši predsednik RS Radovan Karadžić odbio je pred Haškim tribunalom da se izjasni o novoj optužnici za zločine i genocid u BiH, još jednom se pozivajući na sporazum o imunitetu koji je navodno postigao sa Ričardom Holburkom. Sudija je, u skladu sa pravilima, u spis uveo da se Karadžić ne oseća krivim ni po jednoj od 11 tačaka optužnice.
Kao i prilikom prvog pojavljivanja pred Haškim tribunalom, Radovan Karadžić odbio je da odgovori na pitanje sudije Ijana Bonomija da li se oseća krivim po tačkama izmenjene i dopunjene optužnice koja ga tereti za genocid u BiH:
“Ja se uopše neću izjasniti iz razloga koje sam već naveo: ovaj sud nema pravo da mi sudi.”
Karadžić je i ovog puta pokušao da osporava optužnicu na osnovu navodnog sporazuma koji je postigao sa tadašnjim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom:
Karadžić: “Neka mi bude dopušteno da citiram jednog srpskog pesnika - moj slučaj postaje slučaj celoga sveta. Ja dakle ovde branim jedan princip da se ratovi ne mogu završavati i mirovi sklapati na prevaran način, i da se ne može igrati sa celim regionima, pa i sa celim svetom na taj način da se nešto utvrdi, dogovori, postigne…”
Sudija Bonomi: “Gospodine Karadžić…isključio sam vas.”
Bivši predsednik Republike Srpske i ranije je pred sudom više puta tvrdio da mu je Holbruk 1996. godine, u ime SAD i Saveta bezbednosti UN, garantovao imunitet od Tribunala, ako se povuče iz politike i javnog života. Navodeći da će o tome imati prilike da govori tokom sudjenja, predsedavajući je saopštio da se Karadžić ne oseća krivim po svih 11 tačaka optužnice:
“Daću uputstvo sekretaru da suđenje otpočne odgovarajućim datumom.”
Za razliku od prošlog leta i prvog izjašnjavanja, Karadžić je trebalo da se izjasni o optužnici u kojoj je tačka za genocid u BiH razdvojena na dva perioda. Prvi deo odnosi se na 1992. godinu, u kojoj su, kako navodi tužilaštvo, zločini koji su počinjeni imali elemente genocida, i to u 10 opština BiH. Drugi deo se odnosi na period od jula do novembra 1995. godine, u kojoj je centralni događaj ubistvo više od sedam hiljada Bošnjaka u Srebrenici. I u ovoj izmenjenoj optužnici koju je tužilaštvo predalo u septembru poršle godine, Karadžić se tereti da je bio deo udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa većih delova teritorije BiH. U tom poduhvatu, prema tužilaštvu, učestvovali su i drugi haški optuženici, kao što su pored ostalih Biljana Plavšić, Momčilo Krajišnik, ali i Slobodan Milošević, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.
To što su se u novoj optužnici, pored nekadašnjeg državnog vrha, našli i čelnici MUP-a, te srpskih paravojnih snaga, za direktorku Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić logično je i očekivano:
“To su svi oni bez kojih rat u Bosni i Hercegovini, zasnovan na teškim i užasnim ratnim zločinima, ne bi postojao. Međutim, to nema nekog uticaja na političku javnost, na vlast u Srbiji zato što je ovde zavladalo insistiranje na zaboravu prošlosti i na okretanju budućnosti. Sa takvim stavom, sve što se odnosi na prošlost, uključujući zločine i odgovornost nema političku pažnju.”
Odnos vlasti u Beogradu prema sudjenjima za ratne zločine mora biti promenjen, naglašava Nataša Kandić, i navodi da bez rasvetljavanja uloge nekadašnjeg državnog vrha Srbije u proteklim ratovima, zemlja ne može ići napred:
“Karadžiću će se suditi, sudi se Perišiću, sudiće se Jovici Stanišiću. Htela to politička elita i javnost u Srbiji ili ne, brojni dokazi biće utvrđeni i pokazivaće ne samo odgovornost na pojedinačnom nivou, nego će itekako rasvetljavati i pokazivati nivo institucionalne, državne odgovornosti za zločine u Bosni i Hercegovini.”
Tužilaštvo Haškog tribunla do kraja marta treba da podnese interni predlog načina na koji će izvoditi dokaze u postupku protiv Radovana Karadžića, a predsedavajući sudija Ijan Bonomi zahteva da sudjenje počne što pre.