Predsjednik Vlade RS Milorad Dodik smatra da su 64 nadležnosti „otete“ tom entitetu, a da su svega tri - vojska, indirektno oporezivanje i ombudsmeni - zakonski prenesene na državu. Opozicija u RS tvrdi da je priča o vraćanju nadležnosti tek politička demagogija.
Tokom dogovora lidera SNSD-a Milorada Dodika, SDA Sulejmana Tihića i HDZ-a BiH Dragana Čovića o predstojećim ustavnim promjenama u više navrata spomenuto je revidiranje nadležnosti države Bosne i Hercegovine. Milorad Dodik je u svojim javnim istupima nekoliko puta naglasio da će predmet razgovora političkih lidera biti i vraćanje nadležnosti koje su svojevremeno s entiteta prebačene na državu. On, međutim, nije precizirao o kojim nadležnostima je riječ:
„Naravno, mi nismo za to da se neke od njiih, kao što je vojska, revidiraju ili da se to mijenja, ali neke koje su se pokazale potpuno neefikasnim, koje su rezultat jedne panične potrebe da se sve istrgne iz entiteta i prenese na nivo BiH, danas te neefikasne institucije moraju da budu razmotrene i eventualno neki obim da ostanu na nivou BiH. Pitanja koja se tiču unutrašnjih odnosa u BiH mogu da ostanu i treba da budu na nivou entiteta.“
Veći dio političke javnosti BiH ne smatra da je priča o vraćanju nadležnosti na nivou entiteta realna - kako tehnički, tako i politički. Potpredsjednik SDA Šefik Džaferović podsjeća da nedležnosti s entiteta na državu nisu slučajno prenesene, već s ciljem da BiH postane što prije funkcionalna. Na putu ka EU biće potrebe da se i druge nadležnosti prenesu na državu, ističe Džaferović:
„Mi možemo govoriti o daljnjem prenosu nadležnosti s entiteta i drugih nivoa vlasti na državu BiH, a nikako ne možemo govoriti o vraćanju nadležnosti. Na osnovu tih prenesenih nadležnosti formirane su institucije BiH koje rade svoj posao. I mislim da, kada se čuje od nekih političara zahtjev da se već prenesene nadležnosti, kako se to kaže, vrate sa države na entitete, mislim da se radi o nekoj vrsti politiziranja, u šta ja, naravno, ne bih ulazio.“
Predsjednik novoosnovane Demokratske partije Dragan Čavić slaže se s idejom da treba preispitati nadležnosti države koje se nisu pokazale efikasnim u praksi, ali uz opšti konsenzus. Istovremeno, Čavić ističe da svaka priča koja ide na to da se BiH kao država potpuno obezvlasti - problematična je sa stanovišta Dejtonskog sporazuma i budućih evropskih integracija:
„Zamišljati da je vraćanje svih nadležnosti koje su s entiteta prenesene na BiH moguće, to je po meni utopijska ideja, utopijska priča koja nema nikakve šanse za realizaciju. Ja lično mislim da je najveći dio te priče ustvari podizanje tenzija kod ljudi i građana stvaranjem lažne nade da je prije svega potrebno, pa onda korisno, a i moguće, na kraju-krajeva, vratiti neke od nadležnosti sa nivoa države na entitete.“
Velimir Jukić, iz HDZ-a BiH, kaže da u toj stranci zagovoraju takav pristup koji bi u razgovorima o ustavnim promjenama definisao šta je od nadležnosti potrebno državi, a šta njenim jedinicama:
„Ja smatram, ako želimo iskreno pristupiti ustavnim reformama, da onda treba pitanje nadležnosti između države i entiteta, ili evo sada teritorijalnih jedinica, stvarno razmotriti vrlo odgovorno uvažavajući sve razloge za jedno i drugo, odnosno za veće i manje ovlasti itd., i treba ih definirati na način da one osiguraju funkcionalnu državu, decentriliziranu, ali isto tako i teritorijalnih jedinica koje su u sastavu te države.“
Teoretski je moguće da dođe do prenosa nadležnosti, ali se to mora provesti u uobičajenoj parlamentarnoj proceduri, pri čemu je to realno nemoguće izvesti - tvrdi profesor ustavnog prava Kasim Trnka:
„Ako je svojevremeno izvršen prenos nadležnosti s entiteta na državu BiH, to je učinjeno donošenjem zakona u Parlamentarnoj skupštini, ili je to bio nametnut zakon od strane visokog predstavnika, a kasnije Parlament usvojio takav zakon. Ako bi se sada željelo da se neke nadaležnosti vrate sa države na entitete, trebalo bi ponovo u parlamentarnoj proceduri donijeti po zakonodavnom postupku zakon o prestanku važenja toga zakona koji je bio prenesen, recimo o Državnoj i graničnoj službi ili Dražvnoj graničnoj policiji. To znači, drugim riječima, da sada ponovo treba entitetska saglasnost i saglasnost tri konstitutivna naroda u Parlamentarnoj skupštini BiH, a to očigledno ne bi bilo moguće u postojećim odnosima političkih snaga.“
A kada je riječ o vraćanju nadležnosti, u Kancelariji visokog predstavnika za BiH su nedvosmisleni. Portparol OHR-a Ljiljana Radetić:
„Kada je u pitanju povlačenje nadležnosti koje su prenesene na državni nivo, stav Savjeta za implementaciju mira je veoma jasan: entiteti se ne mogu unilateralno povući iz ranije dogovorene reforme.“
Treba podsjetiti da u izvorne nadležnosti BiH spadaju odbrana, bezbjednost, Sud i Tužilaštvo BiH, te ostale nadležnosti utvrđene zakonom.