Autor: Goran Jungvirth
„Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.“
Donedavno najtraženiji ratni zločinac Radovan Karadžić izjavio je da njegov bliski suradnik Momčilo Krajišnik, kao predsjednik parlamenta, a kasnije i premijer, nije sudjelovao u donošenju ključnih odluka vrha Republike Srpske tijekom rata u Bosne i Hercegovine. Karadžić je za prvostupanjsku osudu Krajišnika optužio, između ostalog, nerazumijevanje srpskog jezika i propuste koji dolaze u prijevodu. Prema njegovim riječima, Tužiteljstvo je krivo shvatilo da je proglašeno ratno predsjedništvo, u čijem je sastavu trebao biti i osuđeni Krajišnik, no, kako je rekao, o tomu se samo razmatralo jer službeno ratno stanje nikad nije proglašeno. Zbog toga, prema njemu, Krajišnik nije imao utjecaja na vojsku i njezine ciljeve:
„Vojni cilj nikako nije mogao postojati radi toga što smo uvek znali da se na kraju sve mora završiti pregovorima. Mi nismo želeli celu Bosnu pod svojom kontrolom. Mi smo želeli ono što nam daje i nudi konferencija. Znači, vojni ciljevi su beznačajni u političkom smislu, niti se političko rukovodstvo bavilo time, pogotovo ne skupština.“
Iako je, prema tužitelju, upravo vrh Srpske demokratske stranke bio odgovoran za akcije vojske koja je krenula u etničko čišenje teritorija, Karadžić je ustvrdio kako su on i Krajišnik tražili za to vrijeme mirno rješenje:
„Ali kada se pojavi rat, nama je u maju u Banjoj Luci umrlo 12 beba jer nismo imali kiseonik, nije niko nam mogao da nam dostavi kiseonik da se te bebe u inkubatorima spasu. Znači, ako je ratno rešenje, i mi smo to rekli gospodinu Izetbegoviću, onda je to jedna druga stvar, ali mi smo bili uvek za političko rešenje.“
Iz Karadžićevog svjedočenja mogla se nazrijeti suština njegove buduće obrane, a to je da će pokušati svaliti svu odgovornost za užasne zločine tijekom rata, genocid, etničko čišćenje i progone na vojsku i općinske vlasti koje su, prema njegovim riječima, djelovale autonomno od vrha vlasti Republike Srpske:
„Rukovodstvo, odnosno vlasti na terenu nisu radile po instrukcijama stranke pre svega radi toga što državni aparat nije bio stranački. Ljudi na glavnim pozicijama u opštini, kao što su policija i sudstvo itd., nisu bili stranački ljudi i opština je kao jedinica imala svoje ingerencije u stvarima odbrane, u stvarima teritorijalne odbrane. Dakle, oni su bili potpuno autonomni u tom pogledu.“
Karadžić je ustvrdio i kako je Republika Srpska osnovana na temelju dopuštenja Europske zajednice. Za šest strateških ciljeva koje je u svibnju 1992. podržao parlament bosanskih Srba - među kojima su razdvajanje Srba od druga dva naroda, podjela Sarajeva i uklanjanje Drine kao granice - Karadžić je ustvrdio da su izražavali politički stav, te da ih parlament nikad nije usvojio. Odbio je i sličnost šest strateških ciljeva s vojnim ciljevima koje je provodio general Ratko Mladić, te odbacio mogućnost utjecaja Krajišnika na njegovo imenovanje:
„Gospodin Krajišnik nema s tim nikakve veze. Meni su došla dva oficira visoka bivše Jugoslovenske narodne armije koji su rekli:’Ako ste vi dobili na konferenciji u Lisabonu pravo na nacionalnu gardu ili na svoju vojsku, mi vam preporučujemo da uzmete oficire iz Bosne i Hercegovine, posebno preporučujemo jednog oficira - to je Ratko Mladić.’ I ja sam se malo raspitao o Mladiću. Čuo sam da je pristojan oficir, striktan, moralan, oštar itd. - i ja sam ne znajući ga, nisam ga ranije ni video, taj predlog formirao.“
A lik i djelo generala Mladića dobro su poznati, poput zapovijedanja pokoljem oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici. zbog čega je postao jedan od najtraženijih ratnih zločinaca na svijetu.
