Zapravo, EULEX je za srpsku Vladu do te mere završena priča da ga premijer Mirko Cvetković na redovnoj konferenciji za novinare nije pomenuo niti jednom rečju, a govorio je isključivo o ekonomskim temama. Govoreći o procesu koji je otpočeo na Kosovu predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović, nešto ranije, iznela je državne stavove obraćajući se ne samo kosovskim Srbima:
„Svim građanima na Kosovu, a naravno i nealbanskom stanovništvu i Srbima, poručujem da misija EULEX jeste u skladu sa odlukom pre svega Saveta bezbednosti i da će imati statusnu neutralnost kao bitnu karakteristiku.“
S tim u vezi Đukić Dejanović je naglasila:
„Da se neće primeniti Ahtisarijev plan, odnosno da će biti poštovana Rezolucija 1244“.
Forsirajući to što se EULEX raspoređuje u svim delovima Kosova izuzev srpskih enklava gde ostaje UNMIK zvaničnici nevosmisleno navode da se radi o velikom diplomatskom uspehu. Potpuno suprotan pogled je onaj koji danima ponavlja potpredsednik Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije, te funkcioner Koštuničine stranke, Marko Jakšić. On navodi da EULEX na Kosovu postavlja carine, da će prihodi sa njih odlaziti u, citat:
„Budžet Hašima Tačija.“
Jakšić još zaključuje da se time stvara jedinstveno carinsko područje. To dokazuje, navodi on, da ova misija nije statusno neutralna:
„Pravi se posebna država. Sve druge priče su na neki način lažne. Iz tog razloga sam želeo da kažem da dolaskom EULEX-a Kosovo se još više udaljava od Srbije umesto da se približava.“
Nema jednostavnog odgovora na pitanje da li je sa EULEX-om Kosovo bliže ili dalje od Srbije naglašava profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, donedavna šefica vladine Kancelarije za saradnju sa EU, Tanja Miščević:
„Svakako da je razumevanje veze Srbija – Kosovo i veze u tom smislu da Srbija i dalje ima interesovanja da želi da se Kosovo smatra delom njene teritorije je poraslo i u međunarodnoj zajednici. Dakle, govorim o razumevanju srpskih stavova, ne kažem odgovor na njih. Ali bojim se da ćemo morati da sačekamo neko vreme pa da ćemo onda da vidimo šta je zapravo EULEX doneo u svom delovanju da bismo mogli da odgovorimo na vaše pitanje.“
Takvu dilemu u odnosu na dolazak EULEX-a nema predsednica Skupštine:
„To znači da je Kosovo sastavni deo Srbije. Da je to naša južna pokrajina.“
Međutim, čak i među onima koji su najčvršći u stavu da nema prostora za preispitivanje odnosa prema statusu Kosova, bez obzira na osmogodišnje skoro potpuno neprisustvo države Srbije na prostoru južno od reke Ibar, nije potpuno ukorenjeno uverenje da je EULEX dobar korak na takvom putu. Glasovi protiv EULEX-a čuju se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ali je nemoguće procentiti da li su oni tu i dominantni.
Vladika raško-prizrenski Artemije, koji uživa visok ugled kod dobrog dela kosovskih Srba, nakon proglašenja nezavisnosti pozivao je na bojkot ne samo kosovskih institucija nego i UNMIK-a. Na dan kada EULEX počinje da funkcioniše njegovo preosveštenstvo tvrdi da ta misija implementira Ahtisarijev plan. Da srpski šef diplomatije Vuk Jeremić nije u pravu kada kaže da je plan dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za mir „sahranjen“ Vladika Artemije vidi:
„Po tome što Amerika gura EULEX. Amerika je gurala i nezavisno Kosovo, Amerika je gurala Ahtisarija zajedno sa Briselom. Amerika i Brisel su do sada gurali rad UNMIK-a na prenošenju svih ovlašćenja na šiptarske institucije samoproglašenoga Kosova i budući da oni guraju i EULEX ne možemo očekivati ništa dobro. To je jasno kao sunce u podne i to će se pokazati. Naravna stvar, neka bude ogovoran Beograd koji je na to pristao a mi se ne možemo protiv našeg Beograda boriti.“
Zbog nespremnosti da se konfrontira sa odlukom Beograda, vladika Artemije ipak ovog puta ne poziva na bojkot EULEX-a. Marko Jakšić od toga ne preza. Kaže da Srbima sada ostaje jedino da se drže UNMIK-a i da se nadaju se da će aktuelna vlast u Srbiji što pre otići, a svoje sunarodnike poziva:
„Na bojkot EULEX-a. Ja očekujem da ćemo mi da bojkotujemo jednu misiju koja ima nameru da Srbima ili da Srbiji otme Kosovo.“
Ipak, sagovornici u glavnom gradu insistiraju da se dolaskom EULEX-a stvaraju uslovi da srpska vlast ostvari ozbiljniju i čvršću komunikaciju nego što je imala sa UNMIK-om. Tanja Miščević u tome vidi osnov za lakše shvatanje pozicija obe, a posebno srpske strane:
„Ako se zaista EULEX bude ponašao na način kako mi razumemo njihovu funkciju ja mislim da će doći do boljeg razumevanja, pre svega od strane srpske zajednice, koliki je značaj postojanja EULEX-a. I to ne samo za njihovu bezbednost već i za izgradnju institucija koje su prevashodno njima nužne da bi mogli da žive na prostorima na kojima su već vekovima.“
Izgradnja instrumenata pravne države i po ocenama iz Brisela prioritetni je zadatak misije koja trenutno broji oko 1.300 policajaca, sudija, tužilaca i carinika.