Tribunal želi da me ućutka

RSE: Iako već dve i po godine ne radite kao portparolka Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Vi ste se 27. oktobra vratili u zgradu na Čerčilovom trgu u Hagu, ali ovoga puta kao optužena. Vaš advokat Vilijam Burdon zatražio je na početku pretresa da ne sedite na mestu’’koje je’’ – kako je rekao- ’’predviđeno za zločince’’. Predsedavajući sudija Karmel Agius odbio je to, rekavši da ne treba potcenjivati težinu dela (to jest, nepoštovanje suda) za koje ste optuženi. Pored toga, vaš advokat takođe je tražio da se ne dozvoli vaše fotografisanje u sudnici zbog mogućeg negativnog uticaja na vaš javni rejting, ali Predsedavajući sudskog veća odbio je i taj zahtev. Kako ste se osećali sedeći na mestu, kako kaže Vilijam Burdon, predviđenom za zločince?

Arman: Nisam se osećala dobro zato što verujem da mi tu nije mesto, posebno zbog toga što na to ’’pogrešno mesto’’ nisam ni pozvana kao osoba koja ima veze sa ratnim zločinima već kao osoba koja je uvredila sud. Ja ne smatram da sam uvredila sud. Uvreda suda je ometanje pravde, a ja sam u čitavom svom profesionalnom životu bila posvećena pravdi. Mene je zbog mog novinarskog angažmana Radovan Karadžić proterao 1993. godine iz delova Bosne i Hercegovine, a Slobodan Milošević, iz istih razloga, 1994. proterao me je iz Srbije. Sada imam utisak da se Tribunal u Hagu nalazi u krugu ljudi koji pokušavaju da me spreče u pisanju.

RSE: Zašto ste odbili da se izjasnite o krivici?

Artman: Zato što još uvek nije rešeno šta će biti sa mojom nemogućnošću da plaćam odbranu. Pravo na odbranu jeste bazično pravo, pa i za uvredu suda, i dok se to ne reši ja ne mogu angažovati advokata. Ja nemam novca da platim advokata pošto nemam fiksni posao, a konsultantski poslovi koje radim ugroženi su mojim optuživanjem od strane haškog suda. Očito je da su optuženi za ratne zločine stalni klijenti Tribunala, pa se trude da ih u tom svojstvu što više zaštite, a izgleda da oni koji su optuženi za uvredu Suda jesu neprijatelji Suda pa i ne gledaju da im zaštite prava na isti način kao i optuženima za najteža krivična dela.

RSE: Bivši tužilac Džefri Najs, kao i Karla del Ponte, iznosili su takođe insajderske informacije - zašto je sud odlučio da samo vas optuži za nepoštovanje suda: zapravo, šta su, po vama, bili motivi za podizanje optužnice protiv vas?

Artman: Mislim da je to zbog toga što sam, za razliku od ljudi koje ste pomenuli, ranjivija. Nemam nikakvu instituciju iza sebe, nisam ambasadorka, ja sam obična osoba, novinarka, i lakše je takvu osobu targetirati. Verujem da je cilj Suda da me ućutka jer sam slobodnija i nisam vezana ni za kakvu instituciju. Možda je razlog i u tome da bi sprečili izlazak moje nove knjige ili smatraju da previše komentarišem delovanje haškog Tribunala. Moj cilj je da se bolje razume funkcionisanje međunarodne pravde. Ove selektivne optužbe shvatam kao diskriminaciju jer svako ko je iznosio insajderske informacije treba biti optužen ili, u suprotnom, niko ne treba da bude optužen.

RSE: Prethodnih dana, mediji u Srbiji bili su ispunjeni napisima o trgovini organima kosovskih Srba u Albaniji, o čemu je u svojoj knjizi pisala i bivša tužiteljka haškog Tribunala Karla del Ponte. Glavna tužiteljka Albanije Ina Rama odbila je zahtev Srbije da ispita optužbe izrečene u knjizi Karle del Ponte. Sada je već sasvim izvesno da će srbijansko Tužilaštvo za ratne zločine imati problema da sprovede istragu u Albaniji. Ipak, kakava su vaša saznanja u vezi sa tim navodima gospođe del Ponte?

Artman: Postojali su izvesni elementi koji su doveli do jedne provere tokom 2003. godine, ali nije bilo osnova za pokretanje istrage. Karla del Ponte tada je tražila saradnju od Albanije i ona je tu saranju dobila, isto je traženo i od UNMIK-a i UNMIK je sarađivao sa istražiteljima. Možda je ta saradnja i pružena zato što su ocenili da neće dovesti do nekih rezultata i teško mi je da ocenim tu saradnju. Ipak, mislim da čitava ova priča jeste greška. Prvo, treba istražiti gde su svi ti oteti Srbi odvedeni, nakon što su oteti. Da li su zatvoreni negde na Kosovu ili su prebačeni u Albaniju? Ovde se već ide na kraj procesa i tvrdi se da je bilo trgovine organima, iako nijedno telo, koje bi upućivalo na to da su iz njega vađeni organi, još nije pronađeno, a to je apsurdno. Ti ljudi su, najverovatnije, nasilno ubijeni, a reći na koji način, pogotovo ako nemate nikakav dokaz za to, jeste strašno i služi za manipulaciju.

RSE: Da li je tužilaštvo trpelo političke pritiske da se ovaj slučaj ne istraži?