Nakon saslušanih argumenata dodatnog svjedoka Karadžića, žalbeni suci će ubrzo odlučiti o njihovoj relevantnosti i donijeti konačnu presudu u slučaju protiv Momčila Krajišnika osuđenog na 27 godina zatvora za udruženi zločinački poduhvat progona nesrba. Viđenje rata u Bosni i Hercegovini od strane Kardžića bit će, pak, dodatno obrađeno tijekom njegovog suđenja, čiji se početak očekuje sljedeće godine.
Podsjetimo: Karadžić, nedavno priveden pravdi nakon 13 godina skrivanja, odlučio je da se pred Haškim sudom brani sam poput svojih suradnika i mentora, pokojnog Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja kojem se trenutno, također, sudi zbog ratnih zločina.
Milion potpisa za regionalnu komisiju za ratne zločine
Autor: Iva Martinović
Tri nevladine organizacije iz Zagreba, Sarajeva i Beograda iniciraće u državama bivše Jugoslavije parlamentarne rasprave o osnivanju zajedničke komisije za utvrđivanje ratnih zločina. Fond za humanitarno pravo iz Srbije najavljuje da će, uz pomoć partnera iz regiona, za ovu inicijativu prikupiti milion potpisa. Da li će ona dobiti podršku građana i vlasti u Srbiji?
“Mi smo započeli ove konsultacije s namjerom da zapravo provociramo vlasti da one počnu razmišljati o ovom problemu i da u određenom trenutku dobijemo i njihovu reakciju. Mi ćemo vrlo brzo imati tu vrstu kontakata sa njima i započećemo dijalog.”
Glavni razlog za osnivanje regionalne komisije leži u činjenici da je još uvek nepoznata sudbina oko 17.000 nestalih u ratovima tokom '90-ih i, po tvrdnjama osnivača, njihova sudbina može biti rešena jedino uz komisiju koja bi se bavila iznošenjem činjenica o ratnim zločinima. U Srbiji, ako je suditi po odgovoru ministarke pravde Snežane Malović, formiranje ovakve komisije ima podršku vlasti:
“Mi svakako smatramo da su to pozitivne ideje. Mi smo kao država započeli suočavanje sa prošlošću na taj način što je počelo suđenje u specijalizovanim organima za ratne zločine. Smatramo da ove komisije mogu samo doprineti daljem pomirenju u regionu.”
“Rasvetljavanje ratnih zločina jeste regionalni problem i treba da bude regionalna inicijativa. Do pravih rezultata ne može da se dođe ukoliko se zemlje u regionu ne udruže u naporima da se svi ratni zločini procesuiraju.”
Opozicija, međutim, ne deli ovo mišljenje. Milorad Mirčić iz Srpske radikalne stranke ne vidi svrhu rasprave o ovakvom predlogu:
“Iz prostog razloga što nevladine organizacije, osim predloga, nemaju suštinski ništa drugo. One samo predlažu da se vodi neka rasprava, a niti ima sadržaj, niti ima plan, niti ima cilj zbog čega bi se ta rasprava sada vodila.”
Za inicijativu o skupštinskoj raspravi, iz Fonda za humanitarno pravo najavljuju prikupljanje potpisa građana u Srbiji. Iako će pružiti podršku Fondu, unutar samog civilnog sektora postoji određeni stepen neslaganja. Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa:
“Ono što meni malo smeta u toj inicijativi jeste takozvano vlasništvo nad tim procesom, jer ako je to vlasništvo celog regionalnog civilnog društva, onda nije vlasništvo nekih organizacija, koje samo formalno sprovode tu inicijativu. Ali bez obzira na sve i bez obzira na paralelne slične inicijative, mi ćemo pomoći sve što doprinosi utvrđivanju istine o onome što se dogodilo u regionu, utvrđivanju broja žrtava, utvrđivanju odgovornosti onih koji su počinili zločine...”
