Odgovarajući na zahtev poslanika Liberalno demokratske partije, da se jasno predoči šta je predviđeno gasnim ugovorom između Srbije i Rusije, čije se potpisivanje najavljuje do kraja godine, ministar energetike Petar Škundrić je rekao da je sa Rusima postignuta "jako visoka saglasnost za izgradnju Južnog toka i skladišta u Banatskom dvoru, a da je potrebno još vremena da se utvrde detalji za prodaju 51 odsto akcija NIS-a".
Uz napomenu, da je sporazum "jedan od najboljih strateških i razvojnih projekata za Srbiju", Škundrić je rekao da bi trebalo da razgovori budu završeni do 20. decembra:
"Rusi su ostali pri onom delu da će uložiti minimum od 500 miliona evra u rekonstrukciju, ali je, kako su razgovori tekli, postignut značajan napredak - prihvatili su ceo investicioni plan koji je svojevremeno napravio NIS i čija je cena objektivno veća od 500 miliona evra. Prihvatili su i više od toga, u delu takozvanog srednjeg ili dubokog hidro-krekinga, jer ta tehnologija sama za sebe prevazilazi 500 miliona evra."
Ruska strana se, prema rečima Škundrića, obavezala i da studija izvodljivosti za izgradnju gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju bude završena do trećeg kvartala 2009. godine i da bi ceo projekat gasovoda trebalo da bude završen do 2015. godine:
"Dobili smo čvrsta uveravanja za koja verujem da će, na kraju, biti pretočena u određena dokumenta koja će biti parafirana, potpisana i overena na najvišem nivou između srpske i ruske strane."
Ova uveravanja, međutim, i dalje nisu dovoljna poslanicima Liberalno demokratske partije, koji traže da se objasni kakav će biti karakter investicija u NIS, da li će to biti pozajmica ili nepovratna ulaganja ruske strane, i konačno, ko snosi odgovornost za taj posao? Predsednik stranke Čedomir Jovanović:
"Sve informacije sa kojima smo u međuvremenu bili upoznati govore o potpuno definisanom sporazumu o privatizaciji Naftne industrije Srbije i samo okvirnim sporazumima o izgradnji gasovoda i rekonstrukciji Banatskog dvora. Zbog toga je veoma važno da nam u ovom trenutku odgovorite zbog čega postoje tako velike razlike između karaktera dokumenata koji su deo jednog energetskog sporazuma, tako očigledne razlike u pravima i obavezama naše zemlje i ruske strane kroz proces i u procesu privatizacije Naftne industrije Srbije, odnosno u izgradnji gasovoda i rekonstrukciji Banatskog dvora."
Nije samo opoziciona Liberalno demokratska partija sumnjičava prema dogovoru rusko-srpskih partnera. Ekonomski analitičar i urednik lista "Politika" Miša Brkić smatra da se ništa bitno nije promenilo u ovom dogovoru i da svi argumenti, zbog kojih Srbija ne treba da uđe u tu vrstu aražmana, stoje i dalje:
"Mi i dalje ne znamo ništa o tim čvrstim garancijama ruske strane, a radi se o energetskoj bezbednosti jedne zemlje - treba da prepustimo i naftnu i gasnu industriju u ruke drugoj kompaniji iz druge države. Koliko god ta država bila prijateljski raspoložena prema Srbiji u ovom trenutku, to ne znači da to mora nužno da ostane tako i u budućnosti."
Miša Brkić kaže da očekivao od ruske strane da će dosadašnje usmene garancije, ipak, staviti na papir, imajući u vidu da čitav međunarodni poredak počiva na ugovoru, naročito kada je u pitanju ekonomija:
"Davati danas, u ovom trenutku, Naftnu industriju Srbije, kao konkretno dobro, za nešto što narednih sedam godina može, ali ne mora, da se dogodi, a govorimo o gasovodu "Južni tok", je previše galantno za jednu državu kao što je Srbija. Previše je da Srbija prijateljstvo sa bilo kojom državom na svetu plaća na ovakav način. Više bih voleo kada bi dve države potpisale, crno na belo, ugovor, a ne da se tako veliki poslovi, ne mislim samo na prodaju NIS-a već i na obezbeđenje gasa za Srbiju, sklapaju na časnu reč, pa makar to bilo i između predsednika država."