Srbija i Dan sjećanja na genocid u Srebrenici

Masovna grobnica

Povodom prošlosedmične preporuke zemljama Evropske unije i Zapadnog Balkana da prihvate Rezoluciju Evropskog parlamenta kojom se predlaže da se 11. juli obilježava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, istraživali smo koliko je realno da takva preporuka bude prihvaćena u Srbiji?

Autor: Nebojša Grabež

Pitanje odgovrnosti i suočavanja sa zločinima koji su se dešavali u balkanskim ratovima tokom devedestih, verovatno, jasnije nego bilo koje drugo polarizuje političku scenu Srbije. U takvom kontekstu, odgovor Srbije na preporuku Evropskog parlamenta - da se 11. jul obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici,vidi i Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa:

“Ja, nažalost, se bojim da će ova preporuka zapravo biti još jedan problem u Srbiji utoliko što će se polarizovati naša javnost oko nečega oko čega apsolutno ne bi smelo da bude polarizacija.“

Uprkos sopstvenom uverenju da bi Srbija, ukoliko zaista želi da promoviše evropske vrednosti, morala da bude deo toga, pa čak da postane i jedan od najaktivnijih delova koji obeležavaju genocid u Srebrenici, Dereta je, ipak, skeptičan prema takvoj mogućnosti:

“Slaba je verovatnoća da će se to kod nas dogoditi upravo zato što će razne politčke opcije pokušati da to zloupotrebe na način koji apsolutno nije primeren za takvu jednu temu.“

Kada su pitanju stavovi političkih partija o Srebrenici, oni se najdirektnije sudaraju na relaciji LDP - Radikali. Dok u Liberalno-demokratskoj partiji podsećaju da su upravo oni bili predlagači jedne slične inicijative u Skupštini Srbije, iz redova, takođe opozicione i nekad radikalske Srpske napredne stranke stižu sasvim suprotni tonovi.

Vesna Pešić i Tomislav Nikolić:

“Mi smatramo da je dobra odluka Evropskog parlamenta da se obeležava 11. juli zato što zaista posle Drugog svetskog rata to je bio najveći ratni zločin na tlu Evrope i smatramo da je dobro da se takav jedan datum, za koji je i Međunarodni sud pravde označio da je tamo bilo genocida, obeleži.“

„Mislim da je to deo jedne sinhronizovane akcije koja bi mogla da se završi hapšenjem Ratka Mladića i da je deo plana da Republika Srpska nestane kao tvorevina nastala genocidom. Dakle, cinično, ironično zvuči saopštenje u kome se kaže da se ovim mire svi narodi na prostorima bivše Jugoslavije. Ne možete da proglasite samo jednu državu, samo jedan narod genocidnim i samo jedan narod žrtvom.“

„Kako će Srbija to da prihvati, to je drugo pitanje. Za sada u parlamentu nema nikakve reakcije, a ne verujem da će ove druge stranke to prihvatiti i da li će to i Srbija obeležavati na isti način kako je to sugerirala Evropska unija - ja ne verujem da će se to dogoditi.“

U prilog ovakvoj proceni Vesne Pešić ide argumentacija Tomislava Nikolića koju, kada je u pitanju genocid u Srebrenici, deli značajan deo političkih struktura, desno orijentisanih medija i javnosti:

“Ako vi srpsku državu osudite za genocid, podignete spomenik koji neprekidno aludira na taj zločin i pritom ostanu i slovenačka, i hrvatska i muslimanska država apsolutno amnestirane i nepomenute za zločine koje su počinile, onda je to nastavak progona srpskog naroda i potpuno je normalno što se srpski narod protiv toga buni i što nijedna srpska država u tome više ne učestvuje. Možda ako bude prinuđena, ali takva vlast ne može dugo da ostane. Ovo sa Srebrenicom prvo nije naučno utemeljeno, drugo ponovo je zasnovano na izmišljenim ciframa, odbijaju se svi dokazi i nigde nema ni nagovešataja da bi negde neko mogao da pomene žrtve drugih naroda, posebno srpskog, u svim ovim ratovima.“


Sudbina preporuke Evropskog parlamenta ipak će najviše zavisiti od stava vladajuće Demokratske stranke. U ovom trenutku nije sasvim jasno da li će se ova tema naći pred poslanicima Parlamenta.

Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS-a:

Verovatno bi moglo da se pojavi kao inicijativa, ali problem je kod nas što bi uvek imalo razne reperkusije oko toga...U Srbiji se uvek postavlja pitanje: ’A šta je sa našim žrtvama koje niko ne pominje?


„Verovatno bi moglo da se pojavi kao inicijativa, ali problem je kod nas što bi uvek imalo razne reperkusije oko toga. Lično išao je i predsednik Tadić, izvinio se, otišao je na pomen kad je bilo to obeležje i mi smo za to da se poštuje ta uspomena. Ali kako bi to prošlo kao Dan žrtava? U Srbiji se uvek postavlja pitanje: ’A šta je sa našim žrtvama koje niko ne pominje?’ U ovom trenutku ne znam da li bi to ovde bilo toliko zanimljivo da odmah to bude prihvaćeno kao neki međunarodni dan.“

Dragoljub Mićunović ipak naglašava da 11. jul - u svakom slučaju - treba obeležiti na neki način:

“Ali u svakom slučaju biće poštovana uspomena na te žrtve i u tom pogledu mi možemo, kao što smo činili i svake godine, da se o tom osvrne i štampa itd.“

Građani koje smo anketirali povodom ove inicijative sigurno nisu reprezentativno ogledalo mišljenja Srbije. Međutim, njihovi stavovi ipak ukazuju da je u pogedu razumevanja onog što se desilo u Srebrenici - doslo do značajnog pomaka:

“Ako je Nemačka mogla posle Drugog svetskog rata da slavi 9. maj kao Dan pobede, apsolutno i mi možemo da obeležavamo ovaj dan.“

„Mislim da treba uvek da bude nekog podsećanja - bilo o kakvim žrtvama da je reč.“

„Da nam bude to kao jedna opomena za sva vremena.“

„U svakom slučaju trebalo bi obeležavati. A razlog je jednostavan: zato što Srbija ima u prošlosti veliku odgovornost za sve što se dešavalo u okruženju.“

„Taj dan treba da bude dan velike opomene čitavom svetu da se Srebrenica ne ponovi više nikada i nikome i sigurno je da će to biti dan koji će trajno ostati zabeležen u novijoj istoriji.“

„Kada bi se u javnosti vodila polemika o ovom pitanju, sigurno bismo imali povoljniji rezultat“, kaže Miljenko Dereta izražavajući strepnju da bi, zbog svojih političkih obračuna i usko-partijskih interesa rasprava u Parlamentu bila iskorišćena za polemike o brojnim drugim pitanjima koja nemaju veze sa genocidom počinjenim u Srebrenici:

“Mislim da će činjenica da možda Srbija odbije da to stavi na dnevni red Parlamenta pokazati koliko su male promene kod nas se dogodile, a ukoliko stavi na dnevni red i ukoliko je povoljno reši, što ja mislim da bi bila naša obaveza, onda bi to bio jedan veoma važan znak ne samo institucijama evropskim nego i našim građanima da se nešto ozbiljno menja u našem odnosu prema prošlosti, a to znači i prema budućnosti.“

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stoiljković, ipak, očekuje skupštinsku raspravu o predlogu da 11. jul bude proglašen za Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici:

“Moje očekivanje ide ka nečemu što je na tragu ponašanja srpskog parlamenta i srpske političke elite u celini, to je da se neće ova incijativa globalno odbijati jer je postala neka vrsta „mein strima“ - nema iole ozbiljnije grupacije političke i socijalne koja će negirati zločine u Srebrenici. Prosto će biti rasprave oko toga u kojoj meri je to genocid, a u kojoj meri zločin, licitiraće se sa brojem ubijenih, ali neće biti te vrste otpora. Ono što će srpske političke elite i srbijanski parlament pokušati u ovoj priči jeste da se doda jedna formulacija koja bi govorila o svim žrtvama, ne samo onih u Srebrenici, i žrtvama koje su imali svi narodi sa prostora ex Jugoslavije koji su bili neželjeno ili željeno uvučeni u ovaj konflikt.“

ICTY: Statusna konferencija u slučaju Karadžić

Bivši vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić optužio je ove sedmice tokom statusne konferencije Tužiteljstvo Haškog suda za onemogućavanje njegove obrane jer mu, navodno, odbija pristup dokumentima o navodnom sporazumu s američkim mirovnim posrednikom Richardom Hoolbrokeom o tome da neće biti izručen. Uz to žalio se i na maltretiranje njegove obitelji od strane NATO-a.

Suđenje prati: Goran Jungvirth

Budući da se žalio na odluku iz prošle godine kojom je odbačena većina njegovih zahtjeva za inspekciju arhive Tužilaštva i objelodanjivanje svih dokumenata o navodnom sporazumu s Hoolbrokeom, Karadžiću su suci sugerirali da podnese žalbu, s čime se i on složio:

“U pogledu sporazuma sa Hoolbrokeom o imunitetu Tužilaštvo nije ispunilo sve naloge Veća. Naime, ja sam dobio obaveštenje da nemaju ništa više da mi saopšte, što bi oni kao bili dužni da mi saopšte.“

Karadžić je tijekom konferencije optužio Tužiteljstvo da mu nije objavilo transkript navodnog razgovora, vođenog 1998., između tadašnje glavne haške tužiteljice Louise Arbour i zapovjednika NATO-a Wesleya Clarka. Optuženi je ustvrdio da je Clark sugerirao da su Sjedinjene Države garantirale Karadžiću imunitet od Haškog suda:

Radovan Karadžić pred Haškim sudom


„To onda znači je opstrukcija odbrane. Taj transkript postoji. O njemu svedoči gospođa Florence Hartmann - da Tužilaštvo poseduje taj transkript. U tom transkriptu se jasno javljaju elementi koji podržavaju moje tvrdnje.“

Iako su suci na prošlim pojavljivanjima dali naslutiti da ga navodni sporazum s Hoolbrokeom ne može izuzeti od međunarodne pravdem Karadžić će se ubrzo žaliti na odluku o nedopuštanju uvida u dokumente i dokaze Tužiteljstva, kojem je inače sud i naložio da dostavi sve što ima:

“Trebalo bi da Tužilaštvo u tom pogledu bude ženerozno, da jednostavno sve što se traži obelodani, a ne da od mene traži da snajperom nekim tamo pogađam nešto što ne znam i ne vidim. Ne mogu da budem precizniji jer nemam uvid u ono šta sve imaju. Ali za ovo konkretno znam zahvaljujući gospođi Florence Hartmann.“

Optuženi tvrdi, naime, da su mu dokumenti o navodnom sporazumu s Hoalbrokeom potrebni za zahtjev za povlačenje optužnice koja ga tereti za genocid i zločine protiv čovječnosti nad nesrbima u Bosni i Hercegovini. No i bez navodnih dokumenata Karadžić je najavio da će prigovor na optužnicu, čiji je glavni fokus na zločinu u Srebrenici, podnijeti prije kraja
ovog mjeseca.

Bivši predsjednik Republike Srpske, između ostalog, žalio se i na upad NATO-a u kuću njegove porodice zbog potrage za preostala dva bjegunca. Karadžić je izjavio da se navodni posjet NATO-ovih vojnika dogodio prije mjesec i pol, prilikom kojeg su njegovu ženu pitali za mentalno zdravlje jednog od bjegunaca iako, kako je ustvrdio, on nije njezin psihijatrijski pacijent:

“To su potpuno gestapovske metode kojima se prestravljuju deca - moj jedan unuk ima rođendan 2. decembra. Nama je OHR odgovorio da on nema ništa s tim i da se obratimo nadležnim vlastima. Ne možemo da utvrdimo koje su to nadležne vlasti koje kontrolišu NATO u BiH i njegove akcije. Izgleda da nema nikakve kontrole i da NATO može tamo da radi šta hoće. I pravo da vam kažem - manja mi je briga sada što ovaj svet pod takvim voćstvom takvih saveza srlja u propast, preča mi je briga za moju porodicu kojoj je ta propast i taj ćorsokak već stigao pre nego što će stići ostalom svetu.“

Iako Sudsko vijeće nije razumjelo kakve veze ono ima s NATO-om, uputilo je optuženog da napravi podnesak u kojem će tražiti objašnjenje za pitanje tko vlada vojnom silom NATO pakta.