Dereta dodaje da nije siguran da je moguće prikupiti milion potpisa i da zbog toga nije trebalo davati obećanja u ciframa.
Pitali smo Beograđane da li bi za formiranje ovakve komisije dali svoj potpis:
“Zašto da ne? Da bi istina izašla na videlo.”
“Mislim da je objektivnije kada je komisija mešovita, svi pripisuju zločine drugima. Ovo je dobra ideja.”
“Ako se bavi ratnim zločinima nad Srbima za promenu, onda može.”
“Mislim da treba zatvoriti tu stranicu. Svako osnivanje tih nekih komisija i aktivnosti koje otkopavaju ponovo te rane je bespotrebno. Ta epoha je iza nas i sada treba da se udružujemo oko nekih stvari koje gledaju u budućnost.”
“Šta vredi komisija, šta ona može da ispita, kada je sve zatvoreno? To sve određena vlast može da reši za tri dana. Ja ne verujem da komisija može išta da uradi - samo vlast.”
Ocenjujući regionalnu incijativu kao šansu za uspostavljanje novog poverenja između ljudi, profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić naglašava da je za njen uspeh od presudnog značaja odnos vlasti prema ovom problemu:
“Ljudi su ugroženi na razne načine, prisutni su određeni strahovi, pa i taj obrazac osvetoljubivosti. Tu mnogo zavisi od toga koliko sama vlast bude spremna to da prihvati. Da se konačno završi nešto što je ostavilo tragične posledice po ljude, po ljudske odnose, ne samo kada je u pitanju jedna generacij, nego i buduće generacije. I upravo ovo je šansa da se budućim generacijama prosto olakšaju ti odnosi. A oni će se olakšati ako se između ljudi stvori poverenje.”
Utvrđivanje istine ključno za vraćanje dostojanstva
Autor: Biljana Jovićević
O inicijativi za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje ratnih zločina, predloženoj sredinom sedmice u Prištini, razgovaramo sa Teom Gorjanc - Prelević iz crnogorske nevladine organizacije (NVO) - Akcija za ljudska prava, čiji je zadatak bio tu ideju promovisati i predstaviti Crnoj Gori.
RSE: Uspostavljanje pravde u državama regiona tema je dvodnevnog skupa održanog u Prištini protekle nedjelje, na kome je podržana inicijativa više nevladinih organizacija iz regiona da se parlamenti bivših jugoslovenskih država izjasne o osnivanju regionalne komisije za utvrđivanje ratnih zločina. Iz Crne Gore je taj posao bio povjeren vama. Kako ste zadovoljni učinkom?
Gorjanc - Prelević: U Prištini je održan forum o mehanizmima za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima, na kojem je 108 nevladinih organizacija iz regiona i oko 150 pojedinaca iz država naslednica bivše Jugoslavije podržalo ideju da se osnuje regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i teškim kršenjima ljudskih prava. Od tih organizacija, 15 ih je iz Crne Gore, kao i dvadesetak pojedinaca. Neposredno pre Prištine preuzela sam na sebe obavezu da organizujem konsultacije sa ljudima koji su se u crnogorskoj javnosti od devedesetih pa nadalje zalagali za utvrđivanje činjenica - upravo istine o ratnim zločinima, kako bi žrtve došle do pravde na različite načine, prvenstveno sudskim putem. Održala sam konsultacije sa 40 ljudi, koji nisu nepoznati crnogorskoj javnosti, koji su već dali javni doprinos u tom pravcu - šta oni misle - da li je ovakva komisija potrebna i kako bi ona trebala da izgleda. To je upravo ono što nam sada predstoji kao koaliciji, sada ne samo crnogorskih nego regionalnih organizacija, da napravimo neki nacrt Statuta, ovlašćenja i ciljeve te regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i da takvu inicijativu, negde krajem 2009. godine, uputimo nacionalnim parlamentima. Veoma sam zadovoljna što jedna inicijativa, koju su počele tri organizacije iz regiona - Fond za humanitarno pravo iz Beograda, Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva i Dokumenta iz Zagreba - postaje inicijativa 108 organizacija i 150 pojedinaca.
