Iako je zaduženost građana Srbije u protekloj godini uvećana za skoro 30 odsto, sasvim je sigurno da će se trenutni prosek od 570 evra po stanovniku postepeno topiti. Refleksije globalne ekonomske krize i rastuće kamatne stope već su ugasile interesovanja za stambene kredite, dok značajan pad beleže i potrošački, gotovinski i ostali krediti, poput pozajmica za putovanja i knjige.
Sudeći po raspoloženju građana, malo je onih koji su raspoloženi za nove kredite:
"Ne razmišljam, ne pada mi na pamet."
"S obzirom da je evro počeo da skače i luduje, katastrofa."
"Nemam nameru da uzmem kredit, već sam u jednom do guše."
"Kako da uzmem kada su kod nas tolike kamate. Otac je uzeo kredit, ali mu je to najveća greška."
"Trebalo bi da kupim neke stvari za kuću, da se ponovim i obnovim, ali je to nemoguće."
"Nikada u životu nisam uzeo kredit. Stan, sve u njemu i kola kupio sam pre 30 godina za keš – sve za keš."
"Ništa ne ide, proizvodnja je stala, prodaja je stala, narod se plaši – posebno sada ne bih uzeo kredit."
Pored anketa stanovništva, na drastično smanjanje interesovanja građana za kredite ukazuje i odsustvo do nedavno brojnih bankarskih oglasa u pisanim i elektronskim medijima. Prema tvrdnjama predstavnika banaka, teško je reći u kom obimu se kreće ovaj pad, ali je nesporno da je on očigledan.
Nenad Lučić, menadžer razvoja proizvoda Folksbanke:
"Teško je govoriti o procentima, ali se definitivno najveći pad u procentima odnosi na potražnju za stambenim kreditima, budući da je većina građana, oni koji su planirali da se upuste u kupovinu stanova, to odložila za neki kasniji period, odnosno kada se prilike malo stabilizuju. Dakle, taj drastičan pad procenta odnosi se upravo na segment stambenih kredita."
Kako tvrdi Lučić, u Folksbanci, ipak, zapažaju blagi porast auto, keš i potrošačkih kredita:
"Radi se o dinarskim kreditima sa fiksnom kamatnom stopom. Na neki način smo nadomestili tu smanjenu potražnju za stambenim kreditima, sa kojima smo bili jedni od lidera na tržištu."
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, ipak, tvrdi da će izvori finansiranja sigurno biti skuplji nego što je to bilo u poslednjih nekoliko godina, pre svega zbog pogoršanih uslova na finansijskim međunarodnim tržištima:
"Na žalost, u poslednjem kvartalu prošle godine imali smo jedno značajno povlačenje devizne štednje, što značajno smanjuje potencijal banaka u Srbiji da odobravaju dodatne kredite. Mislim da će obim novih kredita u velikoj meri zavisiti od nove štednje, od toga u kojoj meri će naši građani biti spremni da polože dodatna sredstva po tim itekako atraktivnim kamatnim stopama. Takođe, zavisiće i od uslova koji se odigravaju na međunarodnim finansijskim tržištima, ali delimično i od mera Narodne banke Srbije. Doneli smo nekoliko mera, a spremamo i dodatne kako bismo obezbedili dovoljnu kreditnu podršku. Ali, zavisiće i od toga šta će uraditi budžet, od toga da li Vlada Srbije predviđa neka dodatna finansijska sredstva. "
Jedna od mera Vlade, u ovom trenutku, je obezbeđivanje sredstava pod povoljnim uslovima za kreditiranje privrede. Osnovni cilj sastanka ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića sa predstavnicima sedam najvećih banaka u Srbiji, bio je obaranje kamatnih stopa na kredite privredi. Razmatrana su tri konkretna modela:
"Prvi model polazi od toga da će fond za razvoj iz sopstvenih izvora kreditirati polovinu plasmana privredi, dok bi drugu polovinu kreditirale poslovne banke. Imamo, otprilike, potencijala za 20 milijardi dinara kredita pod ovim uslovima. Razmatrali smo kako da dođemo do toga da kamatna stopa novih kredita bude između pet-šesdt odsto na godišnjem nivou. Ocenili smo da je u Srbiji, u ovom trenutku, to nivo kamatne stope koji bi bio prihvatljiv za privredu."
Drugi model, po rečima Dinkića, je poseban program Vlade uz podršku Narodne banke Srbije - za smanjivanje kamatnih stopa za sredstva koja banke daju privredi iz sopstvenih izvora. I treći model su krediti koje će Vlada uzeti ove godine iz inostranstva:
"Ove godine smo planirali da se zadužimo za ukupno 480 miliona evra u inostranstvu i da taj novac preusmerimo za kreditiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Najviše novca, 250 miliona evra, povući ćemo od Evropske investicione banke, zatim od Nemačke banke za razvoj 100 miliona evra, od Evropske banke za obnovu i razvoj dodatnih 100 miliona evra, a imamo i jednu odobrenu liniju od italijanske vlade u iznosu od 30 miliona evra. Dakle, ukupno to je 480 miliona evra."