RSE: Vi ste novinar čuvenih Kikindskih novina koje su bile jedan od stubova demokratije u vreme Miloševića, a koja je posle ugušila radikalska vlast koja je došla na čelo opštine Kikinda. Od tada su Kikindske novine počele da izlaze u okviru jednog novosadskog lista.
Bodrožić: Kikindske novine, kao zaseban list, su deo Dnevnika iz Novog Sada, a istovremeno su i ispostava Dnevnika u Kikindi.
RSE: Zbog ideje da se da mnogo više autonomije Vojvodini, neki duhovi u Beogradu su se uznemirili. Neki političari kažu da bi to bilo stvaranje države u državi.
Bodrožić: Mislim da tu bukauproizvode nacionalisti u Beogradu i da je ona, sa njihove tačke gledišta, možda i opravdana, ali sa tačke gledišta građana Vojvodine ne verujem da to ima bilo kakvog smisla, osim već poznate priče o jedinstvenoj Srbiji i o bezrazložnom strahu te nacionalističke elite iz Beograda zbog odvajanja Vojvodine. Ta elita istovremeno teži da i dalje upravlja iz jednog centra celom državom.
RSE: Mislite li da će se to sve realizovati, s obzirom na dosta otpora koji trenutno postoji?
Bodrožić: Ako je Demokratska stranka (DS), nosilac vlasti u Vojvodini i u Srbiji, odlučila tako, a vidim da je čak i Socijalistička partija dala pozitivno mišljenje o novom Statutu Vojvodine, to će proći uz mnoga izvinjenja, na koja smo već navikli, i kada treba i kada ne treba, od DS-a. Mislim da je ovaj put potpuno deplasirano se pravdati nekim nacionalističkim strankama što ovaj Statut daje više autonomije Vojvodine nego što je to do sada bilo. Pamtimo da je autonomija ukinuta još za vreme Slobodana Miloševića i da je ona malo proširena zakonom posle 5. oktobra, a da je ovo jedan mali korak ka pozitivnom razvlašćivanju države, što je tendencija u svim normalnim i modernim zemljama. Srbija od toga neće imati nikakve štete, samo može da ima koristi.
Kao građanin Vojvodine mislim da je i to autonomije malo, da država treba sebe da razvlasti u još mnogim oblastima i da treba dati još više prava i obaveza lokalnim samoupravama i regionima. Sada je stvar do drugih regiona u Srbiji da se organizuju i da dobiju neka svoja autonomna prava, koja povlače i obaveze. Vojvodina je u tom smislu naprednija i zaslužuje da upravlja svojom imovinom. Zaslužuje još mnogo što-šta, što u ovom Statutu nije definisano, a što stariji Vojvođani pamte, što je bilo pozitivno u onom sistemu kada je Vojvodina imala punu autonomiju. Nema tu govora o nikakvoj državi u državi jer glavni atributi države nisu definisani u ovom Statutu. Ovde se radi o većem pravu Vojvođana da upravljaju svojim novcem. Mislim da bi Vojvođani trebalo da dobiju prava da upravljaju svojom policijom i svojim sudstvom jer tu ne bi bilo neke tendencije ka odvajanju, nego bi se to ticalo samo unutrašnjeg uređenja Srbije. Tom decentralizacijom bi država postala modernija i lakša za građane koji su krajnji korisnici usluga te iste države. Mislim da se time dobija mnogo i da je ovaj Statut jedan korak ka punoj autonomiji Vojvodine, za koju lično navijam. Da li će autonomija kod stranaka koje su sada dominantne biti i njihov cilj - ostaje pitanje za njih.
RSE: Pratite li ovo što se dešava oko bivše pokrajine Kosovo i silne napore naše spoljne politike da se anulira njihova nezavisna država?
Bodrožić: Naravno. Kao svaki građanin ove zemlje sam obasut vestima o Kosovu. Na žalost, sadašnje političke elite na vlasti ne žele da priznaju faktičko stanje i ne žele da izgube trku sa nacionalističkim strankama u tom pogledu. Upinje se iz sve snage da dokažu da je Kosovo sastavni deo Srbije i da će ponovo da se vrati u pravni sistem Srbije - u šta sumnjam.
Na taj način bi trebalo da se razmišlja, ali očigledno je da su još uvek te nacionalističke stranke i elite u Beogradu jako jake i njima se i dalje politička elita, koja je osvojila vlast u Srbiji, dodvorava tako što non-stop vraća temu Kosova kao najvažniju temu naše zemlje, a ona, na žalost, nije najvažnija. Život građana je toliko loš da bi on trebao da bude na prvom mestu, a ne teritorijalni integritet naše države.
RSE: Kikinda je bila pod vlašću Radikala u poslednje četiri godine.
Bodrožić: Od oktobra 2004. godine.
RSE: Sada je vrlo tesno pobedila proevropska grupacija - DS, Mađari zajedno sa Vojvodinu i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Trebalo je da na vanrednoj sednici Skupštine ta proevropska grupacija preuzme vlast, ali nisu došli SPS i PUPS, koji su do sada bili u kombinaciji sa Radikalima.
Bodrožić: Nije toliko do SPS-a. Mislim da je krivica na svim stranama. SPS je posle majskih izbora formirao vlast sa Radikalima i DSS-om, a nakon što je partija ušla u republičku i pokrajinsku vladu, kikindski odbor je odlučio da promeni stranu i da se prikloni demokratima. Dogovori su trajali dosta dugo i mnogo stvari nije rešeno u tim pregovorima. Nekako se postigao dogovor da se bar održi ta sednica na kojoj će se razrešiti funkcioneri Radikala, ali u poslednji čas su i Demokrate povukle tu inicijativu jer očigledno nisu sve stvari dogovorene. Jedan deo Socijalista, i pored instrukcija iz centrale, nerado raskida dugogodišnju koaliciju sa Radikalima. Tu se javlja neki problem koji je van očiju javnosti. O tome zašto je odložena sednica se samo špekuliše u kikindskoj javnosti, ali su i jedni i drugi najavili da će se to ipak odigrati za 10 dana.
Pominju se razne teorije. Jedna od teorija je da su Radikali u Kikindi prešli u tabor Tomislava Nikolića i svih 17 odbornika Radikala je sada uz novu, tek osnovanu, Naprednjačku stranku. Sada se mnogi pitaju da to možda nije dogovor u vrhu DS-a i te nove Naprednjačke stranke da se njima ostavi vlast u Kikindi, i u još par mesta. Ne znam tačno gde ti novi radikali mogu da formiraju vlast. To je jedna teorija koje se provlači u javnosti i koja nije daleko od pameti. Videćemo u narednim danima da li će demokrate stajati na toj smeni, ili će jednostavno pustiti da i dalje Blažić i ekipa vladaju Kikindom. Očigledno nešto tu ima, ali još uvek niko ne želi o tome javno da govori. Svi se pravdaju proceduralnim razlozima za odlaganje sednice, mada postoje indicije da se radi o dogovoru na vrhu, ali ne verujem da će to iko iz svih stranaka javno reći.
RSE: Dok su Radikali bili na vlasti, da li su uradili nešto značajno za Kikindu?
Bodrožić: Ne može se reći da su išta od kapitalnih stvari uradili. Neke stvari koje su nasledili su dovršili, ali na svoj način. Jedan deo komunalnih delatnosti su prepustili privatnom sektoru i tu su se pojavile sumnje da su ti ugovori rađeni protivzakonito.
RSE: Ne postoji potvrda o tome?
Bodrožić: Na žalost ne. Neke stvari su procesuirane nedavno. Policija je podigla krivičnu prijavu protiv direktora Direkcije za izgradnju grada, ali je to još uvek u istrazi. Sumnje se da je tu umešan i predsednik opštine. Koliko se razumem u funkcionisanje lokalnih samouprava, direktor Direkcije nigde nije samostalan. Uglavnom je predsednik opštine taj koji ugovara poslove i koji pravi kombinacije u vezi sa velikim projektima, tako da ne verujem da je direktor Direkcije radio mimo predsednika opštine. Istraga je još uvek u toku i očekuje se da će u narednih mesec dana biti konačno zaključena ta istraga koju sprovodi Okružni sud, pa će se videti istina.
Radikali u Kikindi nisu uradili ono što su obećavali, a to je da nisu privukli strane investitore, za razliku od Zrenjanina, gde se sada otvorila afera, gde je, i pored tada negativne reklame, došlo mnogo firmi, otvorilo svoje pogone i zaposlilo Zrenjanince. Ovde kod nas toga nije bilo u protekle četiri godine.
RSE: Što bi moglo da znači da nije bilo ni korumpiranih kod vas. Da li je moglo da se očekuje da u Zeranjinu postoji mafija koja uzima novac?
Bodrožić: Ne bih da prejudiciram istragu protiv Gorana Kneževića. Čoveka lično znam. Nisam stekao utisak da je mafijaš, ali imao sam u svom životu mnogo primera kada sam pogrešio u proceni. Mnogo ljudi se, kada dođu na vlast, lako polakome i upadnu u razne kombinacije sa podmićivanjem. Zbog toga ni ovde ne mogu da stavim ruku u vatru za nikoga.
Jedino me čudi da od tolikog Beograda i Novog Sada građevinska mafija ima svoje sedište baš u Bečkereku (stari naziv Zrenjanina). Ispalo je da je Index mafija u Kragujevcu, da je građevinska mafija u Zrenjaninu, a da u Beogradu nema ni jedne, gde je svaki plac u centru grada mnogo vredniji od placa u Zrenjaninu, Kikindi ili bilo kom gradu u unutrašnjosti Srbije. To mi jedino sada nije logično.
Pokušavam da nađem neki logičan sklad u vezi sa tim - da li je to sada uvod u neku opsežniju akciju protiv nekih drugih političara iz drugih stranaka i da DS želi ovima da pokaže kako prvo hapsi svoje, pa će onda i njihove. Videćemo u narednim danima da li će biti nastavljena ta akcija. Ono što smo čitali i slušali u medijima o radu bivših ministara iz DSS-a i Nove Srbije, ispada da je Knežević tek mali šaraf u toj nekoj građevinskoj operativi u Srbiji.
RSE: Predrag Bubalo, bivši ministar u Koštuničinoj Vladi, je imao privatni stan i jedan služeni, a neki kažu da je imao čak i tri. Mnogo se pisalo i pričalo o tome. On je vaš zemljak iz Kikinde. Njegova supruga ima firmu u Kikindi.
Bodrožić: Ima i dalje i koliko smo saznali još je i akcionar u jednoj građevinskoj firmi u Kikindi. To je postala u međuvremenu kada je prevela jedan deo akcija iz placa u Kikindi na kojem se izgradio Maxi Market pre dve godine. Ljudi govore da je akcionar u još nekim firmama, ali za to nemamo zvaničnih dokaza.
RSE: Oko Predraga Bubala širile su se priče dok je bio direktor jednog preduzeća u Kikindi.
Uopšte je problem netransparentnosti u radu državnih organa, u pogledu imovine političara, šta imaju pre nego što dođu na vlast, šta imaju kada napuste vlast. Mislim da je tu glavni problem. Kada bi javnost mnogo više znala, možda bi se mnogi od političara spasili od ovakve bruke da ih hapse u po dana u kancelariji Skupštine opštine. Da ima više kontrole, verovatno se ne bi ovo dogodilo. Mnogi bi se onda, i da imaju nameru da nešto smuvaju, klonili takve rabote jer bi pretpostavili da mogu da budu lako uhvaćeni pošto sve može da bude lako provereno. Ovako se sve vrti u krug. Jedni političari štite druge. Kada se promeni vlast, jedni drugima opraštaju. Nema javne kontrole budžeta, nema javne kontrole velikih nabavki. Imamo zakone, ali nemamo doslednu primenu tih zakona. To je srž problema. Kada se u tom smislu nešto promeni, onda će biti manje sumnje u političare jer će oni, koji to budu hteli da rade, biti dobrim delom onemogućeni.
RSE: Vi ste jedan od najviše tuženih novinara. Čak je i Komitet za zaštitu ljudskih prava pri UN-u reagovao. Da li vas još gone jer otkrivate nepravilnosti?