Krivična prijava podneta je i protiv Ilije Đorđevića, trgovca slikama iz Beograda, zbog sumnje da je falsifikate slika, za koje je posedovao stručno mišljenje Nikole Kusovca, prodavao kao originalna umetnička dela, navedeno je u policijskom saopštenju.
Međutim, Kusovac za RSE naglašava da nikada nije dao sertifikat za neku falsifikovanu sliku i za to uzeo novac. On je dodao da se u nekim procenama može raditi o greškama što je naspram 30.000 sertifikata koje je u životu potpisao, kako kaže, zanemarljivo mali procenat:
"Bilo bi vrlo gadno da je gospodin Đorđević koga dovode u vezu sa mnom, na primer, došao i dao mi pare, a ja njemu napisao stručno mišljenje koje je on posle zloupotrebio. To bi bilo jako ružno i ja sada verovatno ne bih razgovarao sa vama nego bih ležao u zatvoru, ali to se nije desilo jer nisam takav čovek. Čovek sam koga materijalna dobra ne zanimaju, najveći deo tih poslova sam uradio besplatno. Četrdeset godina sam u ovom poslu i boljeg poznavaoca slika od mene na ovim prostorima nema. Nema, ne postoje!"
Kusovac tvrdi da se iza ovih krivičnih prijava, zapravo, kriju trgovci umetničkim delima koji su želeli, ali, kako kaže, nisu uspeli da se preko njega obogate:
"Mrze me fariseji, trgovci slikama, jer pokušavam da uvedem red na našem tržištu, a oni svi sanjaju da se obogate preko noći."
Nikola Kusovac predstavlja jednu, u namanju ruku, kontroverznu ličnost. Njegovo ime spominjano je u raznim aferama sa umetničkim slikama koje su tokom '90-ih, iz Hrvatske krali pripadnici srbijanskih paravojnih snaga, a zatim preprodavali u Srbiji. On danas tvrdi da ga vlast ne voli jer joj smeta njegov naglašeni nacionalizam i kritika koju joj upućuje. Pored toga, Kusovac naglašava da je policija od njega želela da napravi doušnika što je on, kako kaže, odbio.
Istoričar umetnosti i pomoćnik ministra kulture Branko Dimitrijević kaže za RSE da je mnogima poznato da policija već godinama obavlja određena istraživanja u oblasti falsifikovanja umetničkih dela, a da se ime Nikole Kusovca u tim istragama, gotovo, uvek spominje:
"To polje kod nas skoro uopšte nije regulisano, a postoji i ono čuveno pitanje ko sertifikuje sertifikatore. Dakle, ko to određenu osobu proglašava kompetentnom da obavlja takvu vrstu ekspertize - u našoj zemlji ne postoje kursevi i škole za takvu vrstu osoba. Međutim, problem je u tome što je i Nikola Kusovac bio vezan za određene ustanove kulture, a ja mogu da reagujem jedino na njegovu izjavu da je u svom životu izdao, što je za mene potpuno neverovatno, 30.000 ekspertiza. Koliko je to mišljenja dnevno? On je, očigledno, držao tu vrstu monopola i istraga će pokazati da li postoji njegova odgovornost. Činjenica je da je ovo jedan alarm za struku i da je potrebno da se vrlo ozbiljno pokrenu određene promene u krivičnom zakonu."
Nikola Kusovac kaže da su ga u policiji ispitivali za oko 30 slika, čija ukupna vrednost iznosi oko 60.000 evra.
"Najskuplja slika je pejzaž Save Šumanovića, koji sam vredi oko 20.000 evra. Ostale vrede između 1.000 i 2.000 evra", objašnjava Kusovac.
Naime, policija Kusovca tereti da je izdavao lažne setifikate za slike Dobrovića, Šumanovića, Konjovića, Graovca, Popovića i drugih. Ali, Kusovac tvrdi da policijske ekspertize nisu tačne:
"Što se tiče Dobrovića, čvrsto sam ubeđen da je to prava slika. Pomenuli su Konjovića, postoji moj papir, ali slika nije tamo. Takođe, pomenuli su sliku Miće Popovića, za koju sam takođe čvrsto ubeđen da je prava, ali i sliku Nikole Graovca koja je kupljena od njegove porodice. Da sam pri ekspertizi jedne slike Save Šumanovića, koju sam davno radio, imao tehnička pomagala, poput rendgena, video bih da to ipak nije radio Sava. To je jedna sumnjiva stvar, ali ako sam napravio i 50 grešaka na 30.000 ekspertiza, ja sam genije."
Ministarstvo kulture je upravo formiralo Komisiju za stručnu procenu autentičnosti i vrednosti umetničko-istorijskih dela i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu. Komisija je formirana radi sprečavanja krađe, zloupotrebe i falsifikovanja kulturnih dobara i umetničkih dela, a na osnovu izveštaja koje je dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, rekao je ministar kulture Nebojša Bradić:
"Ministarstvo kulture pokrenulo je određenu inicijativu kako bi došlo do baze podataka Ministarstva unutrašnjih poslova, da se sa evidencijom kojom odobravamo privremeni izvoz umetničkih predmeta i arheoloških nalazišta upoznaju svi ljudi koji su zaduženi za to – to je jedna stvar. Druga stvar je formiranje komisije koja će aktivno raditi na tome."
Dejan Sterenović, glavni kustos u Muzeju savremene umetnosti, kaže za RSE da je sasvim jasno da se na tržištu umetničkih dela nalaze i falsifikati, a da princip njihove autentifikacije nije zasnovan na profesionalnim standardima:
"Jer, postoji stručno mišljenje i ono se zaista radi odokativno uz konsultaciju konzervatora. Ali, za kompletno donošenje sertifikata autentičnosti potrebna je i laboratorijska analiza – jedino tada možete biti sigurni."