Srbija i dalje zauzima visoko mesto na skali korumpiranih država, iako je ovogodišnje međunarodno istraživanje bazirano na stepenu korupcije u privredno razvijenim zemljama. Među 22 zemlje, najniža korupcija je u Belgiji, a najviša u Kini i Rusiji. Srbija, dakle, u regionu zauzima visoko mesto po procentu korupcije u čemu je jedino bolja od Bosne i Hercegovine.
Direktor Transparensi Srbija Vladimir Goati:
"Po prvi put smo umesto jednog postepenog napretka imali stagnaciju. Danas više prisustvujemo nekim bljeskovima afera koje su se desile pre dve, tri ili deset godina i to nije siguran indikator da bismo mogli da ocenimo da je korupcija zahvatila društvo, što pre nije bio slučaj."
Srpski poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da u borbi protiv korupcije ključno nedostaju državni mehanizmi, ali da je značajnu ulogu u tom smislu imala i javnost, koja je otvorila neke afere i ukazala na štetnost političke i državne korupcije:
"Mi već godinama imamo situaciju u kojoj mehanizmi poput Republičke uprave za javne nabavke, koja je jedan od osnovnih instrumenata u borbi protiv korupcije, radi u gotovo nemogućim uslovima. Takođe, činjenica je da je i Budžetska komisija, koja postoji, radi i u granicama svojih objektivnih mogućnosti ulaže napor da obezbedi svoju funkciju, svedena na neću reći rudimentaran nivo, ali na nivo koji je daleko ispod potreba ove zajednice. Zatim, kapitalno važan organ koji tri godine postoji samo na papiru ni dan danas ne funkcioniše, a to je državna revizorska institucija. Dakle, neverovatno je da jedna država za tri ili četiri godine ne može da digne na noge i osposobi jedan vitalno bitan mehanizam – to je činjenica kojoj se mora pogledati u oči."
Beograđani i građani Kuršumlije priznaju da ima korupcije, ali, zanimljivo, ne kod njih:
"Za svaki ozbiljniji posao, ukoliko želiš da ga završiš, potrebne su jake veze ili pare, ili i jedno i drugo."
"Nemam nikakvo iskustvo, ali gledajući televiziju i čitajući novine mislim da je najveća korupcija u poslovnim krugovima."
"Ima dosta mita i korupcije, ali se do takvih informacija teško dolazi jer se to najčešće obavlja u nekom užem krugu."
"Toga ima dosta na svakom koraku, u opštini, bolnici – svuda."
"Niko od njih, lekar, profesor ili običan službenik u opštini, ne traži ništa, ali se posao mnogo lakše završi ako se donese čokolada, viski, parfem ili nešto slično."
"Radim u komunalnoj službi i korupcije ima i kod nas, ali je najviše ima u zdravstvu i sudstvu, kako sam čula."
Očito je da građani izbegavaju da kao nezgodni svedoci učestvuju u borbi protiv korupcije. Evo i zašto. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić navodi kako su prolazili oni građani ili zaposleni koji su u svom okruženju ukazivali na korupciju:
"Čovek koji je dao doprinos u otkrivanju drumske mafije, onog trenutka kada je pisnuo o tom problemu i obratio se meni za pomoć izbačen je sa posla - tri godine je bez posla. Zaposlenik u Železnicama Srbije, predstavnik radnika u upravnom odboru, koji je prvi progovorio o kupovini onih šarenih vozova je takođe ostao bez posla. Ovo ne govorim da bih širio pesimizam, to jednostavno ilustruje našu realnost. Dakle, taj tretman prema njima nije osveta, to nije poruka njima, to je poruka vama - to je evidentan strah od javnosti."
Istovremeno, ombudsman za ljudska prava Saša Janković kaže da su pritužbe koje su stizale u njegovu kancelariju pokazale da se građani odlazeći u državne institucije osećaju zapostavljeno, što ne bi trebalo da je uloga državnog javnog sektora:
"U izveštaju stoji da građani nisu zadovoljni radom organa uprave, da se osećaju kao prekobrojni predmeti, a ne kao ljudi, i da nemaju utisak da se uvažava njihovo dostojanstvo. Građani imaju utisak da je postupcima cilj forma, a ne sadržina. I na kraju, imamo birokratizovanu i otuđenu upravu usmerenu prema sebi i svojim problemima i eventualno utvrđivanju obaveza građana, ali ne i prema ostvarivanju njihovih prava."
Međunarodni dan korupcije obelažava se devetog decembra kada je 2003. godine usvojena Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije.