"Ukoliko se proces medijacije, koji traje 60 dana, ne bude uspešno završio, ugovor će biti preispitan u skladu sa arbitražnim pravilima Međunarodne privredne komore u Parizu početkom naredne godine", dodaje se u saopštenju.
U Vladi Srbije potvrđeno je da je ona dobila pismo koncesionara, kojim je obaveštena o raskidu ugovora o koncesiji za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa Horgoš-Požega.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da Vlada za sada nema razloga da pokreće arbitražni postupak oko ugovora o koncesiji Horgoš-Požega:
"Pravno posmatrano, naši pravnici kažu da ugovor nije ni stupio na snagu, ne može se raskinuti ono što nije ni stupilo na snagu. S druge strane, još uvek nije istekao rok do kojeg oni imaju mogućnosti i prava da zatvore finansijsku konstrukciju i nastave sa koncesijom. Taj rok traje do 31. decembra i tek nakon tog datuma možemo razgovarati o nekim aktivnostima. Vlada nijednog trenutka nije planirala da pokrene bilo kakvu arbitražu jer još uvek nema nikakvih saznanja o tome da je koncesionar prekršio bilo šta. Koncesionar će prekršiti uslove, po našem mišljenju, tek ako do 31. decembra ne zatvori finansijsku konstrukciju."
Međutim, iako je koncesionar predložio formalnu medijaciju, odnosno posredovanje u rešavanju spora, Vlada na to ne bi trebalo da pristane, jer ako je ugovor raskinut nema potrebe za medijacijom, kaže za RSE ekonomista i stručnjak za koncesije Milan Kovačević:
"Malo je neobično to što su oni saopštili da raskidaju ugovor, a s druge strane pričaju o nekoj medijaciji, koja uopšte nije potrebna jer nema nikakvog spora. Ne znam šta bi Srbija trebalo da uradi osim da ostane pri stavu da ugovor nije ni stupio na snagu i da koncesionar nije ispoštovao ugovor. Medijacija dolazi u obzir samo kada postoji spor, a ovde ne vidim u čemu je spor. Može biti da je koncesionar dobio, možda i napismeno, nekakve dokumente koji mu daju neka prava, a za koje mi ne znamo."
Kovačević ističe da su pojedni visoki vladini službenici u medijima vrlo često nastupali u korist koncesionara i da zbog toga ne treba da čudi što su u javnosti sve vreme spinovane pogrešne informacije:
"Bilo je dezinformisanja javnosti, tvrdili su nam da koncesionar, ukoliko dođe do arbitraže, za nas može imati ozbiljne zahteve za nekom nadoknadom. Sećate se da bilo govora i o tome da bi mu trebalo vratiti novce koje je dao kao garanciju za učešće na tenderu, da bi mu trebalo platiti za neke njegove projektantske i druge radnje – ispada da su to bile dezinformacije. Izgleda da nije bilo dopune ugovora, da ugovor koji je objavljen važi, a u tom slučaju, ni do sada nije bilo spora nego smo pogrešno obaveštavani da postoji spor. Nema nikakvog rizika od arbitraže jer ugovor nije ni stupio na snagu, kada neki ugovor nije ni stupio na snagu ne može se voditi spor. Mogu se jedino voditi sporovi od strane koncesionara prema nekome ko je možda ušao u neke druge obaveze, ukoliko je takav slučaj. Ali, nadajmo se da tako nešto ne postoji."
Koncesioni ugovor o izgradnji autoputa Horgoš-Požega sklopljen je krajem marta 2007. godine. Projekat izgradnje autoputa Horgoš-Požega vredan je oko 1.5 milijardu evra. Predviđena je izgradnja leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda, i projektovanje i izgradnja autoputa Beograd-Požega, dužine 148 kilometara.
Podsetimo, koncesionar "Alpina-Por" tražio je, između ostalog, tokom pregovora dodatne garancije države Srbije za frekvenciju saobraćaja u vrednosti većoj od 200 miliona evra. Koncesionar je još tražio i produžetak roka za izgradnju autoputa za četiri godine, kao i produžetak koncesije sa 25 na 30 godina.
Liga socijaldemokrata Vojvodine jedna je od stranaka koja je najviše kritikovala ugovor za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. Zamenik predsednika ove stranke Bojan Kostreš kaže za RSE da je zadovoljan time što je ugovor raskinut. Ipak, on ističe da sada nakon raskida koncesije, javnost mora saznati sve detalje tog ugovora:
"Već sam podneo zahtev kao poslanik da mi se taj ugovor dà na uvid i taj svoj zahtev ću ponoviti posle raskidanja ovog ugovora. Mislim da bi bio opasan presedan da jedan takav ugovor ostane tajna zato što bi to onda svakoj novoj vladi, ili nekom novom ministru, dalo za pravo da sklapa ugovore daleko od očiju javnosti, a da ne znamo kakve posledice takav ugovor može imati po državu i državni budžet. Taj ugovor bi morao da se objavi, neću odustati dok taj ugovor ne postane javan."