Broj građana koji podržavaju priključivanje Srbije Evropskoj uniji opao je za šest procenata u odnosu na istraživanje sprovedeno u maju 2008.
Kada bi u ovom trenutku bio sproveden referendum o članstvu Srbije u Uniji – 60 odsto građana glasalo bi za priključenje, 13 bi bilo protiv, dok 16 odsto ne bi glasalo.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević konstatuje da je to, ipak, visoka podrška, uprkos padu u odnosu na prethodno istraživanje:
"Podrška je u padu zato što ako se setimo maja 2008. godine, to je bio period optimizma, potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, došla je investicija iz Fijata, a čak je održan i Eurosong – bio je to trenutak evrooptimizma. Uvek kada nam se Evropa čini bliža, a samim tim i sve one koristi za koje građani percipiraju da će imati od približavanja Evropskoj uniji, onda se više njih izjašnjava za ulazak u Evropsku uniju. Kada se Evropa čini dalja, a samim tim i koristi, onda je manji broj građana koji se izjašnjava za Evropsku uniju."
Razočaranje zbog neravnopravnog odnosa
Pad podrške izražava razočaranje građana koji su mislili da će Srbija ići brže ka Evropskoj uniji. Čak 62 odsto ispitanih veruje da Evropska unija stalno postavlja nove uslove pred Srbiju, čime je stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na druge zemlje regiona. Razočaranje građana brzinom i načinom na koji teče proces evropskih integracija, Milica Delević tumači ovako:
"Ovo je odraz i razočaranja zbog neodmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma, percepcija toga da kada su učinjeni neki značajni politički koraci ono što smo očekivali od strane Evropske unije nije usledilo."
Krivicu za sporo kretanje ka članstvu, zamrzavanje trgovinskog sporazuma i dugo čekanje na bezvizni režim – građani jednako pripisuju Evropskoj uniji i domaćim institucijama:
"Ona polovina koja smatra da je to krivica Evropske unije dosta je kompaktna, ona razlog vidi u politici stalnog uslovljavanja i ucena koju Evropska unija primenjuje prema Srbiji. Ona druga polovina, koja krivicu vidi u našoj strani, daje različite razloge – nesposobnost domaćeg rukovodstva, neispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza, teško breme tranzicije, mentalitet naših ljudi i nespremnost na promene."
Oscilacije u podršci su uobičajene
Kada je reč o podršci članstvu u Uniji, u odnosu na zemlje regiona, Srbija se nalazi na trećem mestu. Na prvom mestu je Albanija sa 83 odsto podrške, druga je Makedonija sa 66 odsto, dok je na poslednjem mestu Hrvatska.
Oscilacije u podršci evroitegracijama, za profesora Fakulteta političkih nauka Zorana Stoiljkovića su uobičajene i logične:
"To je nešto što oscilira u nekih desetak procenata, između 60 i 70 odsto, već nekoliko godina. Ali to ne umanjuje značaj pada poverenja u evrointegracije i sklonosti ka Evropskoj uniji. Trebalo bi analizirati šta se to desilo u ovih šest-sedam meseci, zašto je došlo do tog konjukturnog pada. Čini se da je odgovor dosta jednostavan, nije rastao otpor prema Evropskoj uniji, odnosno udeo onih koji ne žele evropske integracije, a koji se otprilike kreće oko 15 odsto, već je porastao broj onih ljudi koji nemaju definitivno utvrđen stav."
Porast porasta broja građana koji nemaju stav o intergacijama, profesor Stoiljković tumači kao reakciju na sledeće činjenice:
"Da nema značajnijih investicija, da nema Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pratećih aranžmana, i da se pokazuje da su evropske integracije dosta problematičan i dug hod jer i u samim zemljama članicama, pogotovo onim vodećim, takozvanim starim članicama, neće biti preteranog raspoloženja prema brzom daljem širenju Evrope. To se odrazilo na stavove jednog broja ljudi, to je transfer od pristalica ka neodlučnim."