Efekti krize, koja se događa u svetskom finansijskom sistemu i koja je već ozbiljno zahvatila i realni sektor, reflektuju se prvenstveno na poskupljenje novca, odnosno skupe kredite, i smanjenje investicija. Dok iz vrha vlasti stižu uveravanja da Srbiju ekonomska kriza neće teže pogoditi, mnogi analitičari skeptično postavljaju pitanje kako će se zemlja u tranziciji, opterećena brojnim nacionalno-političkim problemima i neizvesnošću u pogledu daljeg razvoja bez sopstvene akumulacije, suočiti sa novom realnošću?
Nesumnjivo je da će globalna ekonomska kriza umanjiti direktna ulaganja stranih investitora, bez čijih tri do četiri milijarde dolara godišnje se dovodi pitanje funkcionisanje privrednog sistema u zemlji. Pitanje je u kojoj meri?
Milan Parivodić, nekadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i profesor Pravnog fakulteta univerziteta UNION:
"Preduzeća iz realnog sektora koja bi investirala u Srbiju sada se nalaze u situaciji da razmišljaju o svojim osnovnim operacijama u sopstvenim zemljama, da ih u što većoj meri održe što više izolovane od krize koja ih okružuje - svako prvo brine o svojoj košulji pa tek onda o džemperu. Srbija trenutno nije toliko interesantna za investiranje koliko je bila jer su interesantnije one zemlje u kojima su ta preduzeća odakle bi investitori došli. Suština je da će novac biti skuplji u vreme krize i da ćemo imati bitno manje investicija."
A to znači da će nas spoljnotrgovinski promet imati negativniji bilans, jer će biti manje mogućnosti da se izveze roba koja je konkuretna. Ono što je
proizvedeno na osnovu investicija iz inostranstva, čini najveći deo našeg izvoza, kaže Parivodić i upozorava:
"Apelujem na građane Srbije da manje troše, u smislu uvozne robe, jer ako nastave punim srcem da kupuju iz inostranstva ono što im je želja, sir, salamu itd, to onda bitno dovodi u pitanje spoljnotrgovinski bilans zemlje koji je već sada debelo u crvenoj zoni – spoljnotrgovinski deficit Srbije za 2008. godinu je negde oko 7 milijardi, što je i više nego alarmantno."
U postojećim okolnostima svetske ekonomske krize Dejan Cvetković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji, koja predstavlja 180 stranih i domaćih kompanija, ipak, vidi šansu Srbije za privlačenje investitora, budući da je broj atraktivnih destinacija za strana ulaganja danas mnogo manji nego što je bio pre šest meseci:
"Ako određene zemlje padnu sa liste atraktivnih zemalja za strana ulaganja, a Srbija, koja je inače, zahvaljujući svojoj novijoj istoriji, bila prilično konzervativna kada je reč o kreditima, ne padne sa te liste zato što nema problem sa likvidnošću i zato što je mnogo jeftinija od ostalih zemalja, tu onda leži naša mogućnost."
U tom momentu, Cvetković očekuje ozbiljnu reakciju države:
"Vlada Srbije, odnosno javni sektor uopšte, treba da se udruži zajedno sa privatnim sektorom i vrši promociju Srbije prema direktnim stranim investitorima kako bi jedan deo fondova koji je već alociran za strane investicije sada završio u Srbiji."
Koliko je, međutim, država spremna da se suoči sa novom realnošću? Ako je suditi po učinku srpskog Parlamenta, takva spremnost malo je izvesna. Zbog toga bi, po mišljenju Ivana Vejvode, direktora Balkanskog fonda za demokratiju, Skupština trebalo da ubrza rad i omogući stvaranje zakonskog okvira za privlačenje direktnih stranih investicija:
"Čini mi se da bi trebalo mnogo ozbiljnije pristupiti situaciji ovakva kakva je danas. A, čak i da nije krizna situacija, mi smo kao država u velikom zakašnjenju zbog svega onoga što nam se događalo devedesetih, na začelju smo te grupe zemalja koje ulaze u Evropsku uniju. Veoma je važno, i to je pozitivno, što Evropska unija ima jednu aktivnu ulogu u pospešivanju i ubrzavanju našeg ulaska, ali od toga neće biti ništa ukoliko mi sami ne ubrzamo procese donošenja zakona - zato je Parlament veoma odgovoran da svoj rad učini što efikasnijim u zakonodavnoj aktivnosti."
Jedan od načina prevazilaženja postojećeg problema je promena skupštinskog pravilnika, čime bi se sprečila opstrukcija rada tog tela:
"Da se možda nađu nova pravila i procedure koje bi omogućile opoziciji da radi svoj posao, ali i da, s druge strane, učini svoj posao efikasnijim, ali i da Vlada ubrza svoju aktivnost na pripremi zakona. Mislim da imamo sve uslove za to, trebalo bi da se malo koncentrišemo i da sve svoje snage koje imamo, i kapacitete koje Evropska unija uvek ističe, bolje organizujemo kako bi dale rezultate."