Vladin paket mera za ublažavanje efekata ekonomske krize, vredan 122 milijarde dinara podrazumeva subvencije države za kamate koje će banke naplaćivati za kreditiranje izvoza i proizvodnje kojom se zamenjuje uvoz, čime bi se, kako je objasnio premijer Mirko Cvetković, podstakao rast proizvodnje i izvoza kroz povećanje likvidnosti privrede i kupovne moći stanovništva. Cvetković naglašava da se ova sredstva ne obezbeđuju iz budžeta:
"Tako da određene kritike tipa "ako imate toliko sredstava zašto ih niste upotrebili na drugi način" ne stoje. Ovde se radi o podsticajnim sredstvima koje Vlada daje u smislu da one budu katalizator sredstava koje se inače nalaze u bankarskom sektoru."
Najveći deo kreditnih sredstava, oko 40 milijardi dinara, predviđeno je za povećanje likvidnosti privrede preko poslovnih banaka, za koje će država subvencionisati kamatne stope i, kako veruje premijer, učiniti ih atraktivnim za domaću privredu:
"Sedamnaest milijardi dinara kreditnih sredstava za investicije u privredi, za koje će država obezbediti garancije preko garantnog fonda i uz participaciju Fonda za razvoj. Treće, 20 milijardi dinara subvencionisanih potrošačkih kredita građanima za kupovinu trajnih i potrošnih dobara domaće proizvodnje. Konačno, četvrta jeste 45 milijardi dinara kreditnih linija od međunarodnih finansijskih institucija."
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da će krediti biti odobravani preko najvećih banaka i to preko onih koje imaju rastuću kreditnu aktivnost, dok one koje beleže pad neće moći da učestvuju.
Upitan da li postoji opasnost da bankama u Srbiji čiji su vlasnici iz inostranstva, bude obustavljen priliv sredstava iz matičnih banaka, Dinkić je rekao da je za sada jedino guverner Grčke centralne banke to preporučio:
"Ako grčke banke ne budu plasirale sredstva, same sebe će diskvalifikovati sa ovog tržišta iz prostog razloga što će im se klijenti seliti u druge banke. Očekujem jedan oštar odgovor grčkih banaka njihovom guverneru tim povodom jer grčke banke, kao i sve druge, ovde ostvaruju profit. Potpuno je sigurno da, ako budu smanjivale kreditnu aktivnost, one će moći da se kvalifikuju za ove povoljne kredite. Sigurno je da će klijenti uzimati kredite sa 5.5 odsto kamate, a ne sa kamatom od 11-12 odsto."
Ministar Dinkić smatra da Srbija adekvatno reaguje na krizu, i da bi njen model mogao da bude privlačan i za druge zemlje:
"Srbija je ovim danom postala jedna od prvih zemalja koja, faktički, donela program mera koji će biti operativan - druge zemlje su ostale na najavama. Zato verujem da će ovaj program biti prepisivan od strane drugih zemalja u regionu."
Optimizam Vlade, međutim, ne deli dobar deo stručne javnosti u koji spada i analitičar Miroslav Prokopijević:
"Ova poslednja najava, da će Vlada intervenisati sa preko 1.2 miliona evra, po meni je krajnje pogrešna jer se ona svodi na to da se pare uzimaju od onih koji umeju da rade i daju nekima koji nemaju prolaz na tržištu. Drugi veliki nedostatak jeste to što jedna siromašna zemlja poput Srbije subvencioniše kupce u razvijenom svetu, što je potpuna besmislica i čisto bacanje para za koje se i ne zna kako će se naći jer Srbija ima obavezu prema Međunarodnom monetarnom fondu da poštuje određene cifre - uopšte se ne zna kako će se naći ova sredstva. Svejedno, kada bi ona i postojala negde na gomili, takvo korišćenje sredstava je apsolutna besmislica sa ekonomskog stanovišta i ono naravno neće dati nikakve rezultate."
Proritete i sektore privrede koji će se finansirati iz ovog programa odrediće Vlada, a Narodna banka Srbije će odrediti kriterijume za izbor poslovnih banaka koje će odobravati ova sredstva i birati klijente, što kod Miroslava Prokopijevića budi dodatnu sumnju:
"Ono što će izaći kao rezultat jeste povećana korupcija, jer će oni koji budu bliski vlasti biti oni koji će dobijati sredstva."
U kontekstu postojećih dilema tipa da li su mere Vlade zakasnele i u kojoj meri one mogu da pomognu srpskoj privredi, visoki funkcioner Liberalno-demokratske partije Vesna Pešić konstatuje da Srbija i nije u poziciji da pravovremeno reaguje, jer troši nezarađeno, odnosno tuđu akumulaciju:
"Ne znam šta smo mi to pravovremeno mogli da uradimo zato što taj zjap, da ga tako nazovem, u našoj ekonomiji da trošimo nezarađeno potiče još od Titove ekonomije - sada je ista situacija. Problem sa našom ekonomijom i našom ekonomskom politikom je u tome što kad je tamo odvrnuta slavina, kada razvijenim dobro ide i kada se od njih mogu dobiti povoljni krediti i donacije, kada dolaze investicije, mi ne štedimo da bismo imali za crne dane kada se zavrne slavina nego trošimo kao ludi i potrošimo sve, kao na svadbi, kao cvrčak i mrav."