"Najveći broj profesora je bio uključen u odbranu i Miloševića i Šešelja i sada Karadžića. Osim toga, potpisivali su razne peticije koje su negirale Haški tribunal kao antisrpski. Ovo je neka vrsta detektovanja te konzervativne Srbije koja u ovoj fazi, a to je ono što nas zanima, jeste ona grupacija koja opstruira brže priključivanje Srbije Evropskoj uniji. Na neki način, to je bila ilustracija njihovih stavova koji su duboko konzervativni, antievropski i antitržišni – generalno antizapadni."
Žestok odgovor Helsinškom odboru stigao je sa Pravnog fakulteta, koji je pored ostalog u javnom oglasu odbacio sve optužbe koje su mu upućene, navodeći da je normalno da u ustanovi koja ima veliki broj studenata i zaposlenih ima različitih političkih opcija i stavova. Miodrag Jovanović, prodekan za nauku na Pravnom fakultetu:
"Ne treba mešati individualne nastupe tih ljudi, koji nastupaju u svojstvu građana, u odnosu na ono što rade ovde kao profesori fakulteta. Inputiranje da su udžbenici zastareli i da se ovde neko ideološki indoktrinira na nastavi i vežbama je potpuno apsurdno u svakom pogledu."
Kao srpski nacionalisti i članovi antihaškog lobija poimenice su navedena imena 51 profesora Pravnog fakulteta koji su 2001. godine potpisali inicijativu za ocenu ustavnosti uredbe o saradnji sa Tribunalom u Hagu. Ovde se postavlja i pitanje čemu služi i na šta sve podseća objavljivanje spiskova. Sonja Biserko ističe da je spisak profesora i intelektualaca zapravo skup izjava navedenih pripadnika srpske elite, kojima se precizno ilustruje odnos ovdašnje javnosti prema ratnim zločinima:
"To je sve citirano, mi nismo samo arbitralno navodili ta imena i citate. Želimo samo da podsetimo na nešto što se dešavalo i to jeste zapravo neki povod za raspravu. Helsinški odbor već deset godina piše tu vrstu izveštaja i do sada nije bilo tako organizovane i fokusirane reakcije. Mislim da je to dobra prilika da se o nekim stvarima u Srbiji povede dijalog na pravi način, ako je ovo pravi način."
Dekan fakulteta političkih nauka Milan Podunavac kaže u izjavi za naš program da izveštaj Helsinškog odbora otvara ona pitanja sa kojima političko društvo u Srbiji, u ovom trenutku, nije spremno do kraja da se suoči. Ovakav izveštaj je za svako društvo od velike političke vrednosti, ali istovremeno, plediranje na jedinu i celovitu istinu u izveštaju, uz sve njegove vrednosti, daje izveštaju neku vrstu neliberalnog političkog karaktera, kaže Podunavac:
"I zato je to vrsta diskursa koja ima ograničen uticaj u javnom i političkom polju Srbije i koja ne utiče na proces unutrašnje demokratizacije Srbije na onaj način na koji bi mogla i trebala da utiče. U svakom slučaju, svako obnavljanje lista je samo po sebi veoma problematično, ono u sebi nosi prizvuk starih i nedemokratskih metoda i vremena. Kada su u pitanju univerzitetske institucije, uvek treba razdvojiti dve stvari. Jedna je potpuna autonomija ljudi u javnom i političkom polju, a sve ono što zadire u neku vrstu individualnih i, da tako kažem, akademskih autonomija ljudi je samo po sebi negativno i svakako zaslužuje odgovarajuću kritiku i rezervu."
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa kaže da nije iznenađen reakcijom na izveštaj Helsinškog odbora, ali jeste tajmingom na koji se reaguje na taj izveštaj:
"S jedne strane, neko je čekao određeni trenutak koji će mu biti važan u političkom smislu kako bi to politički zloupotrebio. S druge strane, moram da kažem da se principijelno ne slažem sa činjenicom da organizacija koja se bavi ljudskim pravima objavljuje spiskove bilo kakvih imena, zato što mi se čini da je to u suprotnosti sa nekim bazičnim principima kojima bi ona trebala da se bavi. Treći aspekt cele stvari jeste da određene pojave i određene politike iza sebe imaju i ljude koji te politike sprovode. Dakle, buka koja se podigla po mom mišljenju ima za cilj spasavanje onog ostatka tog nacionalističkog bloka, koji je očigledno zapao u ozbiljnu krizu, koji je doživeo poraz i koji je u nestajanju sa političke scene Srbije, pa se sada bori svim sredstvima kako bi opstao."