Konačno, posle dvomesečnih iscrpljujućih i zamornih rasprava o setu pravosudnih zakona, dan za glasanje u Skupštini. Glasanja ne bi bilo da razumevanje za poziciju u kojoj se našao Parlament nije pokazala opoziciona Liberalno demokratska partija. Odluka je doneta nakon višečasovnih konsultacija koje su čelnici poslaničkih grupa imali sa predsednicom Skupštine i okončali ih tačno u podne. Predsednica Slavica Đukić Dejanović:
“Završene su konsultacije i možda bi vam bilo najatraktivnije da porazgovarate sa gospodinom Čedomirom Jovanovićem.”
Dejanović je nakon ove rečenice pokušala da “vruć krompir” prepusti žestokom kritičaru vlasti Čedomiru Jovanoviću, okrenula se u nameri da ode, ali je na insistiranje novinara zaustavljena, pa je dodala:
“Da. Ovo vreme sam iskoristila za konsultacije sa većim brojem šefova poslaničkih grupa. Gospodin Čedomir Jovanović je najavio da će njegova poslanička grupa učestvovati u davanju kvoruma.”
Lider Liberala Čedomir Jovanović razloge zbog kojih je njegova stranka odlučila da ne podrži najsporniji Zakon o sedištima tužilaštava i sudova, ali da istovremeno da kvorum Skupštini za odlučivanje, objasnio je željom da se omogući rešavanje pitanja koja muče građane i da se prekine agonija u koju je vlast svojim odnosom prema opozicionim poslanicima dovela Skupštinu:
“Vladajućoj koaliciji imam samo još jednu želju. Ne novogodišnju, ali želju koja je krajnje iskrena. Nadam se da im je ovo poslednja lekcija i da će konačno nešto naučiti. Suština politike je u odnosu sa ljudima, odnosu sa strankama, odnosu sa insituticijama. Ako nemaju snage za taj odnos onda im u budućnosti ni Liberalno demokratska partija neće puno pomoći. Bojim se da ćemo se vrlo brzo naći u istoj vrsti problema.”
Manjinski poslanici bili protiv
Za sedam poslanika u skupštinskoj grupi manjinskih partija razlozi koje navode iz LDP-a nisu bili dovoljni da popuste u odbijanju Zakona koji po njima sadrži rešenja koja direktno ugrožavaju prava manjina. Po tom Zakonu predviđa se ukidanje mnogih sudova, pa će tako umesto dosadašnjih 138 opštinskih, ubuduće biti 34 osnovna suda. Na jugu Srbije u osetljivim opštinama pretežno naseljenim Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, osnovnih sudova neće biti već samo u obližnjem Vranju. Poslanik Riza Halimi objasnio nam je zbog čega kod partija manjina vlada uverenje da se na ovaj način gaze neka od njihovih ustavnih prava:
“To znači da ustavna odredba o službenoj upotrebi jezika manjina, u ovom slučaju o upotrebi maternjeg jezika u službenom postupku bi se ozbiljno ugrozila. Ako sada kada u Preševu imamo tri od šest sudija Albanaca, a još uvek nemaju uslove da sprovode taj Zakon, o primeni albanskog u sudskom postupku, kolike su šanse kada budu četiri sudije Albanca sa tog područja među njih četrdeset koji bi ravnopravno postupali po svim predmetima u tih sedam opština Pčinjskog okruga. Tada više neće biti nikakve šanse da se ustavna odredba o službenoj upotrebi jezika manjina i primeni.”
Isto nezadovoljstvo je prisutno i kod poslanika mađarskih partija u Vojvodini, gde po novom Zakonu na prostoru između Subotice i Novog Sada, odnosno Kikinde i Sombora, više neće biti niti jednog osnovnog suda. Uprkos tome što je Vlada poslednja dva meseca ignorisala proteste manjinskih stranaka, ne pokazujući spremnost da makar razmotri njihove razloge, koliko pre dva dana poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor je bio uveren:
“Ovaj Zakon jednostavno nema većinu!”
Besmisleno gurnuti zemlju u haos
Međutim, Zakon je usvojen glasovima 123 poslanika vladajuće koalicije. Protiv zakona izjasnilo se 13 poslanika, dok je jedan bio uzdržan. Poslanici Koštuničine i Šešeljeve partije nisu glasali. Zakon koji omogućava do sada najdublju reformu pravosuđa stupiće na snagu tek januara 2010. godine, u čemu su Liberali našli opravdanje koje im je bilo dovoljno da odblokiraju Parlament, daju mu kvorum, time omoguće usvajanje spornog Zakona iako su sami glasali protiv. Čedomir Jovanović:
“Ali, hajde krajnje iskreno da pričamo. Potpuno je besmisleno zbog Zakona koji stupa na snagu 2010. godine, gurnuti zemlju u haos koji je pred nama, kroz činjenicu da zakon o pasošima neće stupiti na snagu u tom slučaju, kroz činjenicu da nećemo glasati o budžetu a očekujemo od Međunarodnog monetarnog fonda da nas razume. Ako nismo sposobni da vidimo ono što postoji oko nas, da u ljudima koji se oko nas kreću prepoznamo ljude koji su sistematski uništavani proteklih dvadeset godina, onda nismo sposobni da se bavimo politikom.”
Ipak, to što je Skupština nastavila sa radom donelo je i dobru vest makar za one koji nameravaju da za praznike otputuju iz zemlje. Poslanici su usvojili i Zakon o putnim ispravama kojim je važenje starih pasoša produženo do kraja 2009. godine. Za izmene Zakona glasalo je 217 poslanika, nije bilo uzdržanih i protiv, a jedan poslanik se nije izjasnio. Tako da oni koji krenu na put, mogu biti bez brige jer u povratku, zahvaljujući u poslednjim trenutku pokazanoj dobroj volji parlamentaraca, neće imati nikakvih administrativnih problema.