RSE: Za ovu inicijativu prevashodno bih rekla da je ključno da dobije podršku političkih elita u zemljama regiona. Kakvi su izgledi da se to dogodi?
RSE: Da li očekujete da crnogorska vlast prihvati ovu inicijativu i da li ste ovim povodom uspostavljali već neke kontakte sa njima? Da li je među ovih dvadesetak organizacija i 15 pojedinaca, sa kojima ste komunicirali, i neko iz institucija sistema?
Gorjanc - Prelević: Kako da ne očekujem da se ta inicijativa podrži? Da ne očekujem, ne bih to ni radila. Svi smo svesni da su, manje-više, isti ljudi na vlasti, ali mislimo da su oni evoluirali i već su date različite izjave u tom pravcu. Očekujemo da ćemo, kada ova inicijativa bude formirana, do kraja 2009. godine imati nešto što je više od ideje, a do toga ćemo doći u konsultacijama na regionalnom nivou. Imaćemo dodatnu regionalnu energiju i snagu argumenata koja je utemeljena u građanskom društvu u svim ovim državama, da ćemo na kraju 2009. godine imati argumente koji će biti prihvatljivi. Smatramo da bi morali biti prihvatljivi i za crnogorsku elitu. Inicijativa još uvek nije u stadiju da se kontaktira sa vlasti. Na konsultacijama jeste učestvovao gospodin Koča Pavlović, koji je poslanik u Skupštini, koji je predsednik Odbora za ljudska prava Skupštine Crne Gore. Bio je u svojstvu autora filma, u svojstvu antiratnog aktiviste, pa i poslanika, što mu je sada novi identitet. On je rekao da će se svakako založiti da ova inicijativa, kada za to dođe vreme, bude na dnevnom redu skupštinskog Odbora za ljudska prava.
RSE: U Budvi je sredinom sedmice održana Međunarodna konferencija o nacionalnom i međuetničkom pomirenju, religijskoj toleranciji i ljudskoj sigurnosti na Balkanu, pod pokroviteljstvom crnogorskog premijera Mila Đukanovića, gdje se, takođe, razgovaralo o prevazilaženju još uvijek prisutnog nepovjerenja i distance među narodima na Balkanu nakon devedesetih. Da li je, po vašem sudu, utvrđivanje svih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije ključno za to pomirenje?
Gorjanc - Prelević: Mislim da ovo moje mišljenje dele i ostale organizacije koje su članice koalicije. Utvrđivanje istine ključno je za vraćanje ljudskog dostojanstva žrtvama i za uspostavljenje poverenja među etničkim zajednicama. Mi se ne nadamo, niti zagovaramo poverenje. Mi smatramo da pomirenje podrazumeva praštanje i da ga je neophodno ostaviti samim žrtvama. Uspostavljanje foruma na kojem bi svi bili u prilici da čujemo glas tih žrtava, ma koje da su etničke pripadnosti, je ključno za uspostavljanje nečega što je suosećajnost, solidarnost, promocija tolerancije i razumevanja. Ukoliko dođe do poverenja, to će biti samo dodatni plus.
