Taj kreditni aranžman trebalo bi da bude predstavljen bordu direktora MMF-a do sredine decembra, koji bi o tome trebalo da se izjasni, kao i Vlada Srbije. Analitičari procenjuju da je aranžman sa MMF-om dobar za Srbiju.
Vlada Srbije postigla je dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom o 15-mesečnom stend baj aranžmanu, koji podrazumeva kreditnu podršku Srbiji od 520 miliona dolara, ukoliko joj zatreba. Ministarka finansija Diana Dragutinović, već, poručuje:
"Mi ćemo se truditi da nam to ne zatreba."
Takav aranžman sa MMF-om, po rečima ministarke Dragutinović, omogućava veću fleksibilnost Srbije da spreči eventualne efekte globalane finansijske krize:
"Program učvršćuje poverenje u našu zemlju pre svega stranih investitora, ali i međunarodnih finansijskih institucija, i svima nama daje neki osećaj sigurnosti. Ovaj program jeste odgovor države na krizu i nije sporno da kriza postoji."
Šef misije MMF-a Albert Jager izjavio je da srpska privreda može da se nosi sa globalnom krizom, ali da se suočava s problemima koji je čine ranjivijom od drugih zemalja u regionu, kao što su visok platnobilansni deficit i glomazan javni sektor:
"Takođe, devizni deficit Srbije je veoma visok, mi smo to nazvali problemom Srbije od 500 milijardi dinara. Prema tome, to znači da srpska ekonomija svake godine troši 500 milijardi dinara više nego što zarađuje - to je problem koji imaju i mnoge druge privrede u regionu."
Jager je predočio da finansijsku situaciju u našoj zemlji dodatno otežava neadekvatna fiskalna politika, slabi izvozni potencijali, kao i niska stopa uštede u privredi, ali je dobro što Srbija ima nizak nivo kraktoročnog spoljnog duga:
"Naš zaključak jeste da bi Srbija trebalo da bude u stanju da izdrži finansijske probleme koji dolaze, ali će to u velikoj meri zavisiti od toga da li će Srbija primeniti mnogo jače i kredibilnije vidove ekonomske politike nego što je to činila u prošlosti."
Sporazum je odgovor države na krizu
Ministarka finansija Diana Dragutinović ukazala je da je aranžman sa MMF-om odgovor države na krizu i da će biti uspostavljena štednja na svim nivoima od države, opština, fondova, socijalnog osiguranja, ali je naglasila da nisu ugrožena kapitalna ulaganja. Ona je ukazala da će u narednoj godini budžetski deficit biti maksimalno 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda i da neće biti rezultat ekspanzivne fiskalne politike, već usporavanja privredne aktivnosti:
"Budžet za 2009. godinu znači bitno drugačiju strukturu javne potrošnje, pad tekuće potrošnje, odnosno učešća tekuće potrošnje u društvenom proizvodu, i veoma visoko učešće kapitalnih izdataka u javnoj potrošnji. Što se tiče mase plata i penzija u odnosu na 2008. godinu, ona raste. Rast je, najblaže rečeno, veoma umeren, ali svaki rast ostavlja dovoljno prostora za fleksibilnost, posebno za dobro targetiranu socijalnu politiku."
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da će Vlada Srbije i centralna banka potpisati Memorandum o razumevanju, kojim će biti precizirana jasno podeljena odgovornost u postizanju ciljane inflacije za 2009. godinu:
"Cilj za 2009. godinu biće ne više bazna inflacija nego ukupna inflacija, dakle, indeks potrošačkih cena koje bi do kraja iduće godine trebalo da budu na nivou od 8 odsto, plus-minus 2 odsto."
U prvim reagovanjima ekonomski eksperti i analitičari ocenjuju da je dogovor sa MMF-om veoma značajan za Srbiju, a Biljana Stepanović, direktorka Ekonomist media grup to objašnjava ovako:
"Ovaj dogovor psihološki mnogo znači za Srbiju, čak i ako ne budemo tražili novac, a ja mislim da ćemo ga tražiti. Zamislite situaciju u kojoj se sve zemlje trude da pokažu kako racionalno raspolažu svojom ekonomijom, a jedino Srbija ne postigne sporazum i kaže kako nema nikakvu kontrolu. Kako bi se sutra pojavila kod bilo kog kreditora i tražila novac ako osnovni uslov, a to štednja, nije ispunila."