Iako je odlučio da se pred Haškim sudom brani sam, Karadžić je zatražio da mu se na raspolaganje daju čak veća financijska sredstva nego što bi ih dobio da ga brani određeni pravni tim:

“Ja sam lekar i što se činjenica tiče ja sve znam - i tačno, i uveren sam da će to sve biti i dobro urađeno. Međutim, s obzirom na mešanje dva procesna prava, ja moram imati veliki tim saradnika i savetnika.“

Sve veći rasplet situacije i što skoriji početak suđenja Karadžiću, na kojem će, prema najavi Tužiteljstva, uz žrtve svjedočiti i neki insajderi ratnih zločina, bit će poznatiji prilikom sljedeće statusne konferencije za mjesec dana.

ICTY: Još jedno suđenje Šešelju

Haški tribunal uskoro će objaviti datum početka suđenja Vojislavu Šešelju po novoj optužnici za nepoštovanje suda, i taj proces trebalo bi da počne u što skorije vreme, izjavila je za naš program Nerma Jelačić, portparol Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Autor: Zoran Glavonjić

Haški tribunal optužio je Vojislava Sešelja, lidera Srpske radikalne stranke, zato što je u jednoj od svojih knjiga objavio zaštićeni dokument i otkrio identitet zaštićenih svedoka u procesu koji se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine. Za nepoštovanje suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, do 100.000 evra, ili obe.

Nerma Jelačić, portparol Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, rekla je za naš program da će suđenje Šešelju za ratne zločine biti nastavljeno pred dosadašnjim sudskim većem, a da je predmet za nepoštovanje suda odvojen:

“Suđenje za nepoštovanje suda odvijaće se pred Sudskim većem dva. Javni dokument koji je objavljen ne navodi naslov knjige tako da ne bih mogla ići u detalje, ali ono što jeste napisano i potpisano od strane sudija je da će se naknadno zakazati prvo pojavljivanje pred sudom Vojislava Šešelja, kada bi se on trebao izjasniti o krivici po toj jednoj tački optužnice za nepoštovanje suda.“

Vojislav Šešelj


Vojislav Šešelj optužen je da je u knjizi namerno objavio informacije na osnovu kojih se može utvrditi identitet trojice svedoka, kojima je prethodno sudsko veće Tribunala odredilo zaštitne mere - pseudonime i skrivanje lika, uz izmenu glasa. Kako navodi sudsko veće, objavljene su profesije, imena članova porodica i drugi podaci o zaštićenim svedocima.

Zoran Krasić, član pravnog tima Vojislava Šešelja, rekao je za naš program da nema informaciju o kojoj knjizi se radi, niti o kojim svedocima, ali je ocenio da je podizanje optužnice za nepoštovanje suda pravni skandal:

"To su knjige u kojima je prikazao sve svoje podneske i svoje pravo na odbranu, tako da me prosto iznenađuje da je neko uopšte mogao na taj način da razmišlja, da lice koje je optuženo za ratne zločine može da bude u postupku, tokom pretresa, dodatno optuženo i za nepoštovanje suda. Mislim da se tako nešto do sada nije desilo. Još gora stvar je to što je na taj način pretresno veće demonstriralo nešto što smo svi ranije osuđivali. Svi oni koji pale knjige, koji imaju problema sa knjigama, koji ne žele da ih vide, znate kako su završavali."


Vojislav Šešelj nije jedini optuženi koji će odgovarati i za nepoštovanje suda. Takvih primera bilo je i ranije, pa je zabeležen slučaj Milana Simića koji je još devedesetih za nepoštovanje suda optužen zajedno sa svojim advokatom.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, izjavila je za naš radio da je podizanje optužnice za nepoštovanje suda protiv Vojislava Šešelja očekivano, i da ne stoje spekulacije da za to ne postoji pravni osnov:

Šešelj se skoro svakodnevno ponašao kao čovek koji ne poštuje sud, sem možda u poslednje vreme kada je i sam shvatio ozbiljnost optužnice, pa je nekako uozbiljio nastup pred sudom. Međutim, skoro čitava godina je protekla u tom miniranju Tužilaštva...


