RSE: Gde ste još jedan od glavnih ljudi?
Drakulić: Van Srbije u ogromnim silosima u Konstanci, u velikom brodarstvu Austrije koje ima oko 260 brodova. Sa JRB tek pregovaramo i nadam se da ćemo to da završimo u naredna dva meseca. Pred potpisivanjem smo ugovora za privatizaciju NovKabla, jednog od najvećih proizvođača kablova na Balkanu.
RSE: Bili ste zainteresovani da kupite Bor, ali vam nisu dali. Jednom ste konkurisali i nije uspelo i drugi put ste hteli, pa ništa nije bilo od toga.
Drakulić: U prvoj privatizaciji nisu nam uopšte dali šansu da pregovaramo iz nama nepoznatih razloga. Na drugom tenderu se nismo ni pojavili jer su dosta izmenili uslove oko ekologije, tako da nismo smeli da uđemo u jednu privatizaciju gde ti odnosi nisu bili rešeni. Danas je u toku treći pokušaj prodaje Bora, na žalost u loše vreme. Pošto se sigurno niko neće prijaviti pod tim lošim uslovima za privatizaciju, mi ćemo do početka naredne nedelje da damo jedan predlog Vladi kako da se uradi ta privatizacija i pod tim uslovima bismo bili spremni da uđemo u Bor.
RSE: Zašto vam nisu dali, ko je to sprečavao?
Drakulić: Na žalost, ona prethodna vlast.
RSE: Koju ste finansirali za vreme Miloševića.
Drakulić: Tako je, na žalost, a posle toga došlo je do jednog velikog sukoba i nisu želeli nas da vide u tom regionu i da napravimo jedan uspešan kolektiv.
RSE: Da li danas imate kontakta sa Koštunicom?
Drakulić: Nemam više nikakav kontakt od momenta kada smo se razišli pre dve godine.
RSE: Da li su prsti DSS-a bili umešani u to da ne budete gradonačelnik Beograda?
Drakulić: Nisu bili. Pokušao sam da budem gradonačelnik. Na žalost u to vreme bio sam i ja dosta nepoznat na političkoj sceni, a s druge strane ni stranka nije baš najbolje stajala. Tada, na tim izborima, sam osvojio 20 posto više glasova nego stranka i mislim da je to bilo dosta uspešno. Sukob je nastao kasnije oko načina rada stranke, pomlađivanja stranke, modernizacije. Nismo se dogovorili.
RSE: Imate li sada ambicija da se bavite politikom?
Drakulić: U ovom trenutku nemam nikakve političke ambicije i želim da nastavim da se bavim poslom koji radim.
RSE: Znala sam da niste Miloševićev čovek i da nemate pristup primarnoj emisiji, a mnogi današnji biznismeni su imali taj pristup. Uzimali su kredite koje je inflacija posle jela, tako da su se bogatili na taj račun. Na koji način ste sve to stekli? Da li možda što ste bili poznati GENEX-ovac, njihov spoljnotrgovinac, koji je imao iskustvo i velike veze, koje ste posle mogli da koristite za svoj posao?
Drakulić: U vreme Miloševićevog režima nisam bio u Srbiji. Sedam godina nisam ušao u zemlju, od kraja 1993. godine do kraja 2000. godine. Mi možemo da zahvalimo tom režimu što je izrasla naša kompanija jer smo bili primorani da radimo poslove na drugim tržištima, u jednim teškim uslovima, ali sa dobrim vezama. Upravo zahvaljujući tome što smo nekada bili u GENEX-u, uspeli smo da napravimo ovo što smo danas. Imali smo tada investicije i u Kazahstanu i u Rusiji i u drugim zemljama, u Rumuniji. Nakon ovih promena, osim te velike investicije koju imamo u Rumuniji, prodali smo sve po Rusiji i Kazahstanu i te pare uglavnom plasirali u srpsku privredu.
RSE: Velika svetska kriza pogodila je čak i Microsoft koji otpušta 25.000 zaposlenih. Vidite li kraj krize?
Drakulić: U ovom trenutku niko ne vidi kraj krizi. To je nešto što se nikada do sada nije desilo na ovaj način. Dubina te krize je stravična i normalno da će pogoditi sve. Ni Microsoft ne može da bude van toga jer ako su veliki proizvodni sistemi pogođeni, samim tim biće pogođeni i svi oni koji su na neki način u službi te proizvodnje. Izlaza definitivno ima jer imamo ogromna nerazvijena tržišta koja to mogu da povuku. Amerika nije više ta koja može da izvuče tu krizu. Tu je velika šansa u Kini u kojoj mogu da se rade ogromni infrastrukturni projekti, da se potroše ogromne količine robe na unutrašnjem tržištu. Kina može da bude jedna lokomotiva, zajedno sa Indijom i drugim velikim nerazvijenim tržištima.
RSE: Kina i Indija su zemlje koje su napravile jedan veliki napredak poslednjih godina?
Drakulić: Jesu napravile veliki napredak, ali ima toga još. Znate šta znači milijarda i po ljudi u jednoj zemlji? Mislim da je to ogroman potencijal. Danas u Kini imate sigurno 90 posto siromašnog stanovništva, koje ima jedan relativno nizak standard. Oni bi morali da se okrenu sebi i unutrašnjoj potrošnji i ta unutrašnja potrošnja Kine može da digne celu ekonomiju u svetu.
RSE: A šta je po vama uzrok tako duboke krize koja se odjednom dogodila?
Drakulić: Nije došlo odjednom. Mi u kompaniji smo videli da će se to desiti u jednom trenutku jer došlo je do toga da su pojedine stvari vrednovane nerealno, od nekretnina u svetu, pa do berzanskih artikala. Cena bakra je otišla na 9.000 dolara, čelik koji se nekada prodavao za 150-200 dolara, otišao je na preko 1.000 dolara i tako dalje. Sve je bilo precenjeno. A zašto? Zato što su veliki fondovi i velike finansijske institucije, zahvaljujući toj velikoj naduvanoj vrednosti, pravili enormne profite u jednom trenutku. Kada se sve to srušilo, celi finansijski sistem je došao u ovu situaciju. Tih pet velikih investicionih američkih banaka, koje danas više i ne postoje, samo na bonuse u 2007. godini, godinu dana pre nego se sve ovo desilo, podelile su 37 milijardi dolara svojim menadžerima, istim onim koji su ih doveli do toga. Oni su ih debelo nagradili, a vidite dokle su ceo svet doveli.
RSE: Kako će se to odraziti na nas?
Drakulić: Posledice već imamo. Vidite šta se desilo sa US steel-om koji je faktički najviše pogođen jer ima takvu robu koja se danas gotovo i ne traži na tržištu, tako da je morao da ugasi proizvodnju. Isti efekat je i na metalnu industriju u Srbiji, poput alminijuma u Užicu, Sevojna. Mi se nadamo da će posledice po nas biti relativno manje. Biće smanjenja proizvodnje, ali ne toliko koliko u US steel-u. Mi nećemo zatvoriti proizvodnju. Možda ćemo ove godine dvadesetak posto manje proizvesti, ali za to smo se spremili i izdržaćemo ovu godinu.
RSE: Otpuštaćete neke ljude?
Drakulić: Mi otpuštamo ljude po redovnom postupku, što je bilo predviđeno našim aktom još od privatizacije, obzirom da smo ogromna sredstva uložili u proizvodnju, da bi smo podigli efikasnost proizvodnje, prestala je potreba za jednim određenim brojem radnika. Negde do kraja marta, broj sadašnjih radnika ćemo smanjiti za 150.
RSE: Hoće li oni dobiti neku otpremninu?
Drakulić: Normalno, svi radnici koji odlaze od nas dobijaju otpremninu koja je predviđena.
RSE: Kurs dinara raste jer su ljudima koji kupuju napolju potrebne devize i ti njihovi apetiti za devizama podižu kurs. Koliko je to tačno?
Drakulić: To je definitivno tačno. Problem je što su se naše devizne rezerve relativno dosta smanjile, jednim delom i zbog toga što je pokušan da se brani kurs.
RSE: Da li bi ste to radili da ste guverner?
Drakulić: U svakom slučaju bih to radio, samo je pitanje da li bih to radio na taj način. Ima tu i nekih drugih mehanizama kojima to može da se radi. Sada je dosta teško da se brani kurs, a da to ne košta mnogo. Nemamo dovoljno para da možemo efikasno da branimo svoj kurs. Ta nestabilnost nije dobra jer ona stvara jedno nepoverenje u srpsku privredu i ulaganje u srpsku privredu, pogotovo kada su ta ulaganja minimalna. S druge strane to je jedan zamajac koji može da dovede do porasta inflacije u narednom periodu. Sada imamo sreću jer svi energenti padaju. Nafta, koja je pre šest-sedam meseci koštala 140-150 dolara po barelu, danas košta 36-37 dolara. Biće pritisaka na kurs i u narednom periodu. Privreda traži da pokušamo da održimo taj kurs koliko-toliko stabilan.
RSE: U Njujorku je cena litre benzina između 35 i 40 centi. Kod nas je 70 i nešto. Zašto?
Drakulić: Kod nas je cena benzina iznad dolara. Tri puta je skuplja jer imamo akcize i sve one namete na to jer je to jedan od izvora kojim se puni budžet.
RSE: Neki ekonomisti hvale Vladu, ali je mnogi i kritikuju. Da li je Vlada pozvala vas, ljude koji ste u biznisu, da se konsultuje s vama šta da se radi u krizi?
Drakulić: Vlada nas je pozvala i to je jako pozitivno. Imali smo u poslednje vreme, u poslednjih mesec i po dana, tri sastanka. Jednom po pitanju upravo krize koja se dešava. Onda smo imali sastanak sa Vladom gde je bio širi krug ljudi oko izvoza i problema sa ogromnim spoljno-trgovinskim deficitom, koji je jedan od izvora glavnih problema. Pre par dana smo imali novi sastanak, opet vezan za pomoć ili saradnju Vlade i privrede, vezano za postojeću krizu, gde je bio prisutan i predsednik države. Mislim da je taj sastanak bi dosta dobar. Bio je jedan uži krug ljudi, što je možda i dobro za početak jer kada je veliki skup, teško da možete da sagledate sve probleme. Sastanak je trajao 4,5 sata. Bio je jako temeljan i izneli smo sve probleme. Sada ćemo da vidimo kako će Vlada da reaguje.
RSE: Šta vam je rekao predsednik?
Drakulić: Da će mere, koje je predvidela Vlada, biti sprovedene u što kraćem periodu, krajem januara ili početkom februara. Određena sredstva treba da budu na raspolaganju privredi. Šta se desilo? Desilo se to da je deo bankarskog sistema u Srbiji izvukao dosta para napolje i likvidnost je postala jedan od velikih problema za normalno funkcionisanje privrede, tako da će država morati da reaguje time što će upumpati jedna određena sredstva koja su na nivou oko 700 plus 700 miliona eura. Tu je i deo iz evropske investicione banke od oko 250 miliona eura i jedan deo koji će biti korišćen za kapitalne projekte, tako da to sve može da da jedan stimulans privredi.
RSE: To su uglavnom strane banke, a one su i dužne da daju jedan deo novca svojim centralama?
Drakulić: I jesu i nisu. One su mogle da nastave da finansiraju mnoge klijente, možda po malo nepovoljnijim uslovima, imajući u vidu možda povećan rizik ukupnih događanja u privredi i tako dalje, ali to nije bilo korektno. Mislim da se te pare izvlače napolje i vraćaju svojim centralama. To nije njihova funkcija. Zato su svi došli ovde, da kreditiraju ovu privredu.
RSE: Dilema kod građana koji imaju nešto novca na štednji je da li da ostave taj novac ili da ga odmah podignu, bojeći se bankrota banaka. Šta biste vi radili?
Drakulić: Nema rizika i država je podigla tu garanciju na 50 hiljada eura.
RSE: To nije usvojeno u Skupštini?
Drakulić: Možda nije prošlo, ali sada je ponovljeno i znači da se garantuje građanima do 50 hiljada eura. Mislim da paniku ne treba stvarati i mislim da nema opasnosti za štedne uloge građana. U krajnjem slučaju, svi štedni ulozi imaju i obaveznu rezervu od 40 posto, tako da država uvek može to da pokrije.
RSE: Kada ste napuštali GENEX, koji je na žalost propao, a bio je dobra firma, da li ste misli da ćete se suočavati sa svim rizicima privatnog biznisa?
Drakulić: Samim tim što sam rešio da krenem u privatni biznis, bio sam spreman da prihvatim te rizike.
RSE: Da li ste očekivali tolike rizike?
Drakulić: Niko tada nije mogao da predvidi jednu ovakvu krizu, ali tu smo gde smo. Mislim da će se to prevazići. Svet ide dalje, moraće i dalje da troši, moraće da se i dalje razvija, krenuće privreda, samo je pitanje vremena.
RSE: Sa vašim iskustvom, šta biste savetovali ljudima koji izgube posao i dobiju neku otpremninu ili neki mali novac, da li da to stave na neku štednju pa da uzimaju kamatu, ili da ulažu u neki mali biznis?
Drakulić: Onaj koji ima ideju za neki biznis, a to treba dosta oprezno raditi, koji imaju određena znanja i koji mogu ta znanja da prodaju ili da prodaju neke svoje sposobnosti, bolje im je da uđu u neki mali biznis pa da počnu da rade. Onaj koji je nesiguran oko toga gde će da uloži pare, bolje da ih stavi na štednju i da sačeka da prođe ova kriza i da nađe posao.
RSE: Kada bi kriza mogla da prođe?
Drakulić: Po svim nagoveštajima koje danas imamo, mada je već mnogo para gurnuto u Americi i Evropi, nemamo još nikakvu prvu kontrakciju, snižene su kamate i sve je učinjeno da privreda počinje polako da pokazuje neki pomak. Za sada to ne vidimo. Predviđanja su da će se to desiti u III i IV kvartalu ove godine, tako da ćemo još malo da čekamo.
RSE: Imate li decu?
Drakulić: Imam troje.
RSE: Šta biste im savetovali kada završe školu - da idu u neku sigurnu državnu službu, ili da idu u neki privatni biznis?