Smanjenje plata članovima upravnih odbora

Zgrada Vlade Srbije

Vlada Srbije odlučila je, nakon niza prozivki u javnosti, da smanji plate predsednika upravnih odbora javnih preduzeća, koja su na mesečnom nivou iznosila i preko 5.000 evra. Javna preduzeća se smatraju kao stranački plen u gotovo svakoj raspodeli vlasti u Srbiji. Analitičari procenjuju da je reč o psihološkoj poruci, ali da se partije neće tako lako odreći svojih novčanih nadležnosti, kojima između ostalog namiruju stranačke potrebe.
Javna je tajna da političke partije svoje koalicione kapacitete namiruju i time što se pri formiranju vlasti najviše računa vodi o tome kome će pripasti koje javno preduzeće. Mnogi upravo tu vide izvor kojim se namiruju stranačke potreba i teško je očekivati da se partije odreknu važnog finansijskog i kadrovskog uporišta. Vlada Srbije donela je preporuku da se u upravnim odborima preduzeća čiji je osnivač država ograniče primanja na nivo prosečne plate u Srbiji.

Odmah po objavljivanju vladine namere, javnost je to protumačila kao psihološki i marketinški potez. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija veruje da će ta mera doneti uštede u budžetu, ali upozorava na još jednu važnu činjenicu:

"Mislim da je mnogo bitnije da se rad tih javnih preduzeća, upravnih i nadzornih odbora na neki način podvrgne kontroli, u pitanju je mnogo veći novac od onog koji se izdvaja za naknade članovima upravnih i nadzornih odbora, kako bi se najzad videlo koliko su bile utemeljene sve one pretpostavke koje su se mogle čuti - da se iz javnih preduzeća finansiraju političke stranke i da se taj novac koristi i za druge vidove zloupotrebe."


Prema podacima Administrativnog odbora Skupštine Srbije, u prošloj godini za svega nekoliko sastanaka u jednom mesecu predsednik Upravnog odbora Agencije za kontrolu letenja je, na primer, dobijao 467.000 dinara, odnosno oko 5.000 evra, njegov zamenik oko 4.000, a član upravnog odbora oko 2.000 evra. Pored plata rukovodstava javnih preduzeća, još mnogo informacija treba da bude predmet kontrole javnosti, smatra Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić:


"Treba pitati vlast zašto se odlučila za to, ali smo primetili da se odlučila onda kada je to izbilo u javnost. Ne bih ulazio u polemiku da li su njihove plate velike ili male, ali je stav građana poznat po tom pitanju. Postoji još mnogo informacija o radu tih javnih preduzeća i drugih državnih ustanova i organa vlasti koje su itekako zanimljive, kao što su troškovi reprezentacije, donacije koje daju javna preduzeća, javne nabavke i slično. Tvrdim da je svaka priča o borbi protiv korupcije, a te priče su danas veoma popularne i prisutne, čista iluzija ako ona ne podrazumeva radikalno i evidentno dizanje nivoa transparentnosti, pre svega u postupanju sa javnim novcem i javnim resursima, ne samo u javnim preduzećima već i u svim drugim subjektima vlasti."


Odluka o smanjenju plata članova državnih upravnih odbora dolazi u trenutku kada se vlada suočava sa ispunjavanjem obećanja penzionerima o povišici, ali i svetske recesije, čiji efekti se u Srbiji očekuju početkom naredne godine. Međutim, mnogi veruju da je to deo kampanje koja šalje psihološku poruku o potrebi štednje. Jedan od takvih je ekonomista Miodrag Zec koji procenjuje da će ušteda smanjenjem plata članovima upravnih odbora javnih preduzeća biti mala. Važno je, kaže on, da se spreči politička otimačina javnih funkcija:

"To verovatno nije velika količina novca s obzirom na budžete Srbije i javnih preduzeća, ali ima simbolički karakter – sprečiće jednu otimačinu nekompetentnih ljudi. Potrebne su korenite promene, rad u upravi tih preduzeća se mora vezati za njihovu efikasnost, što sada nije slučaj. Dakle, nedostaje nam koncept transfomacije i privatizacije javnog sektora, što podrazumeva efikasnost i kompetentnost."