"Šešelj se skoro svakodnevno ponašao kao čovek koji ne poštuje sud, sem možda u poslednje vreme kada je i sam shvatio ozbiljnost optužnice, pa je nekako uozbiljio nastup pred sudom. Međutim, skoro čitava godina je protekla u tom miniranju Tužilaštva. Poznato je da je Šešelj sve vreme vršio pritisak na svedoke i da je to sudu pravilo ozbiljne smetnje zato što su to bili vrlo važni svedoci. Ovaj postupak koji je sada pokrenut je njihov odgovor na sve to jer se nije desilo jedanput nego nekoliko puta."

Vojislavu Šešelju se u Haškom tribunalu sudi za ratne zločine nad nesrbima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i za progon hrvatskog stanovništva iz dela Vojvodine od 1991.-1995. Nerma Jelačić kaže da novo suđenje za nepoštovanje suda ni u kom slučaju neće ometati ovaj proces:

"Sudije u tim sudskim većima imaju diskreciju da odluče kada će imati saslušanja u bilo kojem od ta dva predmeta, i na koji način to može uticati na raspored ovog drugog predmeta."

Na suđenju za ratne zločine Vojislav Šešelj često je tvrdio da mu se sudi za verbalni delikt, što misle i njegove partijske kolege. Zoran Krasić smatra da Tušilaštvo Haškog tribunala za 15 meseci nije uspelo da dokaze ni jednu tačku optužnice što, kako kaže, dokazuju i stalni zahtevi da se Šešelju oduzme pravo da se sam brani:

"I da se onda u tišini završi posao. Jer oni računaju, ako mu se oduzme pravo da se sam brani, Vojislav bi ponovo stupio u štrajk glađu. Onda verovatno računaju da budu malo uporniji u tom istrajavanju, pa računaju da to bude neka izlazna strategija - da njega nema, eto."

Sa druge strane, Sonja Biserko procenjuje da suđenje Šešelju ide vrlo dobro, i da ne stoje spekulacije o pravnoj neutemeljenosti:

"To je vrlo ozbiljna optužnica i ne radi se o propagandi. Do sada je sud uspeo da izvede mnoge dokaze koji su vrlo relevantni, tako da me čudi da se povremeno javljaju priče koje na svaki način hoće da naškode, dezavuišu i minimiziraju značaj te optužnice."


Tužilaštvo na suđenju za ratne zločine protiv Vojislava Šešelja izvodi postupke do kraja februara, zatim sledi pauza od šest meseci, nakon čega će reč imati odbrana optuženog.

SUD BiH: Suđenje Miloradu Trbiću

Pred Sudom BiH privodi se kraju dokazni postupak u procesu protiv Milorada Trbića, pripadnika Vojske RS, optuženog za genocid u Srebrenici. Tužiteljstvo od Suda traži izvođenje dodatnih šest svjedoka kako bi bolje potkrijepilo navode iz optužnice.

Suđenje prati: Dženana Halimović

Dokazni postupak protiv Milorada Trbića, bivšeg pomoćnika načelnika za bezbjednost Zvorničke brigade Vojske RS, optuženom za genocid u Srebrenici jula 1995. godine, je u završnoj fazi. Među posljednjim svjedocima Tužilaštva stradanja i posljedicama genocida po bošnjačko stanovništvo u Srebrenici govorila je predsjednica udruženja Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa Munira Subašić. Podsjetila je, kaže, kako su mnoge majke nakon događaja u i oko Srebrenice umrle od tuge:

„Godine ’95. smo mi mnoge majke ubijene jer u onom momentu kad su nam otimali našu djecu u Potočarima i kad im nismo mogle pomoći našoj djeci, kad su naša djeca sa suzama u smrt, tada smo i mi umrle. Mi smo umrle, ali smo ostale da živimo kako bismo saznale za istinu, kako bismo saznale za pravdu. Mnoge su majke umrle od tuge a da nisu dočekale pravdu i istinu, da saznaju gdje su kosti njihove djece, ko je njihovu djecu odveo u smrt.“

Prema optužnici Trbić je u sklopu udruženog zločinačkog poduhvata učestvovao u pogubljanju više od 7.000 muškaraca. Trbić je na taj način nanio teške tjelesne ili duševne povrede kako muškim tako i ženskim pripadnicima bošnjačkog stanovništva Srebrenice, između ostalog odvanjam vojno sposobnih muškaraca od njihovih porodica i prisilnim premještanjem stanovništva iz njihovih domova. Populaciji koja je preživjela, navodi Subašić, poljuljan je sistem života:

„Žene u Srebernici i oko Srebrenice bile su domaćice i imale ulogu samo majke, a kad je ubijen njihov muž, to je stub porodice, onda su morale da budu i majka i otac. Bilo je to jako teško. I danas se osjeća da te majke i te žene na neki način moraju prvo otići kod ljekara, uzeti pilule da bi pile - da bi mogle normalno da žive i da postupaju.“

Tužilac je na posljednjem ročištu obavijestio sud kako je Tužilaštvo došlo do zaključka da u optužnici postoje bitni segmenti koji bi se mogli bolje potkrijepiti dokazima, te zatražio izvođenje dodatnih šest svjedoka, među kojima i dva vještaka balističara.

Novinar Balkanske istraživačke mreže Denis Džidić:

„Ovo je već drugi put da Tužilaštvo predlaže još dodatne svjedoke. Tužilaštvo je pokušalo ranije uvesti utvrđene činjenice iz presuda Haškog tribunala, što je djelomično odbijeno, ustvari odbrana se tome protivila, tako da sada Tužilaštvo pokušava da te neke utvrđene putem vještačenja i dokaza uvede.“

Izvođenju dodatnih dokaza usprotivila se Trbićeva odbrana koja je prijedlog ocijenila “neprincipijelnim i nezakonitim”. Prema Trbićevom braniocu Milanu Trbojeviću, ne postoje valjani razlozi da se svjedoci tek sada predlažu, uz konstataciju da se u tom slučaju njegov branjenik pusti iz pritvora, pa da Tužilaštvo nastavi iznositi dokaze, kaže Džidić:

„Odbrana se protivi ovome. Oni smatraju da je Tužilaštvo tokom izvođenja dokaza trebalo da izvede te dokaze, a zatim ako ne tu onda tokom replike ili u dodatnim dokazima. Advokat Milan Trbojevć je to nazvao zamajavnjem suda i ocijenio kako Sud BiH ne bi trebao dozvoliti da se ovaj proces razvuče do u nedogled - kako je on rekao.“

Prije nego što Sudsko vijeće donese odluku o ovim prijedlozima organizovano je saslušanje svjedokinje Tužilaštva BiH u Opštinskom sudu u Zvorniku zbog njenog lošeg zdravstvenog stanja.

Trbić je na suđenje u BiH prebačen iz pritvora u Scheveningenu 2007. godine, gdje je prvobitno optužen zajedno sa sedam oficira Vojske RS kojima se sudi u Hagu.

Crna Gora: Sudski epilog ratnih deportacija

Slučaj ratne deportacije izbjeglica iz BiH koje su svoje utočište pokušale naći u Crnoj Gori, a onda tragično završile u rukama vojske i policije RS, konačno će, izgleda, dobiti sudski epilog. Protiv čelnih ljudi tadašnje crnogorske policije, koja je pronalazila bosanskohercegovačke izbjeglice i predavala ih vlastima RS, ove su sedmice u Podgorici podignute prve optužnice.

Autor: Biljana Jovićević

Odjeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i ratnih zločina Vrhovnog državnog tužilaštva podiglo je optužnicu sa prijedlogom za određivanje pritvora u slučaju deportacije protiv bivših pomoćnika ministara unutrašnjih poslova za državnu i javnu bezbjednost Boška Bojovića i Milisava Markovića, načelnika sektora za poslove bezbjednosti Službe državne bezbjednosti u Herceg Novom Radoja Radunovića, kao i Duška Bakrača, operativnog radnika u Sektoru te službe. Optuženi su i rukovodilac Sektora za poslove službe državne bezbjednosti u Ulcinju Božidar Stojović, načelnik Centra bezbjednosti i Stanice milicije u Herceg Novom, Milorad Ivanović i Milorad Šljivančanin. A optužnica je podignuta i protiv načelnika Centra bezbjednosti Bar Branka Bujića i načelnika Odjeljenja bezbjednosti Ulcinj Sretena Glendže.

Okrivljenima se stavljena na teret da su tokom maja 1992. godine u Podgorici, Herceg Novom, Baru i Ulcinju, kršeći pravila međunarodnog prava, nezakonito preseljavali civilno stanovništvo - državljane Bosne i Hercegovine muslimanske i srpske nacionalnosti koji su imali status izbjeglice. Oni su to činili izvršavajući naredbu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, danas pokojnog Pavla Bulatovića, zajedničkim aktivnostima službi državne i javne bezbjednosti.

U prvoj reakciji na ovu vijest Šeki Radončić, novinar, autor knjige “Kobna sloboda”, u kojoj su sakupljena svjedočenja o deportaciji kaže:

Ovo je odluka na koju su porodice i svi mi koji smo se borili da ovaj slučaj ispliva na površinu mnogo više iščekivali nego parnični postupak gdje su porodice obeštećene. Tek ovom podizanjem optužnice crnogorska vlast zaokružuje i taj dio krivične odgovornosti...


"Ovo je odluka na koju su porodice i svi mi koji smo se borili da ovaj slučaj ispliva na površinu mnogo više iščekivali nego parnični postupak gdje su porodice obeštećene. Tek ovom podizanjem optužnice crnogorska vlast zaokružuje i taj dio krivične odgovornosti. I ja moram reći da nakon što je Crna Gora isplatila obeštećenje porodicama, da je bilo sasvim logično da Crna Gora pokrene taj postupak."

Vrhovno državo tužilaštvo je, s obzirom da je krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva teška povreda normi međunarodnog prava i da je u Krivičnom zakonu inkriminisano kao jedno od najtežih krivičnih djela, predložilo određivanje pritvora. Advokat Milorada Ivanovića, jednog od opotuženih, Branislav Lutovac osporava upravo taj dio optužnice i tvrdi da u ovom slučaju termin deportacije nije adekvatan:

“U ovom slučaju ne radi se o takvim licima već se ovdje radi o licima koji su tretirani po tada važećim propisima SFRJ o odbjeglim vojnim obveznicima, kako muslimanske tako i srpske nacionalnosti. Začuđen sam predlogom Tužilaštva za određivanjem pritvora nakon proteklih 17 godina od predmetnog događaja.“

Sa druge strane pozdravljajući, ovaj više od 15 godina očekivani čin, nakon što je u javnosti već postojalo uvjerenje da će se državni organi oglušiti o ovaj slučaj, istraživač kršenja ljudskih prava Aleksandar Zeković nada se da je Tužilaštvo valjano odredilo svoj posao:

“Pogotovo s aspekta što po ovom pitanju se ne pominje nijedno ime iz ondašnjeg establišmenta koji bi ipak, ovako da kažem, kao nekome sa strane, a vjerujem da je državno Tužilaštvo po tom pitanju moglo da ima relevantne informacije, da je izostala odgovornost lica koja su u tom periodu ipak bili dio crnogorskog političkog i policijskog establišmenta.“


Podizanje devet optužnica protiv bivših policijskih funkcionera uslijedilo je ni mjesec dana nakon što je država Crna Gora pristala na vansudsko poravnanje sa porodicama deportovanih koje su prije četiri godine započele parnične postupke. Činom pristanka Vlade da porodicama ukupno na ime odštete isplati oko 4,2 miliona eura, Crna Gora je16 godina nakon što je bosanskohercegovačke izbjeglice deportovala vojsci bosanskih Srba haškog optuženika Radovana Kardžića priznala odgovornost za taj zločin. Aleksandar Zeković:

“Ono što jeste važno je da napokon svi crnogorski državni organi, bilo da je Tužilaštvo, Sud ili izvršna vlast moraju shvatiti da ove korake rade zbog domaće javnosti, a nikako zbog procesa evropskih integracija.“


* * * * *

Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici