Pozivanje na prošlost je refleksija sadašnjosti

Milan Nedić

Zabranjeni skup profašističkih organizacija, koji je trebalo da bude održan proteklog vikenda u Beogradu, pored brojnih aspekata, pokrenuo je pitanje ideoloških razlika i sporenja u političkoj javnosti Srbije. Konkretan povod za najnoviju polemiku je prisustvo slike kvislinškog predsednika srpske vlade u vreme Drugog svetskog rata Milana Nedića.
Najnovija ideološka razmimoilaženja u političkoj eliti Srbije stigla su u paketu sa aktuelnom polemikom oko zabranjenog 'Marša za jedinstvo Srbije', koji je za protekli vikend najavilo nekoliko profašističkih organizacija. U kontekstu razgovora da li bi trebalo zabraniti organizacije koje propagiraju fašizam, ministar policije i potpredsednik Vlade Ivica Dačić je rekao da je stav njegove Socijalističke partije Srbije da bi to trebalo učiniti, ali da to u ovom trenutku nije moguće, budući da i u samoj vlasti postoje ljudi koji izjednačavaju fašizam i antifašizam:

"Lično mislim da Vlada Republike Srbije ne može uspešno da vodi borbu protiv fašizma, a da u zgradi Vlade, u istorijskoj sobi, stoji slika Milana Nedića, koji je bio predsednik vlade u vreme Hitlerove Nemačke i kojeg niko nije izabrao - postavio ga je Hitler. Poštenije bi bilo staviti sliku predsednika vlade u izbeglištvu nego sliku Milana Nedića, koju je stavila Koštuničina vlada. Policija treba da juri 300 fašista po ulici, a u političkim strukturama postoje ljudi koji izjednačavaju fašizam i antifašizam."

Svako ima pravo na sopstveno mišljenje, ali bez konačnog suda istorije, teško je donositi bilo kakve validne zaključke, kaže, reagujući na izjavu ministra Dačića, Dragan Kojadinović, visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove, stranke koja, takođe, čini vladajuću koaliciju. Kojadinović, koji je u prvom mandatu Vlade Vojislava Koštunice bio ministar informisanja i kulture, bio je svedok povratka Nedićeve slike u prostorije Vlade:

"Koliko se sećam, najzaslužniji za otkrivanje te slike i njenu reparaciju je tadašnji predsednik Skupštine Predrag Marković. Mislim da je on učinio jedno dobro delo i da je ta slika veoma značajna za našu kulturu kao i za našu istoriju."


I dok pomenuti Predrag Marković ostaje dosledan u stavu da, nakon odlaska sa funkcije predsednika Parlamenta, ne daje izjave za medije, Dragan Kojadinović napominje da pitanje Nedića ne bi trebalo vezivati sa bilo kakvim neonacističkim i neofašističkim pokretima danas:

"Kao građanin ove zemlje, mislim da ti mladi ljudi i ne znaju čime se igraju, odnosno da je to više neka njihova šmira – ponašaju se kao neki šminkeri koji sebi na takav način žele da daju na značaju. Ali, bilo kako bilo, i sa nagoveštajima neofašizma se treba odmah obračunati na sve legalne načine. Ne treba povezivati Milana Nedića sa svim ovim stvarima, on je učinio šta je učinio, a istorija će dati konačan sud o njegovom delu."


Tako kažu političari, a istoričarka Olga Manojlović Pintar smatra da su pozivanje na prošlost i njeno objašnjavanje, uvek zapravo, refleksije odnosa u sadašnjosti:

"Trenuci u kojima izostaje veoma jasna ocena prošlih zbivanja su zapravo trenuci u kojima vidimo jednu potpunu političku nesaglasnost i strah od iznošenja jasnih stavova i valorizovanja ne samo prošlosti već i sadašnjosti u kojoj živimo."


Relativizovanje uloge Milana Nedića u istoriji, po mišljenju Olge Manojlović Pintar je veoma opasan i kontraproduktivan politički stav:

"U raznim umetničkim delima mogu da razumem pokušaje sagledavanja Milana Nedića iz nekog drugog ugla, oni govore veoma jasno o ideološkoj opredeljenosti umetnika koji se time bave, ali svako relativizovanje u sferi nauke i svako relativizovanje njegove ličnosti u sferi politike je veoma opasno. U krajnjoj liniji, opasno je i relativizovanje u sferi umetnosti, ali je ono kao takvo dozvoljeno dok u politici, mislim, da nije. Posle svega što se ovde dogodilo, posle stradanja jevrejske i romske populacije, relativizovati ulogu Milana Nedića veoma je opasno i kontraproduktivno, to je jedan od osnova našeg nerazumevanja sa Evropom i svetom."