Saradnja sa Hagom ostaje ključni uslov

Koliko je, zaista, realno da Srbija sledeće godine postane kandidat? Ono što je komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren saopštio u Briselu, predstavljajući izveštaj Evropske komisije o reformama i napretku zemalja zapadnog Balkana i Turske u evropskim integracijama, ovdašnjoj javnosti predočio je Žozep Ljoveras, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, ponovivši da ona ima šansu da 2009. dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, ali da su nužne dodatne ekonomske i reforme u pravosuđu, kao i završetak saradnje s Haškim tribunalom, koji je ključ za nastavak puta ka članstvu u Evropskoj uniji.

Zamoljen da iznese svoj lični stav o realnoj mogućnosti takve opcije, Ljoveras je rekao da je teško imati subjektivan pogled na ovaj izveštaj, ali da deli mišljenje sa onim što je prezentovano u Briselu:

“Ja mogu da podelim to uverenje. Ono nije subjektivno već je to objektivan pristup, ali pod optimalnim uslovima. Teško je zaista reći šta će se dešavati u mesecima koji dolaze, jer možda nećemo biti u stanju da tako govorimo, ukoliko ne vidimo konkretan napredak. Ali, u svakom slučaju, to je moguće. Potrebno je da se ispune navedeni uslovi, pre svih puna saradnja sa Haškim tribunalom, kao i puna implementacija prelaznog sporazuma. Ponavljam, svakako je moguće.”

I Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, smatra da je to realna opcija i da Srbija ima sve uslove da ispuni obaveze koje stoje na tom putu:

"Očekuje se da i druge zemlje daju svoje kandidature, ali mislim da je većinsko mišljenje 27 članica Evropske unije da je Srbija tu ključna zemlja zbog dalje stabilnosti i mira - u tom smislu je važan put i dinamika integracije Srbije u Evropsku uniju. Evropska unija će sa svoje strane, ali naravno i Srbija sa svoje, učiniti sve da do te kandidature dođe."

Analitičar Simeon Pobulić, iz Foruma za međunarodne odnose, takođe, veruje da je to moguće, ali "uz jedan veoma snažan napor":

"Što se tiče zakonskog dela, to će proći kroz Skupštinu. Sa zakonima postoji jedan drugi problem, moraju se uspostaviti mehanizmi za njihovo sprovođenje, a to je već malo teže, komplikovanije i, na kraju krajeva, uvek košta – to ćemo završiti. Napravićemo jedan dobar iskorak i što se tiče korupcije, verujem u to jer se to mora uraditi, a možemo izvući dobru pouku iz Bugarske, donekle iz Rumunije pa čak i iz Mađarske."

Ivan Vejvoda smatra da je najvažnije da se pokaže dobra volja i želja da se odlučno krene ka ispunjenju neophodnih uslova:

"S jedne strane, da se formalno izglasaju zakoni koji su neophodni na tom putu ka Evropskoj uniji, ali je možda još važnije da se pokaže politička, društvena i ekonomska volja da se ti zakoni i sprovode. Ukoliko se to pokaže kao nešto delatno, kao prioritet i deo politike ove Vlade, onda mislim da će biti ispunjeni neophodni uslovi."

Po Simeonu Pobuliću, najveća enigma je Mladić:

"Dakle, možemo to uraditi samo nam ostaje da rešimo pitanje Mladića. Šta će biti sa Mladićem, da li će insistirati na tome, to zaista ne znam i mogu samo da predviđam. Da li će biti uhapšen ili neće, to je van vidokruga naših saznanja."