Stručnjaci za ekonomska pitanja upozoravaju da Vlada Kosova treba razmisliti da li da recipročno uvede embargo na uvoz roba iz Srbije i BiH. Mora se imati u vidu, napominju, da je za podršku EULEX-a u nameri da se izvrši blokada uvoza roba iz Srbije i BiH potrebna podrška zemalja Evropske unije, što se teško može ostvariti.
Univerzitetski profesor Muhamed Sadiku ocenjuje da je Kosovo međunarodni projekat i da se sve mere moraju preduzeti u koordinaciji sa međunarodnim misijama koje deluju na Kosovu.
"Kosovo je i sada međunarodni projekat i zato svi potezi Kosova treba da se koordinišu sa međunarodnom zajednicom, jer ćemo samo na taj način imati kompletnu analizu šta se dobija ili gubi u eventualnom preduzimanju mera zabrane uvoza roba iz Srbije i BiH“, kaže profesor Sadiku.
Suština trgovinskih odnosa u okviru sporazuma CEFTA je slobodna trgovina, slobodno kretanje kapitala, roba i ljudi. Prema profesoru Sadikua Kosovo u novonastaloj situaciji od proglašavanja nezavisnosti ima institucionalne kapacitete da preduzme protiv mere. Međutim, on ocenjuje da je embargo poslednje rešenje i da njemu treba da prethode razgovori i diplomatsko rešenje spora. Embargo dolazi u obzir jedino ako ne bude uspeha u pregovorima, kaže profesor Sadiku.
„Ovo što su uradile Srbija i Bosna i Hercegovina je politički motivisano, zato mislim da promena ovih odluka od izuzetnog značaja za region ali i za Srbiju“, rekao je profesor Sadiku.
Direktor Instituta za napredne studije Shpend Ahmeti kaže da ukoliko se ima u vidu kako je reagovala Vlada Kosova u poslednjih devet meseci, onda se, kako kaže teško može doneti odluka o embargu bez koordinacije sa različitim međunarodnim misijama. On ocenjuje da je glavni razlog što nije doneta odlulka o blokadi proizvoda iz ovih zemalja mešanje ovlašćenja sa UNMIK-om, EULEX-om i Međunarodnom civilnom kancelarijom.
„Vlada Kosova je smatrala da će moći da koordiniše delovanje sa EULEX-om po ovom pitanju, međutim mi znamo da svaka odluka koju donese EULEX treba da se koordiniše sa 27 zemalja Evropske unije, što je teško postići i obezbediti da Kosovo blokira proizvode iz Srbije i BiH“, kaže Ahmeti.
On preporučuje institucijama Kosova da izvrše blokadu uvoza robe iz Srbije i BiH, čime bi se obezbedilo da pritisak na CEFTU vrše ove zemlje, što prema njemu može doneti bržu reakciju CEFTE na planu rešenja ovog problema.
I stručnjak za ekonomska pitanja Ibrahim Rexhepi smatra da institucije Kosova nemaju širok manevarski prostor. On ocenjuje da institucije Kosova treba da započnu proceduru koja je trebalo da bude završena pre skoro godinu dana.
„Sve članice CEFTE je trebalo da budu informisane da je Kosovo država i da je predstavljena od strane njenih institucija, što nije urađeno od februara prošle godine.“
Iako smatra da su potrebne rigoroznije mere kao odgovor na mere preduzete od strane Srbije, Rexhepi ocenjuje da je to radikalna mera koja se teško može kontrolisati u celosti, imajući u vidu strukturu stanovništva koje živi u graničnim zonama sa Srbijom.
Vlade Srbije i Bosne i Hercegovine od 3. decembra prošle godine su zabranile izvoz i tranzit robe sa Kosova zbog toga što u pratećim dokumentima za izvoz umesto pečata UNMIK carine, kako je bilo ranije, sada stoji Carine Kosova.
"Kosovo je i sada međunarodni projekat i zato svi potezi Kosova treba da se koordinišu sa međunarodnom zajednicom, jer ćemo samo na taj način imati kompletnu analizu šta se dobija ili gubi u eventualnom preduzimanju mera zabrane uvoza roba iz Srbije i BiH“, kaže profesor Sadiku.
Suština trgovinskih odnosa u okviru sporazuma CEFTA je slobodna trgovina, slobodno kretanje kapitala, roba i ljudi. Prema profesoru Sadikua Kosovo u novonastaloj situaciji od proglašavanja nezavisnosti ima institucionalne kapacitete da preduzme protiv mere. Međutim, on ocenjuje da je embargo poslednje rešenje i da njemu treba da prethode razgovori i diplomatsko rešenje spora. Embargo dolazi u obzir jedino ako ne bude uspeha u pregovorima, kaže profesor Sadiku.
„Ovo što su uradile Srbija i Bosna i Hercegovina je politički motivisano, zato mislim da promena ovih odluka od izuzetnog značaja za region ali i za Srbiju“, rekao je profesor Sadiku.
Direktor Instituta za napredne studije Shpend Ahmeti kaže da ukoliko se ima u vidu kako je reagovala Vlada Kosova u poslednjih devet meseci, onda se, kako kaže teško može doneti odluka o embargu bez koordinacije sa različitim međunarodnim misijama. On ocenjuje da je glavni razlog što nije doneta odlulka o blokadi proizvoda iz ovih zemalja mešanje ovlašćenja sa UNMIK-om, EULEX-om i Međunarodnom civilnom kancelarijom.
„Vlada Kosova je smatrala da će moći da koordiniše delovanje sa EULEX-om po ovom pitanju, međutim mi znamo da svaka odluka koju donese EULEX treba da se koordiniše sa 27 zemalja Evropske unije, što je teško postići i obezbediti da Kosovo blokira proizvode iz Srbije i BiH“, kaže Ahmeti.
On preporučuje institucijama Kosova da izvrše blokadu uvoza robe iz Srbije i BiH, čime bi se obezbedilo da pritisak na CEFTU vrše ove zemlje, što prema njemu može doneti bržu reakciju CEFTE na planu rešenja ovog problema.
I stručnjak za ekonomska pitanja Ibrahim Rexhepi smatra da institucije Kosova nemaju širok manevarski prostor. On ocenjuje da institucije Kosova treba da započnu proceduru koja je trebalo da bude završena pre skoro godinu dana.
„Sve članice CEFTE je trebalo da budu informisane da je Kosovo država i da je predstavljena od strane njenih institucija, što nije urađeno od februara prošle godine.“
Iako smatra da su potrebne rigoroznije mere kao odgovor na mere preduzete od strane Srbije, Rexhepi ocenjuje da je to radikalna mera koja se teško može kontrolisati u celosti, imajući u vidu strukturu stanovništva koje živi u graničnim zonama sa Srbijom.
Vlade Srbije i Bosne i Hercegovine od 3. decembra prošle godine su zabranile izvoz i tranzit robe sa Kosova zbog toga što u pratećim dokumentima za izvoz umesto pečata UNMIK carine, kako je bilo ranije, sada stoji Carine Kosova.