Suđenje Sireti nije tačka na slučaj "Ovčara"

Suđenje Sireti, koji je u svom gradu ostao upamćen pod nadimkom Sićo, specifično je po tome što se vodi odvojeno od procesa protiv ostalih 18 pripadnika Teritorijalne odbrane optuženih za isto zlodelo, ali i zato što je Sireta maja ove godine iz Norveške isporučen Srbiji.

Sa zalizanom kosom vezanom u rep, dve godine nakon što je uhapšen u Norveškoj i sedam meseci nakon što je prebačen u Srbiju, Sireta je pred Sudskim većem Specijalnog suda u Beogradu izjavio da 18. novembar 1991. godine dobro pamti, ali ne po padu Vukovara ili izvođenju zarobljenika iz bolnice (koji su kasnije pobijeni na Ovčari), već po intervjuu koji je tada dao jednoj televiziji.

Tog snimka seća se i Liljana Alvir iz Udruženja "Vukovarske majke":

"Kada je Vukovar pao, postoje i snimci, izjavio je na mostu da on djecu neće praviti dok god ne bude siguran da to nikada više neće biti Hrvatska."

Ljiljana Alvir na Ovčari je izgubila zaručnika, tada 24 godine starog Anđelka Ivana Bartu. O tome kako je Vukovar zapamtio Siretu još nam je rekla:

"Sireta zvani Sićo u Vukovaru je bio jedan od onih koji su prije rata cijele dane provodili besciljno lutajući po gradu. Međutim, iz vremena rata znamo da je bio na Petrovoj gori, znamo da je ratovao za Veliku Srbiju, a isto tako znam da je bio i na Ovčari."

Odbrana tvrdi da je u pitanju zamena identiteta

Siretin advokat Aleksandar Cvejić tvrdi da njegov klijent nije učestvovao u masakriranju zarobljenika, među kojima je najmlađi imao 16, a najstariji 72 godine, te da nijedan svedok Siretu ne dovodi u direktnu vezu sa Ovčarom:

"Kod njega se verovatno radi o zameni identiteta. Smatram da su svedoci-saradnici promašili zbog njegovog izgleda, odnosno imidža koji je tada imao."

Sireta je u vreme pada Vukovara ponosno nosio zapuštenu bradu, dužu kosu i kapu sa kokardom, negujući stereotipni četnički imidž. Kako je izgledao u to vreme ovekovečeno je na pomenutom snimku i nekoliko fotografija koje su vrlo lako dostupne na Internetu. Takođe, zabeležene su i Siretine fotografije iz skandinavske faze, odnosno godina koje je kao izbeglica proveo u Norveškoj gde je stigao, kako priča njegov advokat Cvejić, nakon što su Ujedinjene nacije kontrolu nad Istočnom Slavonijom predale Hrvatskoj:

"Pri tome je jako zanimljivo da je on jedan od retkih koji je nosio uniformu i borio se, uslovno rečeno, protiv Hrvatske, koji je tamo ostao do skoro '98.-'99. godine da bi onda sa regularnim hrvatskim pasošem, uz saglasnost UNHCR, prešao u Norvešku gde je dobio azil. Tamo se zaposlio, radio pod svojim imenom, dobio još jedno dete – čovek je apsolutno živeo kao svaki normalan građanin."

Ljiljana Alvir kaže kako nije iznenađena što su neki od onih koji su u zemlji ostavili krvave tragove, spas pronašli na Zapadu. Podseća da je ranije bilo dovoljno popuniti određene obrasce kako bi vam od razvijenih država sveta bilo ponuđeno boravište bez posebnih provera:

"Međutim, vrlo brzo su postali svjesni, nakon otkrića Ovčare, da se svi tragovi ne mogu zatrti - nigde nije za takve sigurno. Ne žive oni mirno, svaki dan čekaju taj poziv."

Takav poziv Sireti je stigao pre dve godine, a međuvremenu je u Hrvatskoj osuđen na 12 godina robije i to tokom suđenja u odsustvu na kome je dokazano da je, sa još jednim saborcem, naterao zarobljenika Ekrema Nakičevića da trči, a potom ga pokosio rafalom. Norveška ga nije Hrvatskoj isporučila strahujući za mogućnost fer suđenja u toj zemlji, a Srbiji je predat, kako nam je objasnio portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić, zahvaljujući dobroj saradnji sa nadležnima u Oslu. On objašnjava da nije pogrešno očekivati da će se i ubuduće pojavljivati slične priče:

"Apsolutno, doći će se do nekih imena ljudi koji su započeli potpuno nove živote u nekim drugim zemljama, ali oni itekako imaju odgovornost za neke zločine koji su se dešavali u bivšoj Jugoslaviji."

Da je zaista tako potvđuju i podaci Migracionog zavoda Bosne i Hercegovine, odakle su još pre dve godine pominjali da se samo u na primer Švedskoj, kreće između pedeset i stotinu ljudi koji se mogu dovesti u vezu sa zločinima.

Primedbe učvrstile optužnicu

Kada je o Ovčari reč, podsećamo da je u toku ponovljeni postupak i to protiv 18 optuženih, a nakon što je decembra 2006. godine Vrhovni sud Srbije ukinuo prvostepenu presudu Veća za ratne zločine i suđenje vratio na početak. Zastupnik porodica pobijenih, advokat Fonda za humanitarno pravo Dragoljub Todorović, podvlači da je od početka suđenja prošlo pet godina, te da su sve primedbe koje su bile upućivane u odnosu na proces samo učvršćivale optužnicu:

"Vrhovni sud Srbije je dao 14 primedbi, sve te primedbe su išle u korist optužbe – sve su još više produbile njihovu krivicu. Očekujem da će kazne biti iste."

Dokazi koji su upotrebljeni na suđenju za Ovčaru biće upotrebljeni i protiv Sirete, zbog čega je optužnica protiv njega neobično kratka. To su nam rekli u Sudu gde veruju da će mu visina kazne biti slična onima koje su u prvom stepenu izrečene ostalim optuženima – polovina njih dobila je maksimalnih 20 godina robije.

Suđenjem Sireti, uverena je Ljiljana Alvir, slučaj Ovčara nije zatvoren:

"Ne bio smio, krug se ne smije tu zatvoriti, zato što postoji veliki broj njih koji su još uvek na slobodi, koji uživaju i koji bi, da tako kažem, ponovili istu stvar da mogu. Ali, još bitnija stvar od toga jeste onaj dio odgovornih osoba. Taj Sireta i svi ti skupa koji su optuženi, direktni počinitelji zločina, imali su odobrenje i imali su naredbu."

Nastavak suđenja Sireti zakazan je za 23. februar, kada će biti saslušani prvi svedoci.