U isto vreme Okružni sud u Beogradu produžio je za još dva meseca pritvor devetorici članova nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova. Portparolka Okružnog suda Ivana Ramić rekla je agenciji Beta da je krivično vanpretresno veće Okružnog suda produžilo pritvor osumnjičenima zbog opasnosti od uticaja na svedoke, visini zaprećene kazne za koje se oni sumnjiče i teških okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno.
Sada već treći put, okupljeni Albanci, ovoga puta, podržali su deklaraciju koju su dan pre javnosti i vlastima u Srbiji uputili albanski odbornici iz Preševa, Bujanovca i Medveđe.
Oni su od vlasti u Srbiji zatražili da se bez ikakvih uslova na slobodu puste pripadnici, kako su ih u javnosti već označili, "Gnjilanske grupe" koji su uhapšeni 26. decembra prošle godine zbog sumnje da su počinili ratne zločine.
Ova deklaracija predstavlja jednu od najoštrijih nota upućenih zvaničnom Beogradu.
Odbornici su osudili nasilje pripadnika Žandarmerije prema porodicama i uhapšenima i izjavili da je to nastavljanje prethodnih anti-albanskih politika srpske vlasti. Pored toga, zatražili su bezuslovno puštanje na slobodu uhapšenih, odnosno prekidanje postupaka od strane Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu, smatrajući taj postupak nelegitimnim i politički montiranim, zatim, rasvetljavanje svih počinjenih zločina nad civilnim albanskim stanovništvom u Preševskoj dolini u periodu od 1999. do 2001. godine i potpuno poštovanje amnestije prema pripadnicima bivše Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.
Predsednik opštine Preševo Nadir Sadiku kaže, za RSE, da uprkos teškim optužbama koje se stavljaju na teret devetorici uhapšenih Albanaca, ne treba da čudi zahtev Albanaca sa juga Srbije da budu pušteni na slobodu. Sadiku navodi i razloge za to:
"Zahtevi nisu čudni jer su Albanci koji su uhapšeni živeli u opštini Preševo od 2001. godine. Za nas nije normalno da se ljudi koji su počinili ratne zločine, za koje su optuženi, posle dolaska KFOR-a, iz Gnjilana vrate da žive u opštini Preševo – da su učinili ove zločine ostali bi da žive van Preševa, na Kosovu ili negde drugde. Dakle, malo je nelogično da ljudi koji su počinili ratne zločine dođu da žive u opštinu Preševo kada se zna da su Žandarmerija i policija u rukama vlasti."
I dok u opoziciji kažu da svako ima pravo na protest, neke od vladajućih stranaka ističu da ovakve proteste ne podržavaju. Srđan Milivojević iz Demokratske stranke, za RSE ističe:
"Nemam nikakvo razumevanje za proteste bilo kojih etničkih grupa u Srbiji koje podržavaju ratne zločince i traže njihovo oslobađanje. Kao što u Beogradu osuđujem proteste onih malobrojnih građana koji su negodovali zbog hapšenja Radovana Karadžića i njegovog izručenja Haškom tribunalu, isto tako nemam razumevanja ni za one koji pokušavaju da, pod formom protesta, izvrše pritisak na Republiku Srbiju da iz pritvora pusti one Albance koji su optuženi za vrlo teška dela protiv čovečnosti protiv Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji - ne vidim razlog zašto bi Srbija popustila pod bilo čijim pritiskom. Možemo zakoračiti u Evropu i biti deo Evropske unije samo ako se suočimo sa prošlošću i ako procesuiramo sve ratne zločince, bez obzira na njihovu veru, naciju ili etničku grupu - obaveza države Srbije je da se obračuna sa ratnim zločincima."
Sa druge strane, Dragan Todorović iz Srpske radikalne stranke, za RSE, kaže:
"Svako ima pravo na izražavanje svog političkog stava, a da li je u pravu ili nije, to je drugo pitanje. Logično je i jednostavno zaključiti da je to pokušaj da se izvrši pritisak pre svega na naše državne institucije. Mislim da u pozadini svega toga postoji još jedna stvar koja je važna, a to je pokušaj onih koji su poslednjih dvadeset godina podržavali terorizam na Kosovu i Metohiji da pruže pomoć kako bi ovi koji su optuženi za ratni zločin bili pušteni pre suđenja. Može se čak desiti, kao što nam se desilo 2000. godine, da i posle pravosnažnih sudskih presuda, a pod pritiskom Amerike i Evropske unije, oni budu oslobođeni."
Da podsetimo, deset građana albanske nacionalnosti opštine Preševo uhapšeno je 26. decembra prošle godine. Srbijanska policija označila ih je kao "Gnjilansku grupu" i osumnjičila za kidnapovanje 159 srpskih civila, kao i ubistvo najmanje 51 osobe.
Analitičari naglašavaju da proteste na jugu Srbije treba posmatrati u kontestu događaja na Kosovu, posebno na njegovom severnom delu. Politički analitičar Milan Nikolić, za RSE, kaže da ne treba isključiti mogućnost ozbiljnijih nemira u pojasu Preševa, Bujanovca i Medveđe jer su Albanci sa obe strane granične linije dobro povezani:
"Ukoliko bi došlo do ozbiljne destabilizacije na severu Kosova, bio bi aktiviran i jug Srbije. To i jedna i druga strana koriste kao neku vrstu kontrateže, noseći se mišlju da će ako tamo nešto izgube ovde dobiti, ili obrnuto.”