Artman: Ne, nije. Vodila se istraga u Albaniji na osnovu indikacija koje smo imali. Tada nije urađeno mnogo, ali dobro je što smo išli da proverimo. Moram reći da Tužilaštvo nije imalo direktan kontakt sa svedocima koji su doneli te podatke u Tribunal. Od tada nema novih podataka u Tužilaštvu. Opasno je ’’navući’’ se na tu priču, jer to je jedinstven slučaj na prostoru bivše Jugoslavije gde istraga počinje od kraja uprkos tome što nemate tela. Ako imate leševe, vi onda možete ispitivanjem da saznate kako i na koji način je došlo do ubistva i da li su iz tela pre ili posle smrti vađeni organi. Ovde nemam ništa od toga. Treba istraživati gde su nestali ti ljudi, gde su odvedeni i gde su ubijeni, a ne raditi na ovaj način. Ima mnogo elemenata koji upućuju na to da je na tom mestu na severu Albanije bilo nemoguće vađenje organa i, najverovatnije, to se uopšte nije ni desilo jer nije bilo uslova za tako nešto, ali to nije razlog da se čitav taj slučaj označi kao nemoguć. Treba ostati otvoren za sve mogućnosti, ali, ponavljam, prvo treba istraživati gde su ljudi odvedeni i za to prikupiti čvrste dokaze.

RSE: Da, ali tužiteljka Albanije odbila je zahtev Srbije i gotovo je sigurno da tog zajedničkog istraživanja, bar u ovom trenutku, neće ni biti i to može da implicira da Albanija nije spremna da sarađuje u ovom slučaju?

Artman: Mi sada ne znamo kakve je informacije srbijanski Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević doneo u Albaniju, jer u novinama smo videli samo indicije koje ukazuju da su nestali Srbi sa Kosova prebačeni u Albaniju, a u istim izjavama imamo i navode da su vađeni organi u više mesta. Ne znamo da li su te informacije ozbiljne ili ne, niti znamo da li odbijanje Albanije da sarađuje predstavlja rezultat nečega što bi Albanija smatrala za provokaciju ili je to samo nespremnost Albanije da sarađuje, a to se mora osuditi. Ako je Vukčević došao sa ozbiljnim elementima, onda Albanija mora da sarađuje.

RSE: Svojevremeno ste izjavili kako ne verujete da će Ratko Mladić i Radovan Karadžić biti uhapšeni: ipak, Karadžić je danas u haškom Tribunalu. Verujete li da bi i Ratko Mladić uskoro tamo mogao tamo da se nađe?

Artman: Verujem da hoće. Sve što sada Srbija radi da bi se približila Evropskoj uniji, neće biti dovoljno sve dok se Ratko Mladić ne uhapsi. To veliki deo aktuelene vlasti u Srbiji razume i sada nije prepreka locirati gde je on već prevazići neke prepreke unutar samog sistema i uhapsiti ga.

RSE: Mislite li da vlasti u Srbiji znaju gde se Ratko Mladić u ovom trenutku nalazi?

Artman: To nije problem i o tome ne treba puno raspravljati - sve je jasno nakon hapšenja Radovana Karadžića. O njemu se mnogo manje znalo gde se krije, pa ipak je uhapšen, a o Mladiću se već toliko puno zna. Neće biti lako uhapsiti ga, ali nema drugog puta.

RSE: Nakon svega što vam se ovih meseci dešava, da li i dalje verujete u rad haškog Tribunala, u njegovu profesionalnost i posvećenost u procesima namirivanja pravde?

Artman: Iako postoje kritike na njegov račun, ja verujem njegovom mandatu i verujem u međunarodnu pravdu, jer to je jedini način da se spreče masovni zločini. Ipak, to mene ne sprečava da analiziram i kritikujem haški Tribunal. Mnogo je gubio vremena na marginalnim stvarima, dosta nerazumno skraćuje optužnice, ne bira svoje prioritete i ne poklanja dovoljno pažnje i vremena važnim predmetima i sada, u ovoj fazi rada, Tribunal živi kao ispod staklenog zvona i gubi kontakt sa stvarnošću.

RSE: Vaše sledeće pojavljivanje pred Tribunalom u Hagu zakazano je za 14. novembar. Da li ćete se tada izjasniti o krivici?

Artman: Volim da ostavim iznenađenje. Videću. Čitava ta situcija jeste apsurdna.

RSE: Pre nekoliko dana iz haškom Tribunala navedeno je da će suđenje vama biti pokrenuto nejverovatnije početkom sledeće godine. Imajući u vidu da je za delo nepoštovanja suda zaprećena kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili i jedno i drugo, u kakvom stanju iščekujete suđenje i da li se plašite da biste mogli biti kažnjeni?

Artman: Strepim nad tim da li će pravo mene da zaštiti ili će biti u službi sudija da rade šta žele. Ono što znam jeste da u ovom pozorištu apsurda svakako neću izigravati lutku. Pretpostavljam da će veći deo suđenja biti zatvoren za javnost pa će to, svakako, biti suđenje za verbalni delikt, a ja se u čitavoj ovoj priči pitam: ko kome treba da sudi? Ja ništa ne bih smela pričati u vezi sa tim predmetom, ali neću prihvatiti da ćutim. Ako treba da idem u zatvor ići ću, ali ne želim da odustanem od svojih moralnih i profesionalnih načela. Ja nisam uradila ništa loše.