Bez obzira ne ocene koje će stići od Evropske unije i glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, od čijeg izveštaja, umnogome, zavisi dalji put evropskih integracija, Srbija će od 1. januara jednostrano započeti primenu trgovinskog sporazuma i nastaviti izgradnju evropskih vrednosti.
Takvo opredeljenje, pored mnogih u vrhu vlasti, izražava i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, koji 2009. vidi kao godinu velikih napora da se naprave neophodni institucionalni koraci na putu ka Evropskoj uniji. Jeremić tvrdi da Vlada čini sve kako bi ubrzala taj proces, i zbog toga ne prihvata kritiku i stav Holandije da Srbija ne sarađuje sa Haškim tribunalom:
"Prihvatam bilo kakvu vrstu kritike, ali postoji jedna tačka gde mislim da nema prostora ni za kakvu kritiku, a to je puna saradnja sa Haškim tribunalom. Mislim da ova zemlja u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom i da je to plastično demonstrirala, od toga ne odustajemo - verujem da će saradnja biti okončana. Nisam stručan, niti sam ovlašćen, da bih mogao da kažem kada će to biti, ali mogu da kažem da postoji apsolutna politička volja u okviru Vlade Srbije da se taj proces završi."
U vladajućoj koaliciji i u velikom delu javnosti nepodeljeno je mišljenje da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. U tom kontekstu, takođe, se veruje da postoji spremnost za izručenje i preostalih haških begunaca Mladića i Hadžića, ali da u ovom slučaju postoje teškoće u njihovom lociranju.
Zbog toga, Branko Ružić iz Socijalističke partije Srbije ovako tumači nepokolebljiv stav Holandije:
"Taj odnos ne sme biti jednostran, Evropsku uniju moramo shvatiti kao partnera, ali se nadamo da će i Evropska unija shvatiti nas kao partnere i da će te prepreke, pre svega stav Holandije, biti prevaziđene, ukoliko tome budu pristupili u najboljoj volji – ukoliko ne budu imali onaj problem da od drveta ne vide šumu."
Jelena Trivan iz Demokratske stranke smatra da je i samoj Holandiji teško da u ovom trenutku odbrani sopstveni stav:
"Saradnja nije samo hapšenje nego sve što se čini na tom planu i hipotetička mogućnost da ti optuženici i nisu na teritoriji Srbije. Stoga, takođe, iz političkog konteksta teško branjiva pozicija da hapšenje Karadžića nije ni na koji način uticalo na promenu pozicije Srbije u toku evropskih integracija, kao ni činjenica da su sve to zajedno uslovi koji su zemlji susedu bili postavljeni tek nakon sticanja kandidature."
S druge strane, Jelena Trivan veruje da nije ni u interesu Evropske unije da ključnu zemlju regiona isključi iz integracija i da je prepusti antievropskim tendencijama i evroskepticizmu:
"Mislim da se ovde traži rešenje koje bi moglo da bude povoljniji ili pomirljiviji izveštaj Bramerca koji bi Srbiju vratio, u smislu ojačavanja evropske nade, u te tokove."
On što je veoma važno, po mišljenju šefa srpske diplomatije, je da građani Srbije ne bi smeli direktno da osete institucionalne prepreke koje država ima na putu ka Evropi. Zbog toga je ukidanje viza prioritetan zadatak. Međutim, prepreka je ovog puta, kaže Jeremić, na domaćem terenu, u Skupštini čiji tempo rada i česte opstrukcije ne obećavaju blagovremeno donošenje neophodnih zakona:
"Mislim da smo mi kao Vlada, kao Ministarstvo spoljnih poslova, učinili mnogo da dobijemo mapu puta. Dobili smo spisak stvari koje bi ova zemlja trebalo da uradi kako bi građani mogli da putuju bez viza u zemlje šengena - tu više nema političkih problema, tu više nema diplomatskih problema. Ta diplomatska bitka je uspešno završena, ona se sada prebacila na domaći teren, i uveren sam da ćemo uz podršku Skupštine Srbije omogućiti našim građanima da sledeće godine Novu godinu sačekaju kao jednako tretirani građani Evrope."
Simeon Pobulić, iz Foruma za međunarodne odnose, veruje da bi ovog puta izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, ne ulazeći u neke široke kvalifikacije, mogao da dà jednu ocenu koja bi odgovarala Srbiji:
"Pre svega da bi ugovor o pridruživanju, odnosno onaj trgovinski deo, mogao da stupi na snagu, da ga prihvate sve ostale članice Evropske unije, a to je moguće jer Srbija je učinila nekoliko velikih koraka u pogledu sporazumevanja sa Evropskom unijom. Mislim da je prihvatanje EULEX-a krupna stvar, Unija je što se tiče EULEX-a dobar deo svog ugleda stavila pred ceo svet i to je završeno na obostrano zadovoljstvo. I najzad, za izručivanje Karadžića se ne može reći da to nije baš ništa."
Pobulić smatra da Holandija neće popustiti u svom protivljenju, ali veruje da je moguće naći neko kompromisno rešenje:
"Sasvim je moguće da i Holandija prihvati neku formulu koja bi sačuvala njen obraz, da ne ispadne da je morala da se povuče, i zadovoljila ono što traži Evropska unija, tačnije Evropska komisija."