Zahtev za istragu protiv Župljaninovih jataka
Autor: Radovan Borović
Tužilaštvo za ratne zločine u četvrtak podnosi zahtev za sprovođenje istrage protiv jataka haškog optuženika Stojana Župljanina. Tužilaštvo je saslušalo sedam osoba, a sumnja se da je više od 30 osoba na petnaestak lokacija učestvovalo u skrivanju Župljanina. Stručna javnost pozdravlja odlučnost Tužilaštva, ali istovremeno upozorava da je delom i zbog ovoga zastalo sa procesuiranjem ratnih zločinaca.
"Kada smo započeli istragu o utvrđivanju lica koja su na bilo koji način pomagala Stojanu Župljaninu mislili smo da će to biti lakši posao nego što se to pokazalo - to je objektivno mnogo teži posao. Mogu da kažem da smo došli do 15 lokacija na kojima se on krio, a otprilike30 lica bi moglo da odgovara za pomaganje."
Župljanin je uhapšen 11. juna u Pančevu posle više od devet godina skrivanja. Istraga je pokazala da je Župljanin koristio najmanje četiri stana, u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Pančevu. Bio je u Nigeriji, Parizu, Moskvi... U Rusiji je bio šest meseci. Kao jedan od jataka Župljanina, na osnovu kojeg mu je kasnije izdata lična karta u SO Bački Petrovac, pominje se univerzitetski profesor iz Novog Sada Koviljko Lovre, bivši predsednik Izvršnog veća Vojvodine i ministar za poljoprivredu u vladi SRJ. Interesantno je da se Župljanin u Moskvi sasvim slučajno sreo sa porodicom Branislava Vukadina, čiji je identitet uzeo. Oni su rekli da se tako zvao i njihov rođak koji je umro.
Kako je široj javnosti još uvek nepoznato ko su ostale osobe koje Tužilaštvo treba da procesuira, branilac Stojana Župljanina Igor Pantelić kaže za naš program da Tužilaštvo ima zakonsko pravo na ovakav postupak:
"Tužilac ima svoju teoriju i svoju osnovu, a ovi ljudi će reći svoje i verovatno imati svoju odbranu. Ovo je kao i svaki drugi proces i neka svako radi svoj posao. Čovek je deset godina bio na raznim lokacijama, on ne želi da se meša i ne može da utiče."
Advokat Dragoljub Todorović iz Fonda za humanitarno pravo pozdravlja ovakvu odluku Tužilaštva, ali i istovremeno izražava sumnju da će i ovaj proces zapasti u ćorsokak, kao i kod suđenja jatacima Jove Đoga. Todorović postavlja pitanje zbog čega se Tužilaštvo dva meseca bavi, između ostalog, jatacima, a ne reaguje na dokaze o ratnim zločinima koje je Fond dostavio Tužilaštvu:
"Smatram da bi Tužilaštvo trebalo više da se koncentriše na zločine u Suvoj Reci, Pustom Selu, zatvoru Dubravi i još neke druge za koje je Fond podneo krivične prijave, a ne da juri jatake. Mislim da je od jataka važnije da se pred lice pravde izvedu zločinci i ubice, ali svakako i jataci treba da odgovaraju. Tužilaštvo dugo, već dva meseca, radi samo na tome i time pravda to što ne radi na ovim drugim predmetima. Mislim da će se ponoviti situacija, da će biti isto kao što je bilo sa Đogom."
Istovremeno je dosadašnja istraga pokazala da su jataci Stojana Župljanina u nekim segmentima povezani sa nekim drugim haškim beguncima. U ovoj fazi se to smatra službenom tajnom. Inače, Župljanin je više puta boravio i u Crnoj Gori, nekoliko puta u Podgorici, zatim u Nikšiću i dva puta u Budvi. To sve komplikuje čitav proces utvrđivanja mreže saradnika, kaže srpski tužilac Vladimir Vukčević:
"To je izuzetno obimno i složeno, ali mi radimo. Biće to još jedan od naših dokaza pred Hagom. Stalno sam sa njima u kontaktu, oni su upućeni i čestitaju nam na svemu tome."
* * * * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici