Memorandumom o saradnji, obe strane, obavezuju se na saradnju u procesima donošenja zakonskih i strateških dokumenata, na razmenu informacija u odnosu na diskriminatorske prakse i sve oblike kršenja ljudskih prava.
Ministar Svetozar Čiplić rekao je za RSE da je ovo važan dokument koji će unaprediti polje zaštite ljudskih prava:
"Ovo je bilo, da tako kažem, nešto malo formalno, nešto simbolički, ali je zapravo suština bila u tome da pokažemo da se na jednom mestu mogu naći državni organi i nevladine organizacije, da pokažemo da delimo zajedničke vrednosti, pre svega toleranciju i saradnju između onih koji su do pre desetak godina bili na suprotnim stranama. Najbitnija je suština, da od ovog trenutka možemo da pravimo konkretne projekte, da imamo konkretnu saradnju koja će dovesti do cilja, a to je unapređenje ove oblasti."
Vojin Dimitijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za RSE da potpisivanje Memoranduma o saradnji, na simboličkom nivou, ima veliki značaj:
"Postoji dobra volja i s obzirom na ono što se dešavalo kod nas, smatram da je to vrlo važno. Jer, ako pogledate naše medije, verovatno 80 odsto medija još uvek je sklono da širi predrasude o nevladinim organizacijama, da su agenti i plaćenici iz inostranstva. Ovakvi simbolički gestovi Vlade još uvek ne mogu mnogo da promene, ali pokazuju neko raspoloženje za promene."
Napredak u saradnji sa državnim organima u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava, pored srbijanskih, primećuju i međunarodne oraganizacije. Šef Misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad rekao je da se nada da će Memorandum učvrstiti saradnju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i nevladinih organizacija, što će - kako kaže - biti važno za čitav region:
"Uključivanje zaštite ljudskih prava u regionalna dokumenta predstavlja kamen temeljac saradnje i razvoja u ovoj regiji."
Sa druge strane, nevladine organizacije ističu da je od 2000. godine učinjen napredak u zaštiti i promociji ljudskih prava, ali da zvaničnici moraju da urade još puno toga kako bi se stanje ljudskih prava ocenilo kao dobro. Neke od tih organizacija istakle su da su prava Roma, osoba sa invaliditetom, dece, mladih i žena još uvek ugrožena.
Mnoge pojave i važna pitanje i dalje opterećuju razvoj ljudskih prava i celokupnog srbijanskog društva, istakao je Miodrag Shresta, izvršni direktor nevladine organizacije Grupa 484:
"Srbija se još uvek nije suočila sa prošlošću. Sve dok je suočavanje sa prošlošću prepušteno organizacijama civilnog društva, lideri nevladinih organizacija biće izloženi pritiscima - državne institucije moraju da povedu snažnu borbu u pravcu suočavanja sa prošlošću."
Boris Milićević, izvršni direktor Gej-Strejt Alijanse, kaže za RSE da je zadovoljan dobrom voljom i prvim korakom koji je načinilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ali da postoji čitav niz problema koji ostaju van domašaja ne samo nevladinih organizacija nego i samog ministarstva:
"Problem i nevladinih organizacija i samog ministarstva jeste taj što ostala ministarstva u Vladi Republike Srbije, i ostali državni organi, ne pokazuju preteranu volju da unaprede stanje ljudskih prava u Srbiji. Tu su najveći problem sudski sistem i Ministarstvo pravde, na različitim nivoima, i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Takođe, problem su i mediji, ne zato što su otvoreni ili zatvoreni, pre svega zato što dozvoljavaju govor mržnje i često izveštavaju koristeći stereotipe, ali i govor mržnje."
Neki od najistaknutijih branilaca i braniteljki ljudskih prava često su u Srbiji izloženi različitim napadima. Može li Memorandum o saradnji da pomogne u zaštiti upravo tih ljudi. Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija kaže za RSE da je to moguće:
"Ovaj sporazum o saradnji može, u tom smislu, nešto da doprinese. Može da doprinese, pre svega, podizanjem svesti među samim državnim organima o tome da nevladine organizacije deluju u javnom interesu i da je, takođe, javni interes zaštiti one koji se bave ljudskim pravima."
I dok jedni tvrde da je Memorandum o saradnji, zapravo, stupanje u partnerstvo sa državom, neke nevladine organizacije to nisu doživele na taj način. Staša Zajović iz Žena u crnom kaže da RSE da ta nevladina organizacija nikakvim potpisivanjima Memoranduma nema nameru da otupi svoju oštricu prema vlastima u Srbiji:
"To nije partnerstvo zato što partnerstvo nije ono za šta se zalažemo, jer je to sinonim, u ovim našim uslovima, za poslušnost i subordinaciju. Ovo je jedan odgovoran čin i u svakom trenutku možemo da raskinemo ugovor, što je veoma bitno. Ovo obavezuje Ministarstvo da ide u pravcu poštovanja braniteljki ljudskih prava i međunarodnih konvencija koje nas štite. Mi nemamo nijednu drugu instancu već samo međunarodne institucije, kojima se stalno obraćamo jer smatramo da sadašnje institucije u Srbiji ne ispunjavaju minimum svoje odgovornosti."