Svi članovi Republičke izborne komisije koje je predložila Demokratska stranka podneli su ostavke na tu funkciju. Odluke o ostavkama donete su nakon polemike u javnosti o opravdanosti visine primanja članova Republičke izborne komisije, koja su u protekloj godini iznosila više od 77 miliona dinara.
Pored polemike o milionskim ciframa koje su uzeli članovi Republičke izborne komisije, u javnosti se, takođe, postavlja i pitanje da li su pojedini članovi u sukobu interesa, budući da obavljaju druge visoke funkcije u državnoj administraciji, kao što je slučaj sa Sonjom Brkić, koja je istovremeno bila i sudija Vrhovnog suda, i Snežanom Malović, ministarkom pravde u Vladi Srbije.
Kako je izjavila portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan, ostavke njenih članova nisu date po nalogu stranke, već su to učinili sami članovi izražavajući tako...:
"Moralni stav prema svim događajima u Republičkoj izbornoj komisiji i neodgovornom trošenju novca, čega smo bili svedoci prethodnih dana. Nije stranka nikome ništa naložila, kao i u svim drugim institucijama, a najpre u Republičkoj izbornoj komisiji, imamo vrlo moralne i odgovorne predstavnike – sami su se odlučili na taj čin. Oni ni na koji način nisu učestvovali u kreiranju tih procedura i regulativa kojima je to omogućeno, ali su osećali moralnu odgovornost i podneli ostavke, uvereni da time pokazuju svoj lični stav, ali i stav stranke, prema svakoj zloupotrebi institucija."
Što se tiče predloženog člana i zamenika člana ispred Socijalističke partije Srbije, oni nisu u sukobu interesa i nemaju razloga da podnesu ostavke.
"To se ne može oivičiti stranačkom pripadnošću, isključivo se mora poštovati zakon. Dakle, ukoliko postoji sukob interesa, oni koji spoznaju tu činjenicu takav jedan čin bi i trebalo da urade. Što se tiče predloženog člana i zamenika člana ispred Socijalističke partije Srbije, oni nisu u sukobu interesa i nemaju razloga da podnesu ostavke."
Čelnu poziciju na listi primanja u Republičkoj izbornoj komisiji drži Dejan Đurđević iz Srpske napredne stranke, čiji je lider Tomislav Nikolić, upravo, podelio novinarima izveštaj o primanjima:
"Što se tiče onih koji su sada u Srpskoj naprednoj stranci, mislim da vrlo dobro znaju kakav je greh članova Republičke izborne komisije."
Nikolić kaže da su članovi Republičke izborne komisije "potpuno podivljali", jer su sebi dodeljivali mesečna primanja od 200.000 dinara:
Apetiti su im bili toliko veliki da nisu shvatili da je dva mliona godišnje ogroman iznos za rad u Republičkoj izbornoj komisiji
Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović smatra da su velike sume novca isplaćene u Republičkoj izbornoj komisiji posledica odsustva jasnog sistema i zapostavljene države:
"Kolike su plate članova Upravnog odbora Radio-televizije Srbije koji se nikada nisu pojavili u javnosti i koji nijednu reč nisu rekli, na primer, o ovom sporu Skupštine Srbije i same Radio-televizije Srbije, a bili su dužni da predstavljaju Radio-televiziju Srbije kao javni servis, a ne direktor ili glavni urednik. Mislim da se ta pitanja ne mogu rešiti tako što će se iz fijoka izvlačiti skandali, koji su sami po sebi nesporni, nego se taj problem Republičke izborne komisije, kao i svih drugih institucija, može rešiti jedino sistemskom i sveobuhvatnom reformom naše zemlje."
Kako milionske zarade članova Republičke izborne komisije komentariše Marko Blagojević, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju:
"Sume o kojima se govori zaista jesu spektakularno velike, one su toliko velike da su nam potpuno zamaglile vid. Problem nije u količini para koja je uzeta, to je samo posledica onoga što zapravo jeste problem, problem je sistem koji postoji."
Blagojević kaže da je odluka članova Demokratske stranke, da podnesu ostavke u Republičkoj izbornoj komisiji, ispravna, ali napominje da oni nisu prekršili zakon. On smatra da je najbitnije promeniti sistem koji je dopustio takvo ponašanje, odnosno da je potrebno uvesti profesionalizaciju Republičke izborne komisije, što je predviđeno, već pripremljenim, predlogom zakona:
"To telo, koje bi se zvalo Državna izborna komisija, u potpunosti bi se profesionalizovalo. Dakle, to više ne bi bili ljudi koje bi na ta mesta postavljale partije već bi to bili ljudi profesionalci i stručnjaci, ljudi koji bi se profesionalno bavili problemom izbora, koji bi imali istoriju bavljenja problemom izbora i koji nisu, niti su bili, u vezi sa bilo kojom političkom partijom, govorim o bliskim vezama i visokim partijskim funkcionerima. Dakle, od donošenja novog zakona to više ne bi trebalo da bude slučaj, niti će biti slučaj, ukoliko taj zakon prođe, u šta polažem velike nade."